Сврха састављања српско-енглеског и енглеско-српског теолошког речника јесте да се на једном месту сакупе религијски и богословски појмови који се често преводе са енглеског или на енглески језик. Приликом састављања речника коришћени су преводи теолошких текстова чији аутори долазе из свих крајева света, а матерњи језик им није нужно енглески. То значи да преводи неких речи можда нису најбољи могући, али да су постали већ устаљени еквиваленти у овој терминологији.
Речник је заправо стручни језички приручник едукативне намене, за богословске ученике и студенте, односно за преводиоце и научне раднике који се баве овом тематиком. Надамо се да ће се на овај начин уштедети вишечасовни труд проналажења правог термина. Речник је, наравно, намењен и свима онима који се занимају за хришћанску/православну литературу на енглеском језику, као и странцима који желе да сазнају више о православној хришћанској традицији и култури.
Речник садржи речи и фразе које се користе у текстовима са религиозном тематиком и које се односе на најразличитије аспекте хришћанског живота. Основни корпус речи чине догматски термини, али је и велики број речи из области литургике, хришћанске уметности, етике, канонског права, а има их и из философије и психологије. Постоји и мањи број термина из протестантске, односно римокатоличке хришћанске традиције, и јудаизма, који су пропраћени краћим објашњењем.
Када су посреди православни термини, неке одреднице заправо не постоје у изворном енглеском језику, већ долазе из грчког или словенског језика, те су транскрибоване на енглески (нпр. acathistos = акатист; anamnesis = анамнеза).
Свака лексема праћена је енглеском скраћеницом за врсту речи, тј. дефинисана као именица, заменица, глагол, придев, предлог, прилог или узвик, а у верзији српско-енглески дат је и род именице (мушки, женски или средњи). Списак свих скраћеница посебно је наведен.
Еквиваленти сваке лексеме дати су у наставку и одвојени запетама (ако је реч о синонимима) или тачком и зарезом (ако се ради о различитом значењу). Уз неке еквиваленте дати су примери коришћења речи или фразе у којима се она користи. Понекад се иза еквивалента наводи референца која упућује на другу реч сличног или истог значења (cf. = lat. упореди).
Надамо се да ће овај речник бити од користи свима онима који се њиме буду служили.
Аутор
abbr. (abbreviation) — скраћеница
adj. (adjective) — придев
adv. (adverb) — прилог
archit. (architecture) — архитектура
bibl. (biblical) — библијски
cath. eccl. (catholic ecclesiastical) — католички црквени термин
cf. (compare) — упореди
esp. (especially) — посебно
fr. (French) — француски
gr. (Greek) — грчки
heb. (Hebrew) — јеврејски
interj. (interjection) — узвик
it. (Italian) — италијански
jur. (jurisprudence) — право
lat. (Latin) — латински
mus. (music) — музика
n. (noun) — именица
n. coll. (noun collective) — збирна именица
n. f. (noun feminine) — именица женског рода
n. m. (noun masculine) — именица мушког рода
n. n. (noun neuter) — именица средњег рода
n. pl. (noun plural) — именица у множини
n. pr. (noun proper) — властита именица
ontol. (ontological) — онтолошки
phil. (philosophy) — философија
poet. (poetry) — поезија
pl. (plural) — множина
prep. (preposition) — предлог
psych. (psychology) — психологија
russ. (Russian) — руски
sb. (somebody) — неко
slav. (Slavonic) — словенски
sth. (something) — нешто
theol. (theology) — теологија
v. (verb) — глагол
usu. (usually) — обично
абортирати v. — abort
абортус n. m. — abortion cf. чедоморство
агапа (трпеза љубави) n. (gr.) — agape meal
агиограф n. m. — hagiographer; агиографи n. pl. — hagiographa
агиографија n. f. — hagiography
Агнец Божији n. m. — Agnus Dei (Lamb of God)
адвентисти n. pl. — Seventh Day Adventists
Акатист n. m. — Akathistos, acathistus, acathist, akathist
аколут (прислужитељ) n. m. — acolyte
акциденција (термин који се користи у средњовековном римокатоличком учењу о транссупстанцијацији) n. f. — accident, accidents
Алах (мусл. Бог Заштитник) n. m. — Allah
алегорија n. f. — allegory
алилуја interj. — alleluia
алтруизам n. m. — altruism, unselfishness
алтруиста n. m. — altruist, unselfish person
амвон n. m. (archit.) — Ambo, tribune
амвросијански adj. (према Амвросију Миланском) — Ambrosian; амвросијанско певање (западни начин певања) n. n. — Ambrosian chant, Ambrosian office
амин interj. — amen
аморалан adj. — amoral, non-moral
амфора n. f. — amphora
анамнеза n. f. — anamnesis
анамнетички adj. — anamnetic
анатема n. f. — anathema
анатемисати v. — anathematize
ангел cf. анђео
ангелологија n. f. — angelology
англиканац n. m. — Anglican
англиканизам n. m. — Anglicanism
анђео n. m. — angel; Божији анђео — angel of God; анђео чувар — guardian angel; добри анђео — good angel; пали анђео — fallen angel, Belial
анђеоски adj. — seraphic
антидор n. m. ("уместо дарова") — antidoron
антиминс n. m. ("уместо стола") — antimins (antimension); communion cloth; corporal
антисемитизам n. m. — anti-Semitism
антифон n. m. — antiphon
антихрист n. m. — Antichrist
апокалипса n. f. — Apocalypses, Apocalypse, the Bookof Revelation
апокатастаза n. f. — apocatastasis
апокриф n. m. — apocryphal book
апокрифан adj. — apocryphal; doubtful
апокрифи n. pl. — apocrypha, apocryphal books
апологета n. m. — apologist
апологетика n. f. — apologetics
апологетски adj. — apologetic
апостазија cf. отпадништво
апостол n. m. — apostle (person); Дела апостолска — the Acts (of the apostles) and the Epistles; Апостол (богослужбена књига) — Book of Epistles (lectionary)
апостолски adj. — apostolic; апостолска мисија — apostolate; апостолска правила — apostolic canons; апостолско прејемство — apostolic succession
апостолство n. n. — apostleship
апотеоза n. f. — apotheosis
апофатика n. f. — apophaticism
апофатички adj. — apophatic
апсида n. f. (archit.) — apse
Апсолут n. m. — Absolute
апстиненција n. f. — abstinence
аријанизам (аријанство) n. m. — Aryanism
апстинирати v. — abstain
арханђел n. m. — archangel
архиђакон n. m. — archdeacon, senior deacon-monk; преподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)
архиђаконски adj. — archidiaconal
архиђаконство — n. n. archdeaconry, archdeaconship
архиепископ n. m. — archbishop; Високопреосвештенство — the Most Reverend (Eminent) archbishop; Ваше високопреосвештенство — Your Eminence (обраћање)
архиепископија n. f. — archdiocese, archbishopric, archiepiscopate архиепископски adj. — archbishop's, archiepiscopal
архијереј n. m.— High Priest, bishop, prelate
архијерејски adj. — Episcopal, bishop; prelate; архијерејски чин — episcopacy; архијерејско намесништво — deanery
архијерејство n. n. — prelate, prelateship
архимандрит n. m. — archimandrite; високопреподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)
архимандритски adj. — archimandrite
аскета n. m. — ascetic
аскетизам n. m. — ascetism
аскетски adj. — ascetic
атеизам n. m. — atheism
атеиста n. m. — atheist
атеистички adj. — atheistic
аутокефални adj. — autocephalous
аутокефалност n. f. — autocephaly
афирмација n. f. — affirmation
афирмисати v. — affirm; make firm, strengthen
бадњи adj. — of the day before Christmas; Бадњи дан — the day before Christmas; Бадње вече — Christmas Eve
базилика n. f. (archit.) — basilica; T-shaped basilica
баптизам n. m. — baptist denomination
баптиста n. m. — Baptist; баптисти седмога дана — Seventh Day Baptists
бденије n. n. — vigil (service); watchfulness; свеноћно бденије — evening service (before a feast)
бдети v. — keep a watchful eye (on), be awake; keep vigil
беатификација n. f. — (cath. eccl.) beatification
безаконик n. m. — sinner, transgressor, trespasser; reprobate
безакоње n. n. — sin, transgression; iniquity, wickedness; injustice; чинити безакоње — do iniquity, be impious, lead a sinful life
безбожан adj. — godless, impious, irreligious, atheist; wicked; blasphemous
безбожник n. m. — atheist, non-believer, unbeliever; ungodly man/woman; the wicked
безбожнички adj. — atheistic, godless, impious
безбожништво n. n. — atheism, impiety, irreligion
безбожност n. — godlessness, impiety, irreligion
безбрачан adj. — unmarried, unwedded, single
безбрачност n. f. — celibacy, single life; завет безбрачности (девствености) — vow of chastity; обавезати се на безбрачност — celibate
безбрижан adj. — careless, care-free, untroubled
безбрижност n. f. — carelessness, unconcern
безброј n. m. — an infinite number, infinity
безбројан adj. — countless, numberless, innumerable, infinite
безверје cf. неверништво
безвољан adj. — weak-willed
безвољност n. f. — weak will
безвремен adj. — timeless, eternal, having neither beginning nor end, outside time
безвременост n. f. — timelessness, eternity
безгласан adj. — inaudible, voiceless, speechless
безгласје n. n. — loss of voice, voicelessness
безграничан adj. — infinite, boundless, endless, limitless, illimitable; cf. бескрајан
безграничност n. f. — infinity, boundlessness
безгрешан adj. — faultless, sinless, impeccant, impeccable; immaculate; безгрешно зачеће (Пресвете Богодорице) (cath. eccl.) — immaculate conception
безгрешност n. f. — faultlessness, sinlessness, impeccability; innocence
бездан n. — the deep, abyss
бездетан adj. — childless, sterile
бездетност n. n. — childlessness, sterility
безипостасни adj. — without hypostasis
безличан adj. — impersonal, a-personal
безметежан adj. — tranquil, quiet, undisturbed
безметежност n. f. — tranquility, serenity, quietness; cf. тишина
безмолвије n. n. — hesychasm, inner stillness, silence; cf. исихија, молчаније, тиховање
безмолвник n. f. — silent, speechless, mute person; cf. молчалник, тиховатељ
безмолствовати cf. тиховати
безнадежан adj. — hopeless, desperate, beyond hope
безнадежност n. f. — hopelessness, despair
безобразан adj. — impudent, insolent, impertinent
безобразност n. f. — impudence, insolence, impertinence
безуман adj. — insane, mad, senseless
безумље n. n. — insanity, madness
безумник n. m. — insensate man, madman; lunatic
бенедиктинац n. m. — Benedictine, Black monk
бес n. m. — anger, ire, wrath; cf. гнев
беседа n. f. — sermon; conversation, talk, dialogue
беседити v. — sermonize; discourse, hold intercourse
бесемен adj. — seedless, immaculate
бесквасан хлеб n. m. — azyme, unleavened bread, Passover bread
бесконачан adj. — endless, infinite, eternal
бесконачност n. f. — infinity, endlessness, eternity
бескрај n. m. — immensity, infinity
бескрајан adj. — immense, infinite
бескрупулозан adj. — dishonest, unscrupulous
бескрупулозност n. f. — dishonesty, unscrupulousness
бесловестан adj. — unreasonable
бесмртан adj. — everlasting, immortal, undying, unfading
бесмртност n. f. — immortality, eternal life, deathlessness
беснети v. — rage, rave, be furious
бесплодан adj. — unfruitful, barren;
бесплодна смоква — barren fig-tree
бесплодност n. m. — unfruitfulness, barrenness, sterility
беспочетан adj. — eternal,(who is) everlasting; having no beginning
бесребреник n. m. — anargyros, disinterested, unselfish person
бестелесан adj. — bodiless; incorporal, immaterial, spiritual; бестелесне силе — Angelic hosts, angelic powers, spiritual powers
бестелесност n. f. — immateriality, incorporality, spirituality
бестидан adj. — shameless, barefaced, impudent
бестидност n. f. — shamelessness, impudence
бестрасан adj. — dispassionate, passionless, impassible
бестрашће n. n. — apathy; dispassion, impassivity, impassibility
бешчашће n. n. — disgrace, dishonour, defamation, infamy
Библија n. f. — Bible
библијски adj. — biblical
бискуп n. m. — prelate, bishop; титуларни бискуп — vicar-apostolic
бити v. — be, exist, happen, take place
битије cf. биће
биће, битије n. n. — being; entity; existence; substance; consistence
благ adj. — good, gentle, gracious
благо n. n. — treasure; земаљска блага — good things (blessings) of the earth; небеска блага — heavenly bounties; мирна и премирна блага — good things of this world and superworld
благоверан adj. — pious, devout
благовест, блага вест n. n. — good news, gospel, evangelical doctrine; Благовести n. pl. — LadyDay, the Annunciationofthe Motherof God
благовеститељ n. m. — herald of good tiding; angel
благовестити v. — preach the Gospel; announce
благовештенски adj. — related to the Annunciation
благовештење n. n. — announcement of good news,(feast) the Annunciation, the Lady-Day
благовољење n. n. — good will; condescension, benevolence, favour cf. снисхођење
благодаран adj. — thankful, grateful
благодарење n. n. — Thanksgiving Service; thanksgiving
благодарити v. — give thanks, thank
благодарност n. f. — thankfulness, gratitude
благодат n. f. — blessing, grace, benevolence; божанска благодат — Divine Grace, Divine Providence
благодатан adj. — charismatic; beneficial, blessed, full of grace, abundant; благодатни дар — charisma
благоизволети v. — condescend, deign, vouchsafe
благонаклон adj. — benevolent, well-disposed
благопријатан adj. — good, favourable, acceptable, propitious
благоразуман adj. — wise, reasonable, prudent, cautious
благорастворење n. n. — salubrity, mildness; благорастворење ваздуха — healthful (seasons) weather
благородан adj. — noble
благородност n. f. — nobleness, nobility
благосиљање n. n. — blessing, thanksgiving
благосиљати v. — bless; praise
благослов n. m. — benediction, blessing; примити благослов свештеника — receive the blessing of a priest
благословено adv. — with benediction
благословити v. — bless, give a blessing; consecrate (a church); hallow (bread); бити благословен — be blessed, receive ablessing
благост n. f. — goodness, great goodness, grace, graciousness; mercy, clemency
благостање n. n. — prosperity, thriving for peace; живети у благостању — prosper, flourish
благотворан adj. — beneficial, salutary
благоугађање n. n. — condescension, desire
благоугодан adj. — acceptable (unto) somebody; all pleasing, desireable, agreeable
благочестив adj. — devout, pious, upright; venerable
благочешће n. n. — devoutness, devotion, goodness, piety
блажен adj. — beatific(al); blessed, blissful
блаженство n. n. — beatitude, beatification; blessedness; felicity, happiness
ближњи n. m. — fellow human, neighbor, fellow-creature, fellow-man; friend
блистање n. n. — light, radiance, shine
блистати v. — shine, radiate
блуд n. m. — fornication, lewdness, lechery, unchastity; демон блуда — demon of unchastity
блудан adj. — dissolute, lascivious, lecherous, prodigal, unchaste; блудне помисли — lascivious thoughts; блудни син — the prodigal son; блудница — sinning woman, fornicatress
блудити v. — wander
блудничење n. n. — adultery, fornication
блудничити v. — commit adultery, fornicate
Бог n. m. — God, the Deity, Divinity, Infinite, Supreme (Being); оваплоћени Бог — God-incarnate; слава Богу — God be praised; Боже, сачувај — God forbid!; Бог Отац — God the Father
богат adj. — abundant, bountiful; rich, wealthy
богатство n. n. — abundance, wealth
богиња n. f. — goddess
богоблагодатан adj. — rich in the blessings of Heaven
богобојажљив adj. — god-fearing, pious, religious
богобојажљивост n. n. — fear of God, piety, religiousness
богоборац n. m. — impious person; theomachist
богоборачки adj. — striving against God, impious
богоборство n. n. — theomachism
боговидац n. m. — one who knows God
боговиђење n. n. — knowledge of God; divine vision, vision of God
богозвање n. n. — Divine Calling
богојављенски adj. — related to the Epiphany
Богојављење n. n. — the Epiphany (Theophany), the Baptism of Christ in the Jordan; the revelation of God; the manifestation of Our Lord; the Twelfth-day; бденије уочи Богојављења — the Twelfth-night
богољубив adj. — God-loving
богољубивост n. f. — love of God
Богомати n. f. — Mother of God, our Lady
богомдан adj. — heaven-sent, heaven-born
богомисаоност n. f. — theological meditation, contemplation of God
богомоља n. f. — house of prayer
богомољац n. m. — one who likes to pray; pilgrim
богомољачки adj. — devout, pious, religious;
богомољачки покрет — Christian Prayer Movement
богомољство n. n. — pilgrimage
богомрзац n. m. — hater of God
богомудар adj. — godly wise
богомудрост n. f. — wisdom of God, godly wisdom
богонадахнут adj.-divinely inspired, charismatic
богонадахнутост n. f. — inspiration from God
богоневеста n. f. — Virgin devoted to God (to the service of God)
богоносац n. m. — one who bears God (in his heart); St. Ignatios of Antioch
богоносни adj. — God-bearing
богообразан adj. — god-like, deiform; divine; noble
Богоотац n. m. — Father of God, ancestor of God; богооци — ancestors of God
богопознање n. n. — divine knowledge, knowledge of God
богопомазан adj. — the Anointed One, the Lord' s Anointed
богопоштовање n. n. — adoration, devotion; veneration, worship; cult
богопоштујући adj. — worshiping
богопримац n. m. — God-receiver; St. Simeon, the receiver of God
Богородица n. f. — Theotokos, Mother of God; our Lady; the Virgin; the Virgin Mary
Богородичен (химна) n. f. — hymn to the Birth-Giver of God
богослов n. m. — theologian; Bachelor of Divinity
богословија n. f. — (theological) seminary
богословље n. n. — theology; divinity; основно богословље — Fundamental Theology; догматско богословље — Dogmatic Theology; упоредно богословље — Comparative Theology; морално богословље — Moral Theology
богословски adj. — theological; divine
богословствовати v. — theologize
богослужбени adj. — of divine service
богослужење n. n. — divine service, service of worship, divine worship, worshipping of God, church/public worship; вршење богослужења (чинодејствовање) — ministering
боготражитељ n. m. — god seeker
богоубиство n. n. — deicide
богоубица n. m. f. — deicide
богоугодан adj. — agreeable to God; well-pleasing; богоугодно дело — pious deed, alms-deed
богоугодник n. m. — pious person; saint
богохулан adj. — blasphemous, sacrilegious
богохулити v. — blaspheme, curse, swear
богохулник n. m. — blasphemer
богохуљење n. n.— blasphemy, cursing, sacrilege; profanity
богоцентричан adj. — theocentric, God-centered
богочовек n. m. — Theandros, Theanthropos; God-Man; embodying deity in human form
богочовечански adj. — theandric, divine-human (at once human and divine)
богумил n. m. — Bogomil
бодрење n. n. — exhortation, encouragement, incitement
бодрити v. — exhort, encourage, incite, inspirit
божански adj. — godlike, divine
божанствен adj. — divine, of God
божанственост n. f. — divinity, divine nature, heavenlikeness
божанство n. n. — God, deity, divinity
Божији adj. — God's, of God, divine; прст Божији — Divine Fate; Божија правда — the justice (decree) ofheaven; десница Божија — the arm of God; милошћу Божијом — by the grace of God; с Божијом помоћи — God willing, with God's help; са страхом Божијим — in the fear of God; Божији суд — ordeal; Божија воља — God's will
Божић n. m. — Christmas
бол n. m. — affliction; pain; ailment
болест n. f. — illness, disease
болестан adj. — ill, diseased, sick
борба n. f. — struggle, fight
брак n. m. — marriage, matrimony; грађански брак — civil marriage; тајни брак — secret, clandestine marriage; брак са припадником друге вероисповести — intermarriage; склапање брака — ratification of marriage; склопити брак — contract matrimony (with)
бранитељ n. m. — defender, protector
бранити v. — defend, protect, stand up for
братија n. pl. — brethren; brotherhood, fraternity; манастирска братија — monastic, cloistral fraternity
братољубив adj. — loving his brother, his neighbour
братољубље n. n. — brotherly love
братоубиствени adj. — fratricidal
братоубиство n. n. — fratricide
братоубица n. m. — fratricide
братство n. pl. — fraternity, brotherhood; религиозно братство — religious fraternity
брачан adj. — conjugal, nuptial, matrimonial, spousal; брачне везе — the bonds ofmatrimony, nuptial bonds; брачни савез — marriage alliance, union; брачни уговор — marriage contract; брачна ложница — bride-bed, nuptial bed
брига n. f. — care, concern; carefulness
брижан adj. — careful, caring
брижљив adj. — careful, assiduous, zealous
брижљивост n. f. — care, carefulness, assiduity, zealousness
бројанице n. pl. — beads, chaplet
Буда n. m. — Buddha
будан adj. — vigilant, watchful, open-eyed
будизам n. m. — Buddhism
будиста n. m. — Buddhist
будистички adj. — Buddhistic
будност n. f. — vigilance, watchfulness
буђење n. n. — awakening
Ваведење n. n. — introduction, introducing, leading in; Ваведење Пресвете Богородице — Presentation of the Holy Theotokos, the Entry of the Mother of God into the Temple
ваведењски adj. — concerning the feast of the Presentation
вавек cf. заувек
вазнесење n. n. — rising up, ascension; Вазнесење Господње — the Ascension of Our Lord Jesus Christ, Holy Thursday; cf. Спасовдан
вазнети v. — raise (up), lift (up); extol; praise, laud; вазнети (се) — ascend, mount, rise, be raised; вазнети се на небо — ascend / be lifted up into Heaven; Спаситељ ce вазнео на небо — Our Lord ascended into heaven
ванбрачан adj. — adulterine, out of wedlock
вапити v. — cry out, clamour, exclaim
васељенски adj. — ecumenical; catholic, universal; Васељенска Црква — the Universal Church, the Catholic Church
васељенство n. n. — universality
Васкрс n. m. — Easter, Easter day
васкрсење (васкрснуће) n. n. — resurrection, rising from the dead
васкрснути v. — arise, rise again, resurrect, rise from the dead; revive, restore to life
васкршњи adj. — Lenten, Eeaster
васпоставити v. — restore, renew; cf. обновити
васпостављање n. n. — restoration, renewal; свеопште васпостављање — universal renewal, apocatastasis; cf. обнова
век n. m. — century; age; пре свих векова — before all ages (worlds); до краја века — to the consummation of the world; у векове векова — for eternity, forever; сада и увек и у векове векова — now and ever and unto ages of ages
векован adj. — centuries old
велелепан adj. — magnificent; splendid; pompous
велики adj. — great; grand; велики вход — Great Entrance; Велики пост — Great Lent; велика седмица — Passion Week; Велики петак — Good Friday; Велики четвртак — Thursday of Passion Week, Maundy Thursday; Велика субота — Holy Saturday
великодостојник n. m. — dignitary; црквени великодостојник — prelate
великомученик adj. — Great Martyr
великопосни adj. — Lenten, of lent, quadragesimal
величање n. n. — exaltation, elevation; extolling; glorifying, dignifying
величати v. — glorify, magnify; extol; honour, praise; cf. прослављати
венац n. m. — crown, wreath; nimbus, aureole; небески венац — aureole (of a saint); венац мучеништва — martyr's crown; трнов венац — crown of thorns
венчани adj. — nuptial
венчаница n. f. — marriage certificate; wedding dress
венчање n. n. — the wedding ceremony; nuptials
венчати v. — marry, wed, join in marriage, give the nuptial benediction; венчати се — get married, marry, wed, receive the nuptial benediction
вера n. f. — faith, belief, religion; trust; непоколебљива вера — deep-seated faith; православна вера — the Orthodox faith; вера наших отаца — the faith of our fathers; чврст у вери — firm in faith; правила вере — principles of faith; примити веру — adopt a religion; променити веру — change religions; Вера, Нада и Љубав — Faith, Hope and Charity
веран adj. — faithful, fidel; loyal
веридба n. f. — betrothal, engagement
верност n. f. — faithfulness, loyalty, fidelity
веровање n. n. — belief, superstition; незнабожачка веровања — heathen beliefs; народна веровања — folklore
веровати v. — believe, trust; Верујем у једнога Бога Оца — I believe in God the Father
вероисповедање n. n. — confession, profession of faith, creed, religion;(religious) denomination
вероисповедни adj. — confessional
вероисповест n. f. — faith, confession; creed; denomination
вероломан adj. — perfidious, treacherous
вероломство n. n. — treachery, perfidy
веронаука n. f. — catechism, religious education; веронаука за децу — Sunday school
вероучење n. n. — dogma, religious doctrine
вероучитељ n. m. — religious teacher
верски adj. — religious; верско опредељење — dogmatic definition
верујући n. m. — believer
вести n. pl. — tidings
вечан adj. — eternal, imperishable; вјечнаја памјат — eternal memory; спавати вечним сном — sleep the eternal sleep
вечерња (вечерње) n. f. — vespers, vigilance, evening-service; мало вечерње — Small Vespers; велико вечерње — Great Vespers
вечит adj. — everlasting
вечитост n. f. — perpetuity
вечност n. f. — eternity
вештаствен adj. — material, substantial
вид n. m. — vision; sight
видљив adj. — visible, perceivable; evident, apparent; видљиво пројављивање Божије силе — evident manifestation of God's power
видљивост n. f. — visibility, visibleness, perceptibility; видљивост Цркве — visibility of the Church
виђење n. n. — vision, apparition; небеско виђење — heavenly vision
византијски adj. — Byzantine
викар n. m. — curate; vicar, suffragan
викарски adj. — vicarial
викарство n. n. — vicarship
вино n. n. — wine; вино за причешће — sacramental wine; винопија — wine-bibber
висина n. f. — height, loftiness
високопреосвећени adj. — Most Reverend, Most Eminent (title)
високопреосвештенство n. n. — Eminence
високопреподобни — Right Reverend
високопреподопство n. n. — Right Reverence
вишњи adj. — from above, high, most high, who dwells on high
вишњи n. m. — heavenly Host; highest, supreme, the Most High, the Supreme Being
Вјерују n. n. — Credo (lat.), Creed
владавина n. f. — reign, power, dominion, sovereignty; empire
владалачки adj. — imperial, ruling, reigning
владање n. n. — domination, government, lording
владар n. m. — Lord; cf. Господ
владати v. — dominate; lord; master; reign, rule, have power, be in authority; владати собом — control oneself, be self-controlled
владика n. m. — bishop; overseer; ruler, monarch, Lord, Master; његова милост — His Grace; Ваше преосвештенство, Преосвећени — Your Excellence, Your Grace (обраћање)
владичански adj. — bishopric; владичански двор — Bishop' s residence
Владичица n. f. — Sovereign Lady
власт n. f. — authority, ascendancy, empire, power; n. pl. authorities; власти (ангелски чин) — powers; црквена власт — churchdom
властољубац n. m. — ambitious person, power-seeker
властољубив adj. — aspirant, ambitious
властољубље n. n. — love of power, ambition
вода n. f. — water; освећена вода — holy water; купељ — baptismal water; водоосвећење — blessing (consecration) of water
возвеличати cf. величати
возглавити v. — take up unto Himself; recapitulate
возглављење n. n. — recapitulation; cf. васпостављање
возглас n. m. — exclamation; end of a prayer
возгласити v. — proclaim; pronounce in a loud voice; exclaim, declare, say, express oneself
Воздвижење Часног крста n. n. — the Elevation (Raising up) of the Honoured and Life-giving Cross, Holy Rood Day, Holy Cross Day
воздух n. m. — aer; large veil
возљубити v. — take a liking to, cherish, love
возљубљен adj. — beloved, dear, sweetheart
воља n. f. — will; слободна воља — free will, arbitrary will; воља Божија — the will of Heavens; нека буде воља Твоја — Thy will be done; творити вољу Твоју — do Thy will; препустити се вољи Божијој — let God's will be done
враг n. m. — devil
вражји adj. — devilish
врата n. pl. — gates, gates of Hades
врач n. m. — doctor, physician; witch doctor
врачати cf. гатати
вредност n. f. — value, worth
време n. n. — time, at all times
врлина n. f. — virtue, virtuousness; библијске врлине (вера, нада, љубав) — theological virtues (faith, hope and charity)
врхунити v. — culminate
врхунски adj. — supreme, ultimate
Вулгата n.(lat.) — Vulgate
вход n. m. — introit, entrance; мали вход — small introit, little entrance; велики вход — great introit (entrance)
гатање n. n. — telling fortunes, soothsaying
гатати v. — tell fortunes, soothsay
генеалог n. m. — genealogist
генеалогија n. f. — genealogy, pedigree
генеалошки adj. — genealogical
геноцид n. m. — genocide
глас n. m. — voice, sound, tune; глас Божији — the voice of God;
глас народа — the voice of the people
гнев n. m. — anger; wrath, ire, rage; у нападу гнева — in a fit of anger
гневан adj. — angry, irate, wrathful
гневити v. — make one angry, irritate, affront; гневити се — grow angry (with/at), fall/fly into a rage (at)
гневљив adj. — irascible, wrathful
гневљивост n. f. — irascibility, wrathfulness
гносеологија n. f. — gnosiology
гносеолошки adj. — gnosiological
гностици n. pl. — Gnostics
гностицизам n. m. — Gnosticism
гностички adj. — Gnostic
говор n. m. — discourse, speech, oration; address; одржати говор — deliver a speech; поздравни говор — salutary address
година n. f. — year; Нова година — New Year's (Day); преступна година — leap year; суботња година (код Јевреја) — sabbatical year
Голгота n. f. — Calvary, Golgotha
гонитељ n. m. — persecutor, pursuer, oppressor
гонити v. — persecute, pursue, oppress
гоњење n. n. — persecution, oppression, pursuit
горд adj. — proud, arrogant; dignified
гордељивац n. m. — proud/haughty man
гордост n. f. — pride; arrogance, haughtiness
горњи adj. — high, celestial, heavenly; горње место — archbishop' s stall (behind the altar)
Господ (Бог) n. m. — Lord; Almighty; Господ је с тобом — the Lord be with you
Господин n. m. (cath. eccl.) — Lord
Господњи adj. — the Lord's, of God; Молитва Господња — the Lord' s prayer
господства n. pl. — dominions (ангелски чин)
Госпојина n. f. — Our Lady; Велика Госпојина — the Dormition; Мала Госпојина — the Nativity of the Holy Theotokos
град n. m. — city, town; град Давидов — City of David; град небески — Celestial City; град Господњи — City of God
грех n. m. — sin; guilt; transgression, trespass; свакодневни грех — ordinary sin; прародитељски грех — original sin, the Fall (of the Man); смртни грех — deadly sin, capital sin; седам смртних грехова — seven capital/deadly sins; нехотични грех — involuntary sin; телесни грех — sin of the flesh; тајни грех — unacknowledged sin; мисаони грех — mental sin; опростив грех — venial sin; починити грех — commit a sin; огрезнути у гресима— wallow/stagnate in sin; живети у греху — walk after the flesh; навести на грех — lead into sin/temptation; смртоносни грех — mortal sin; испаштати грехе — expiate sins; повод за грех — occasion to sin; опроштај грехова — remission of sins; свалити своје грехе на другога — lay one's sins at another person's threshold; грех из немоћи — sin because of infirmity; утајен грех — concealed sin; неисповеђен грех — unconfessed sin; огрезнути у греху — wallow in sin; склоност греху — inclination/disposition to sin
грехован adj. — sinful, liable to sin, transgressive; грешна навика — sinful habit; грешне мисли — sinful thoughts
греховност n. f. — sinfulness, peccability
грехопад n. n. — fall, falling into sin, transgression, the Fall (ofAdam)
грешан adj. — sinful, ungodly; guilty; fallible, peccable; vile, wicked
грешити v. — fail; sin, commit a sin; trespass, transgress, offend; огрешити се о заповести — sin against the commandments of God
грешка n. f. — fault; transgression, offense; mistake
грешник n. m. — offender, sinner, transgressor; evil man
грешност n. f. — impiety, impurity, wickedness; fallibility, peccability; faultiness
гркокатолици n. pl. — Greek Catholics, Catholic of the Eastern Rite
гроб n. m. — coffin, sepulchre, tomb, grave; Гроб Господњи — HolySepulchre; полагање у гроб — the Deposition; бити једном ногом у гробу — have one foot in the grave
гробље n. n. — burial ground, cemetery, grave-ground
гробни adj. — sepulchral, of tomb
гробница n. f. — sepulchre, tomb; monument; sarcophagus; shrine, reliquary; crypt
давалац n. m. — giver, donor; bestower; давалац добара — bestower of all good things
давање n. n. — donation, charity, dole, giving; gift, present
давати (дати) v. — give, grant; enable, allow; давати милостињу — give alms; давати пример — set a good example; да да Бог — God grant it
давнашњи adj. — that was/happened long ago, of past times
давни adj. — long past, remote, ancient, old, ofpasttimes; од давнина — long since, long ago
давнина n. f. — antiquity, remoteness, oldness
давно adv. — long ago, a long while ago, ages ago, at a time out ofmind
далековидан cf. прозорљив далековидост cf. прозорљивост
дан n. m. — day; Шестоднев — Hexameron; празнични дан — holiday; рођендан — birthday; дан Страшног суда — Doomsday, Judgment day; Петровдан — St. Peter's Day; Ивањдан — Midsummer Day, Baptist's Day; Дан свих светих — All-Hallows / All Saints Day
дар n. — gift, present; donation, concession; talent, ability, capacity, genius; Божији дар — charisma, gift of God; дар с неба — divine present, gift of God; Свети дарови — the holy sacrament
дарежљив adj. — liberal, generous
дарежљивост n. f. — liberality, generosity
даровати (подарити) v. — give, grant; bestow (on); present, make a present
даровит adj. — capable, talented; skillful
дародавац n. m. — donor, giver
дарохранилница n. f. — tabernacle, ostensory
дарци n. pl. — the veils
двери n. pl. — door, entrance; Двери — Holy Doors
двиг n. m. — movement, leavening
двобрачан adj. — twice married
двобрачност n. n. — bigamy
дволичан adj. — double-faced, double-minded, double-dealing
дволичност n. f. — duplicity, double-dealing
двосмислен adj. — equivocal, double-meaning
двосмисленост n. f. — double-meaning, equivocality, ambiguity
девица, девојка n. f. — maid, maiden, girl, virgin
девичански adj. — virgin, virginal, maid' s, maiden
девичанство n. n. — virginity, maidenhood, girlhood
девојаштво n. n. — maidenhood
девствен adj. — virginal
девственик n. m. — celibate; virgin man cf. безбрачан
девственица n. f. — virgin woman, virgin
девственост n. f. — celibacy, chastity
девствовање n. n. — keeping one' s virginity
девствовати v. — keep one' s virginity
деизам n. m. — deism
деиста n. m. — deist
деистички adj. — deistic
дејство n. n. — act, action, effect, operation; дејство воље — will-power action
дејствовати v. — act, operate, work, effect, produce aneffectupon
Декалог n. m. (Десет Божијих заповести) — Decalogue
декрет n. m. — decretal, decree
дело n. n. — work, deed, business; act, action; богоугодно дело — alms-deed; добро дело — good deed, useful deed, charity; Дела апостолска — the Acts of the Apostles
демон n. m. — daemon, demon
демонски adj. — demoniac; raging, raving, frenzied
деноминација n. f. — denomination
дерзновен adj. — bold, risky; daring
дерзновеније n. n. — daring, boldness; свето дерзновеније — saintly daring
Десет Божијих заповести n. pl. — Ten Commandments
десница n. f. — the right hand; (pol.) the Right
десно adv. — on the right; с десне стране Оца — on the right hand ofthe Father
деспот n. m. — despot
деспотизам n. m. — despotism
деспотски adj. — despotic
детерминизам n. m. — determinism
децоубиство n. n. — infanticide
децоубица n. m. — an infanticide
диван adj. — wonderful
дијаспора n. f. — diaspor
дисентер n. m. — dissenter
дисертацијаn. f. — dissertation, thesis; одбрана дисертације — defense of a thesis; бранити дисертацију — maintain one's thesis
дискос n. m. — Paten
дисциплина n. f. — discipline
дисциплиновати v. — discipline
дјева, дева n. f. — virgin, maiden; Дјева Марија — Virgin Mary; Приснодјева — Ever-Virgin
добар adj. — good, gentle, kind; good-natured; happy; добра воља — pleasure; добра дела — good deads; добри људи — kind-hearted people; у добар час — well and good; добра воља — good will; добра душа — benevolent person
добро n. n. — good, good thing; bounty, welfare, blessing; материјална добра — material comforts (consumer goods and foodstuffs); творити добро — do good; платити добрим за зло — return good for evil
добробит n. f. — benefit
добровољан adj. — voluntary, willing-hearted; spontaneous; добровољни принос — free-gift; добровољно друштво — voluntary society
добровољац n. m. — volunteer, voluntary
добровољност n. f. — voluntariness; spontaneity
добродетељан adj. — virtuous, doing good
добродушан adj. — benevolent, kindful, favorable, good-natured
добродушност n. f. — good principles, good behaviour, good nature
добропобедни adj. — right-victorious
добросрдачан adj. — kind-hearted, warm-hearted
добросрдачност n. n. — kind-heartedness, warm-heartedness, cordiality, goodness of heart
доброта n. f. — goodness, kindness; злоупотребити нечију доброту — abuse one' s kindness
добротвор n. m. — protector, favourer, benefactor; philanthropist, well-wisher
добротворан adj. — benefactorable
Добротољубље n. n. — Philokalia; love of good
доброчинитељ n. m. — benefactor, sponsor, donor
доброчинство n. n. — beneficence, benefaction, good deed
догма n. f. — dogma, decree, doctrinal definition; догме хришћанске Цркве — beliefs of the Christian Church
догматизам n. m. — dogmatism
догматика n. f. — dogmatics
догматичар n. m. — dogmatist, expert in Church dogmas
догматски adj. — dogmatic(al)
договор n. m. — agreement; convention, pact, treaty; постићи договор — achieve / come to an agreement; по обостраном договору — by mutual agreement; нарушити договор — break a contract; брачни договор (уговор) — contract of wedding; мирнодопски договор — peace treaty
доксологија n. f. — doxology
доксолошки adj. — doxological
доктрина n. f. — doctrine, theory
долазак n. m. — advent; Други Христов долазак — the Second Coming, the Doomsday
доминиканац adj. — Dominican
доминикански n. — Dominican, black friar
домострој спасења n. m. — economy, dispensation, history of salvation
дополнитељни adj. — supplementary, additional; дополнитељни требник — supplementary service book
достојан adj. — deserving, deserving faith, worthy, meritorious; fitting
достојанство n. n. — dignity, merit, virtue, worth
достојно adv. — worthy, worthily, with diginity; достојно је — meet it is
дрво n. n. — tree; дрво живота — the tree of life; дрво познања добра и зла — the tree of the knowledge of good and evil; дрво родослова — genealogical tree
древан adj. — ancient, old, primitive, pristine
древност n. f. — antiquity, great age
држава n. f. — state, majesty, might, dominion; power
дубокомислен adj. — profound, of profound thought
дубокомисленост n. f. — profoundness of thought
дуг n. m. — debt; опрости нам дугове наше — forgive us our trespasses
дуготрпељив adj.— long-suffering, forbearing, with great patience
дуготрпељивост n. f. — patience; long-suffering, forbearance
дуготрпљење n. n. — perseverance
дужност n. f. — duty, obligation; вршење дужности — ministration (of a priest); пастирске дужности — vicarial duties
дух n. m. — spirit, ghost; breath; Дух Свети — Holy Spirit, Holy Ghost, the Comforter, Paraclete; дух Божији — the spirit of God; нечист/зао дух — evil spirit, evil angel; дух таме — spirit of darkness; клонути духом — lose heart; блажени сиромашни духом — blessed are the poor in spirit
духоборац n. m. — denier of the divinity of the Holy Ghost
духоборство n. n. — sect of the deniers of divinity of the Holy Ghost
духован adj. — spiritual; ecclesiastical; intellectual; духовно звање/чин — holy orders; духовно лице — an ecclesiastic; духовни отац — confessor; духовно чедо — penitent; духовна музика — sacred music; духовна борба — spiritual combat, ecclesiastical field of battle; духовно старешинство — ecclesiastical rank; духовни суд — ecclesiastical court
Духови n. pl. — Pentecost, Trinity Sunday;(cath. eccl.) Whit Sunday; cf. Тројица
духовник n. m. — spiritual father, confessor; ecclesiastic, cleric, clergyman
духовност n. n. — spirituality
духовска седмица n. f. — Whitsuntide
духовски понедељак n. m. — Whit Monday
душа n. f. — soul, spirit; предати душу у руке Божије — resign one's soul into the hands of God; молити се за покој душе — pray for the repose of one' s soul; слава му (покојнику) — God rest his soul; предати Богу душу — give up the ghost (die); испустити душу — give up one's spirit; предати се душом и телом — be heart and hand for; огрешити душу — commit an injustice; отворити душу — break one's soul; праведна душа — holy soul; пресељење душа — transmigration of souls
душеван adj. — soulful, cordial; sincere
душегубан adj. — soul-corrupting, soul-destroying
ђаво n. m. — devil, the Tempter, the old Serpent, Satan; ђаво и његови ближњи — the devil and his angels; продати душу ђаволу — sign a contract with the devil
ђавоиман adj. — raging, raving, frenzied, demoniac
ђаволски adj. — devilish, diabolical; ђаволски напад — attack of devil; ђаволски наговор — diabolic suggestion
ђаволство n. n. — devilry, diabolicalness
ђакон n. m. — deacon, diacon; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)
ђаконат n. f. — diaconate, diaconal ministry
ђаконик n. m. — diaconicon
ђакониса n. f. — deaconess
ђаконски adj. — diaconal
ђаконство n. n. — deaconry, deaconship; cf. ђаконат
Евангелистичка Црква n. f. — Evangelical Church
евнух n. m. — eunuch, castrate
Евхаристија n. f. — The Eucharist, the Lord's supper
евхаристијски adj. — eucharistic
егзарх n. m. — Exarch
егзархат n. m. — exarchate
егзегеза n. f. — exegesis
егзегета n. m. — exegete
егзегетика n. f. — exegetics, exegeses
егзистенцијализам n. m. — existentialism
егоизам n. m. — egoism
егоист n. m. — egoist, a selfish person
егоистички adj. — egoistic(al), selfish
едикт n. m. — edict, decree
еклисијалан adj. — ecclesial
еклисиологија n. f. — ecclesiology
еклисиолошки adj. — ecclesiological
екс катедра adv. — ex cathedra, from the cathedra
екскомуникација n. f. — excommunication
екскомуницирати v. — excommunicate
екстаза (иступљење) n. f. — ecstasy, entrancement; довести у екстазу — throw/drive one into ecstasy
екстатичан adj. — ecstatic
екуменизам n. m. — Ecumenical movement, ecumenism; ecumenicity
екумениста n. m. — ecumenist
екуменистички adj. — ecumenical; екуменистички покрет — ecumenical movement
елемент n. m. — element
елементаран adj. — elementary
емпиријски adj. — experiential
енергија n. f. — energy; божанске (Божије) енергије — divine (God's) energies; божанска суштина и енергије — divine essence and energies
енциклика n. f. — encyclic
епарх n. m. — eparch
епархијаn. f. — diocese, eparchy, bishopric; епархија првојерарха— archdiocese, arch-see
епархијски adj. — diocesan, eparchial
епиклеза n. f. — epiclesis
епиклетички adj. — epicletic
епископ n. m. — bishop, prelate; викарни епископ — assistant bishop; бити хиротонисан за епископа — receive Episcopal consecration; Преосвећени владико — Right Reverend Father in God (title); Ваше високопреосвештенство — Your Grace (обраћање)
епископат n. m. — episcopacy
епископски adj. — bishop's, bishop, prelate
епископствовати v. — exercise the functions of a bishop/prelate
епистемологија n. f. — epistemology
епистемолошки adj. — epistemological
епистоларни adj. — epistolary; епистоларни стил — epistolary style
епитаф n. m. — epitaph
епитимија n. f. — epitimia
епифанија cf. Богојављење епифанијски adj. — epiphanic
ерминевтика n. f. — hermeneutics
естетика n. f. — esthetics
естетски adj. — esthetic(al)
есхатологизовати v. — eschatologize
есхатологија n. f. — eschatology
есхатолошки adj. — eschatological
етички adj. — ethical, moral
жалити v. — grieve; (против воље давати) grudge; pity, have pity on, be sorry for, regret
жалост n. f. — affliction, distress, grief, sorrow, woe, pity
жалостан adj. — sad, sorrowful, woeful; poor, miserable, pitious, pitiful
жалостив adj. — compassionate
жар n. m. — zeal, ardour
желети v. — desire, want, wish; covet, long for, thirst for
жеља n. f. — desire, wish, will, prey; пламена жеља — ardent/vehement wish; разумна жеља — wise desire; благочестива жеља — pious desire; нечиста жеља — impure desire; развратна жеља — depraved desire; жеља сатанска — prey unto Satan's devices
жена n. f. — woman, wife, spouse; добродетељна жена — chaste wife; благословена си међу женама — blessed are You among women
женидба n. f. — marriage, match, wedding, wedlock
женик n. m. — bridegroom, betrotheds
женити v. — marry, wed, wive; женити се — marry, get married, take a wife
женски манастир n. m. — nunnery
жив adj. — alive, living; animate; quick; живи и мртви — the quick and the dead
живети v. — live, lead a life, be alive; (обитавати) dwell, inhabit; живети по заповестима — live according to the commandments; живети како Бог заповеда — live as God pleases; духовно живети — walk after the spirit
живоносан adj. — life-giving, enlivening, vivifying
живоносац n. m. — life-bringing, who brings life
живопис n. m. — iconography
живописац n. m. — iconographer
живот n. m. — life; живот вечни — life everlasting; духовни живот — ecclesiastic life; загробни живот, будући живот — the life to come, futurity, after-life; положити живот свој за — give one's life for sb; борити се на живот и смрт — fight to the death
животворан adj. — life-giving, life-creating; vivific, vivifying
животодаван adj. — life-giving, reviving, vivifying; животодавна сила — life-giving force
житејски adj. — lay, carnal; earthly, worldly, ofthis world; житејске бриге — earthly cares; житејска сујета — worldly vanity; житејске страсти — worldly lusts
житељ n. m. — inhabitant, resident, innate
житије (светих) n. n. — life, biography (of a saint), hagiographa; житије Светих отаца — lives of the Fathers, lives of the Saints
жртва n. f. — sacrifice, offering; жртва паљеница — burnt offering
жртвени adj. — sacrificial
жртвеник n. m. — altar
жртвовање (жртвоприношење) n. n. — offering, oblation, sacrifice, sacrificing, making sacrifice; место жртвоприношења — high-place
жртвовати v. — sacrifice, offer, immolate
жупа n. f. — zhupa, parish
жупан n. m. — zhupan, parish priest
жупник n. m. — parson, vicar
жупништво n. n. — vicarage
заблуда n. f. — mistake, delusion, error; бити у заблуди — be under a delusion; навести на заблуду — lead into delusion; извести из заблуде — lead out of delusion, open one's eyes
заблудео adj. — gone astray; заблудела овца — lost/stray sheep
заборав n. m. — forgetfulness; oblivion, neglect
забораван adj. — forgetful
заборавност n. f. — forgetfulness
забрана n. f. — prohibition, interdiction, canonical prohibition; interdict; cf. интердикт
забранити v. — forbid, interdict, prohibit
завет n. m. — covenant; testament; vow; испунити завет — keep one's vow; Стари Завет — the Old Testament; Нови Завет — the New Testament; прекршити завет — break a vow; по завету — votively
заветан adj. — votive; заветна црква — votive church
заветовати (се) v. — vow; take a vow of (poverty, chastity, obedience); take the veil
завештање n. n. — testament, will
завештатељ n. m. — testator, testatrix; deviser
завештати v. — endow; make one' s will
завидети v. — begrudge; envy, be envious
завидљив adj. — envious, jealous, spiteful
завидљивац n. m. — envier, grudger
завидљивост n. f. — enviousness, envious character
зависан adj. — dependent; addicted; зависан од дроге — addicted to drugs
зависност n. f. — dependence; addiction; болести зависности — addictions
завист n. f. — envy; jealousy
завршетак n. m. — end, completion, termination
завршити v. — end, finish, complete, terminate; fulfill
задржати v. — restrain; repress; задржати гнев — bridle/contain one' s anger
задужбина n. f. — (charitable) foundation, endowment (esp. church, monastery)
задушнице n. f. — Panakeheda, Memorial Service; requiem, mass for the dead, dead-office
загробан adj. — beyond the grave, after-life
заједница n. f. — community (of brethren, people), common life; communion; fellowship; литургијска заједница — public worship
заједничар n. m. — partaker, communicant
заједничарење n. n. — communion, fellowship
заједнички adj. — common, communal, corporate; заједничка молитва — communal worship
заклетва n. f. — oath, vow; заклетва пред Библијом — Bible oath; кршење заклетве — perjury, oath-breaking
заклети се, заклињати се v. — swear, vow, take an oath; заклети се свим што је свето — swear by all that is sacred; заклети се Богом — vow before (to) God, call upon God to witness; заклети се на Библију — swear on the Bible; криво се заклети — perjure
заклињање n. n. — vow, oath
закон n. m. — law; прописивати, доносити законе — legislate, enforce laws; закон Божији — religion; закон Мојсијев — Moses's dispensations
законитост n. f. — legality, lawfulness
законодаван adj. — legislative; законодавни орган — legislative power
законодавац n. m. — legislator, law-giver, law-maker
законодавство n. n. — legislation
законски adj. — legal, legitimate, lawful, right (heir); законита деца — children born in wedlock; законски преступ — transgression, infringement of the law
залазак n. m. — descending, setting, falling behind; залазак сунца — sunset
залог n. m. — pledge, token; залог успеха — pledge of success; залог пријатељства — token of friendship
заменик n. m. — vicar
замонашити (се) v. — become a monk, assume the religious habit, take vows (as a monk, a nun); take the veil; enter the monastic profession
зао adj. — evil, ill, ill-natured, ill-tempered, malicious, wicked; spiteful
запад n. m. — West, occident
западни adj. — western; Западна Црква — Roman Church, Western Church
заповест n. f. — commandment, order; behest, precept; десет заповести — the ten commandments; заповести хришћанства — Christian dispensations
заручење n. n. — betrothal
заручити v. — betroth, affiance, engage; заручити се — be betrothed, engaged
заслуга n. f. — merit, deserve; credit
заслужити v. — merit, be worthy (of), deserve, put down to one's merit
застранити v. — go astray, turn aside, divert, debauch, follow ill course
застрањење n. n. — going astray, turning aside, diverting
заступати v. — protect, defend, take one's side, intercede on one's behalf
заступник n. m. — protector, defender, intercessor, interceder, paraclete; supplicant
заступништво n. n. — defence, intercession
затворити v. — lock, shut, close, put in reclusion/seclusion; затворити се — retire in seclusion
затворник n. m. — hermit, recluse, anchorite
затворништво n. n. — reclusion, solitary life (confinement), seclusion
заточеник n. m. — imprisoned/incarcerated person, prisoner
заточеништво n. n. — confinement, incarceration, imprisonment, seclusion
заточити v. — confine, incarcerate, imprison, cloister, shut up
затруднети v. — become pregnant
заувек adv. — forever, for life; eternally, everlastingly
заупокојени adj. — for the repose of one' s soul; заупокојена служба — death funeral service, dead-office, requiem
захвалан adj. — grateful, thankful
захвалност n. f. — gratitude, thankfulness
зацарити v. — come to the throne; зацарити се — ascend the throne
зачети v. — conceive (a child), become pregnant; begin, commence, start smth; зачети у греху — conceive in sin
зачеће n. n. — conception, beginning, commencement; бесемено зачеће — immaculate conception, seedless conception; непорочно зачеће — viciousless conception, virgin birth
заштита n. f. — help, defense, protection
заштитити v. — help, protect, defend, stand by, stand up for
заштитник n. m. — defender, protector
звани adj. — called, summoned, invited; много је званих, али је мало изабраних — many are called but few are chosen
звање n. n. — title, name, condition, state, rank; calling, invitation; духовно звање — ecclesiastical state/rank; звање свештеника — curacy; лишити духовног звања — disfrock; живети по свом звању — live according to one' s station
звоно n. n. — bell, chime, carillon (for the church); вечерње звоно — vesper bell
звонар n. m. — bell-ringer
звоник n. f. — bell-tower, campanile
звонити v. — ring the bells; звоњење звона — peal
здање n. n. — construction, building; monastery building
земаљски adj. — terrestrial; earthly; temporal; земаљски рај — terrestrial paradise; земаљска блага — earthly blessings; земаљска Црква — Church on earth
земни adj. — earthy, earthly
земност n. f. — earthliness
зилот n. m. — over-zealous, hyper-devout person, zealot; wild fanatic, cruel person; bigot
зилотизам n. m. — zealotry, fanaticism
златоусти adj. — chrysostom, eloquent; Јован Златоусти — John Chrysostom, John the Golden Mouth
зло n. n. — evil, evil thing, evil-doing, wrong; желети зло — wish harm; платити злим за добро — return good with evil
злоба n. f. — malice, malevolence, malignancy, malignity, ill-will, rancour, spite, spitefulness, wickedness; из злобе — out of animosity
злобан adj. — malicious, rancorous, evil-minded; wicked
злобност n. f. — spiteful/malignant nature, maleficence
зловоља n. n. — ill-will, malevolence
злодело n. n. — villany, misdeed; maleficence; crime
злонамеран adj. — ill-meaning, ill-minded, ill-intended, evil-disposed, malevolent
злонамерно adv. — with evil design; predisposed to doing evil
злонамерност n. f. — evil-mindedness, ill-will, malevolence
злопамтив adj. — resentful, grudgeful, rancorous, spiteful
злопамтивост n. f. — rancorous/spiteful character
злостављати v. — maltreat, mistreat, molest
злоупотреба n. f. — abuse, misuse, misusage
злоупотребити v. — abuse, misuse
злочинац n. m. — evil man/woman, evil-doer, villain; criminal
злочиначки adj. — wicked, villanous, evil
змија n. f. — adder, serpent, snake, viper
знак n. m. — sign, symbol, token; свети знак, хијерограм — hiero-gram
знамење n. n. — sign, symbol, token, phenomenon, apparition; осенити се знамењем крста — cross oneself; знамење крста на небу — apparition of the cross in Heaven
знање n. n. — knowledge, intelligence; information; science
знати v. — know, be familiar with, have knowledge of/about
зрачење n. n. (озареност) — radiation, irradiation
зрачити v. — irradiate; radiate
Ивањдан n. m. — the Nativity of St. John the Baptist, Baptist's Day; Midsummer Day
игуман n. m. — abbot, hegoumenos (gr.), Father superior; високопреподобни оче — Very Reverend Father (обраћање)
игуманија n. f. — abbes, hegumenia, Mother Superior; prioress
идеал n. m. — ideal
идеалан adj. — ideal
идеализам n. m. — idealism
идеализовати v. — idealize
идеалист n. m. — idealist
идеалистички adj. — idealistic
идентитет n. m. — identity
идеолог n. m. — ideologist
идеологија n. f. — ideology
идеолошки adj. — ideological
идол n. m. — idol
идолопоклоник n. m. — idolater, worshipper of idols
идолопоклонички adj. — idolatrous, idolish, baalish
идолопоклонство n. n. — idolatry, idolism, service ofidols, baalism
изабраник n. m. — the elected, chosen; изабраник Божији — God' selected, the elect
избавитељ n. m. — deliverer, redeemer, liberator
избавитељни adj. — delivering, liberating, redeeming
избавити v. — deliver, free, set free, release; redeem from
избављење n. f. — deliverance, release; redemption
изволети v. — deign, condescend, be pleased, vouchsafe; will, wish
изгнанство n. n. — exile, expulsion, banishment; (из отаџбине) expatriation; живети у изгнанству — live in exile
изгнати v. — exile, banish
изгонити v. — drive away, chase away; turn out
издаја n. f. — treachery, treason; perfidy; perjury
издајник n. m. — betrayer, traitor
издајнички adj. — traitorous, treacherous; perfidious
издати v. — betray, be disloyal/unfaithful to; forsake
издвојен adj. — secluded, separated; solitary
издвојити v. — seclude, separate; confine
излазак n. m. — exodus, the Exodus (the second book of the Pentateuch)
излив n. m. — outpouring, emanation; изливање благодати — outpouring of Grace
изливати v. — pour out, outpour; shed, vent; излити гнев на — vent one's anger at sb; излити љубав — breathe one's love; изливати милост — heap sb with favours
измирити v. — conciliate, reconcile; cf. помирити
измолити v. — obtain by prayers (entreaties)
изначални adj. — initial, primary
изневерити — betray; изневерити нечија очекивања — mockone's expectations; изневерити поверење — betray one's trust
изобилан adj. — abundant, bountiful
изобиловати v. — be rich in, abound in, be in great quantity
изобиље n. n. — abundance, prosperity, welfare, well-being
изображење n. n. — image, representation, picture, description
изобразити v. — represent, depict, describe, paint a saint image
изопачен adj. — corrupt, degenerate, depraved; perverse
изопаченост n. f. — corruption, depravation, depravity; perversion
изопачити се v. — corrupt, be corrupted, degenerate, deteriorate
изопштење n. n. — anathema; потпуна забрана — greater/major excommunication/anathema; делимична забрана — lesser/minor excommunication; cf. одлучење
изопштити v. — excommunicate, interdict, anathematize, curse by bell, book and candle; cf. одлучити
Израиљ n. m. — Israel
израиљски adj. — Israeli
Израиљци n. pl. — Israelites, circumcision
икона n. f. — icon, image of a Saint
иконизам n. m. — iconism
иконоборац n. m. — iconoclast, icon-smasher, image-breaker
иконоборачки adj. — iconoclastic; иконоборачка јерес — iconoclastic heresy
иконоборство (иконокластија) n. n. — iconoclasm, opposition to religious images
иконографија n. f. — iconography
иконографски adj. — iconographic
иконологија n. f. — iconology
иконолошки adj. — iconological
икономија n. f. — economy; cf. домострој
иконопис n. m. — icon-painting, church-painting
иконописац n. m. — iconographer, image-painter, icon-painter
иконостас n. m. — iconostasis, icon-screen
име n. n. — name; име на рођењу — Christian name; дати име — give a name; у име кога, чега — in the name of; имендан — saint's or name' s day of a person
индивидуа n. f. — individual; a human being
индивидуализам n. m. — individualism, isolation
индивидуализација n. f. — individualization
индивидуализовати v. — individualize, isolate
индивидуалност n. f. — individuality
индулгенција n. f. — (cath. eccl.) indulgence, indult
иницијант (посвећеник) n. m. — initiate
иницијација (посвећивање) n. f.— initiation
иницирати (увести у) v. — initiate
инквизитор n. m. — inquisitor
инквизиторски adj. — inquisitional, inquisitirial
инквизиција n. f. — (cath. eccl.) Inquisition (Holy Office)
иноверан adj. — dissenting; of a different religion
иноверац n. m. — dissident, dissenter; non-christian, heterodox, man/woman of a different religion
иноверје n. n. — dissidence; different religion
инок n. m. — monk
инокиња n. f. — nun
интердикт n. m. (cath. eccl.) — интердикт, забрана савршавања сваког богослужења у одређеној области
интерконфесионалан adj. — interdenominational, interconfessional
ипођакон n. m. — subdeacon
ипођаконство n. n. — subdeaconry, subdeaconship
ипостазирање n. n. — hypostatization
ипостазирати v. — hypostasize
ипостас n. m. — hypostasis (personal existence)
ипостасни adj. — hypostatic (personal)
ирмос n. m. — theme-song, the first verse of a hymn
исихазам n. m. — hesychasm (gr.)
исихаст n. m. — hesychast (gr.)
исихија n.(gr.) — inner stillness, silent prayer, silence
искварен adj. — corrupt, depraved
искварити v. — corrupt, deprave
искон n. m. — time immemorial; од искона (од памтивека) — from time immemorial, from eternity
искоренити, искорењивати v. — extirpate, root out, exterminate, eradicate (vices)
искорењење n. n. — extirpation, rooting out, eradication (of vices), extermination
искрен n. m. — sincere, single-minded, true-hearted
искреност n. f. — sincereness, sincerity, single-mindness
искупитељ n. m. — the Redeemer, deliverer, liberator, (Christ) the Saviour
искупитељни adj. — expiatory; искупитељна жртва — trespass offering, sin-offering
искупити v. — atone for, expiate, ransom, pay for, redeem, redress; искупити грех — expiate one's sin; искупити туђи грех — redeem; Христос је искупио род човечански — Christ has redeemed mankind
искупљење n. n. — atonement, redemption; ransom, expiation
искупљив (грешник) adj. — redeemable sinner
искушавати v. — entice, induce, persuade, seduce, tempt; put to the test
искушеник n. m. — novice, lay-brother, lay-sister
искушење n. n. — temptation; ordeal; trial; искушење противника — temptation of the enemy; навести на искушење — lead into temptation
ислам n. m. — Islam
исламизам n. m. — Islamism
исоп n. m. — hyssop; покропити исопом — sprinkle with hyssop
испаштање n. n. — atonement; expiation; satisfaction
испаштати v. — atone for a sin; expiate
испит n. n. — trial, experience; подвргнути кога испиту — put to test, try
испитивање n. n. — research, investigation
испитивати v. — try, test, experience; search, investigate
исповед cf. исповест
исповедање n. n. — avowal, profession (of faith, rite, religion); confession; срдачно исповедање — heartful confession
исповедаоница n. f. — confessional
исповедати v. — avow, profess; confess, hear confessions, receive confession; исповедати се — confess (to a priest), confess (one's sins)
исповедни adj. — confessional, confessionary, of confession
исповедник n. m. — confessor; confessor of faith, shriver; penitent; Свети Максим Исповедник — St. Maximus the Confessor исповест n. f. — confession; света тајна исповести — the Holy Confession, Repentance, Penitence; ићи на исповест — go to confession; тајна исповест (свештенику на ухо) — auricular confession
испосник n. m. — ascetic; anchorite
испосница n. f. — hermitage
испоснички adj. — ascetic, austere; hermitic
испостити се v. — be exhausted with fasting
исправан adj. — just, righteous, upright
исправитељ n. m. — repairer, reformer, restorer; corrector
исправљање n. n. — restoration; correction
исправљати v. — correct, restore, reform, repair; исправљати се — be formed (morally), be corrected, be restored, go the right way
исправност n. f. — righteousness, uprightness, integrity
испунити, испуњавати v. — fulfill, complete, accomplish, fill up with sth; испунити обећање — realize one's promise; испунити дужност — do one's duty; испуњавати брачне дужности — grant/fulfill the matrimonial duty; испунити се, испуњавати се — be full of sth; come true, be realized, accomplished (wishes, dreams); happen
испуњен adj. — made complete, fulfilled, realized
испуњење n. n. — fulfillment; consummation; accomplishing, filling up with smth
истерати v. — exorcise; истеривање ђавола — exorcism
истина n. f. — truth, truthfulness, genuiness, reality, verity; истина откривена изабранима — esoteric truth
истинит adj. — right, true, truthful; genuine, very; Бога истинитог од Бога истинитог — the true God of the true God
истинитост n. f. — truthfulness; genuineness
исток n. m. — Orient, East
историја n. f. — history; библијска историја — scripture history
источни adj. — east, easterly, oriental; Источна Црква — the Church of the east
источник n. m. — source, spring, fountain; чудотворни источник — holy well
истрајан adj. — persevering, persistent, tenacious
истрајати v. — persevere, persist, struggle
иступљење cf. екстаза
исходити v. — bring forth; emanate; proceed from, go forth, be issued
исхођење (Духа Светог) n. n. — procession of the Holy Spirit
исцелитељ n. m. — healer, curer, doctor
исцелити v. — heal, cure; исцелити се — recover, be healed, be cured
исцељење n. n. — cure, healing, treatment; recovery; faith-cure
исцељујући adj. — salutary, healthful
јавити (јављати) v. — make manifest, reveal; јавити премудрост — show wisdom; јавити се — reveal oneself, appear
јављање n. n. — appearance, apparition; јављање Христа — manifestation of Christ, Christophany; јављање Бога човеку — theophany
јаје n. n. — egg; ускршње јаје — Paschal egg, Easter egg (hard-boiled egg coloured in red)
Јахве n. m. — Yahweh (God)
јеванђелист n. m. — evangelist
јеванђелистар (књига Јеванђеља) n. m. — Evangelistary, gospel lectionary
јеванђелистички adj. — evangelic; (евангелистички) protestant
Јеванђеље n. n. — Gospel, Evangel; Јеванђеље по Матеју — the Evangel of St. Matthew; Јеванђеље по Марку — the Evangel of St. Mark; Јеванђеље по Луки — the Evangel of St. Luke; Јеванђеље по Јовану — the Evangel of St. John
јеванђеоски adj. — evangelical
Јеврејин n. m. — Hebrew man, Jew
Јеврејка n. f. — Hebrew woman, Jewess
јеврејски adj. — Hebrew, Hebraic, jewish
једини adj. — the only, only one, unique
јединородни adj. — only begotten, the only son
Јединорођени adj. — Only-begotten
јединствен adj. — unique, the only; singular
јединственост n. f. — uniqueness; singularity
јединство n. n. — unity, concord, union
једнобоштво n. n. — monotheism
једнобрачан adj. — monogamous, married once
једнобрачност n. n. — monogamy
једногласан adj. — unisonant, concordant; unanimous
једногласје n. n. — unison, concord; unanimity
једнодушан adj. — concordant, united, unanimous
једнодушје n. n. — harmony, unanimity
једнодушно adj. — with one accord
једнодушност n. f. — unanimity
једноженац n. m. — monogamist
једноженство n. m. — monogamy
једноначалије n. n. — monarchy, government unto one head
једнообразан adj. — uniform, unvaried
једнообразност n. n. — uniformity, equality; monotony
једносуштан adj. — homoousios, consubstantial; једносушна (Тројица) — one in Essence
једносушност n. f. — consubstantiality
језик n. m. — tongue, language; древни језици — ancientlanguages
јектенија n. f. — ectene, litany, liturgical prayer; мала јектенија — small litany; сугуба јектенија — litany of fervent supplication
јелеј n. m. — oil (olive oil); holy oil, chrism; unction
јелеосвећење n. n. — the anointing of the sick, unction with oil
јелепомазање n. n. — unction, extreme unction
Јелин n. m. — Greek
јелински adj. — Greek, Hellenistic
јерарх n. m. — hierarch; Света три јерарха — the Three Great Hierarchs
јерархија n. f. — hierarchy; cf. свештеноначалство
јерархијски adj. — hierarchical
јереј n. m. — priest; hiereus (gr.); пречасни оче — Reverend Father (обраћање)
јерејски adj. — priestly, priestlike
јерес n. f. — heresy, heterodoxy
јересијарх n. m. — heresiarch
јеретик n. m. — heretic; cf. кривоверац
јеретичан adj. — heretical
јерођакон n. m. — hierodeacon, regular deacon; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)
јерођаконство n. n. — office of a regular deacon
јеромонах n. m. — hieromonk, regular monk; преподобни оче — Reverend Father (обраћање)
јестество n. n. — nature, substance
Јеховини сведоци — Jehovah' s witnesses
Јован Претеча n. pr. — John the Forerunner
јубилеј n. m. — jubilee
Јуда n. pr. — Judas, (fig.) archtraitor
јудаизам n. m. — Judaism, Hebraism
Јудеј n. m. — Jew, Hebrew
јудејски adj. — Judaic, Hebraic
јудејство n. n. — Judaism, Hebraism, the Jews
јуридички adj. — juridical; legal
јуродив adj. — foolish, crazy, mad; јуродиви n. m. — Holy fool, God' s fool, Fool for Christ
јуродивост n. f. — folly, craziness, mental alienation; folly for the sake of Christ
јутрење n. n. — Matins; orthros, early morning, church-service
кабала (heb.), n. f. — cabbala
кабалистички adj. — cab(b)alistic
кадионица n. f. — censer, incense-box; incense burner
кадити v. — cense; кађење — incensing, censing
казна n. f. — punishment, penance; penalty; execution; Божија казна — chastisement from God; 10 казни египатских — the 10 plagues of Egypt
казнити v. — punish, chastise, discipline
кајање n. n. — repentance, penitence; contrition
кајати се v. — repent, be penitent/contrite/remorseful; regret; кајати се због греха — confess one's sins
калвинизам n. m. — Calvinism
калвинисти n. pl. — Calvinists
калвинистички adj. — Calvinistic(-al)
календар n. m. — calendar; јулијански календар — Julian calendar; григоријански календар — Gregorian calendar
калуђер n. m. — monk; friar cf. монах
калуђерица n. f. — nun; cf. монахиња
камен n. m. — stone; угаони камен — foundation-stone, key-stone; надгробни камен — grave-stone; камен спотицања — stumbling-block, rock of offence; драги камен — precious stone
камилавка n. f. — calotte (of a priest)
кандило n. n. — icon lamp, icon candle
канон n. m. — canon; канон Светог Писма — Canon of Scripture
канонизација n. f. — canonization
канонизовати v. — canonize
каноник n. m. — canon
каноничност n. f. — canonicity
канонски adj. — canonic(-al); канонско право — Canon law
капела n. f. — chapel; капела, параклис Пресвете Богородице — Lady-chapel
капелан n. m. — chaplain
капеланство n. n. — chaplainry, chaplainship
капуцин n. m. — capuchin friar
карактер n. m. — character
карактерисати, карактеризовати v. — characterize, describe, illustrate
карактеристичан adj. — characteristic of
карање n. n. — penalty, punishment, chastisement; cf. прекор
карати v. — punish, chastise, inflict penalty cf. прекоревати
кардинал (римски) n. m. — cardinal (cath. eccl.)
кардиналски adj. — cardinal, cardinal's
кардиналство n. n. — cardinalship
кармелит n. m. — Carmelite
картузијанац n. m. — carthusian; картузијански манастир — charterhouse
катавасија n. f. — katabasia (canticles sung by two choirs)
катафатички adj. — cataphatic
катедра n. f. — cathedra, pulpit, chair, tribune; department (of an institute etc.)
катедрала adj. — cathedral church (temple)
катихеза n. f. — catechesis
катихетски adj. — catechetical
катихизис n. m. — catechism
катихумен n. m. — catechumen
католик n. m. — catholic man/woman
католичански adj. — catholic, universal; cf. васељенски
католичанство n. n. — catholicity
католички adj. — catholic
квекер n. m. — Quaker
келија n. f. — cell, kellia; келија затворника — reclusory
кеноза (унижење, испражњење Вечног Логоса од божанске славе у очовечењу) n. f. — kenosis, self-humiliation, self-emptying
кимвал n. m. — cymbal, kettledrum
киновијски adj. — coenobitic
кинонија (заједница) n. f. — koinonia
клањање n. n. — genuflection, bow
клањати (се) v. — bow down to, make a bow to
клевета n. f. — calumny, defamation, slander
клеветање n. n. — slander, calumniation, defamation
клеветати v. — calumniate, defame, slander
клеветник n. m. — calumniator, slanderer, traducer
клеветнички adj. — calumnious, slanderous
клетва n. f. — curse, imprecation, malediction; evil eye; црквена клетва — anathema, excommunication
клети v. — curse, imprecate; (заклети се) — swear, vow, take an oath; заклети се Богом — vow before (to) God, call upon God as a witness; заклети се пред Библијом — swear on the Bible
клечање n. n. — kneeling, genuflection
клир, клер n. m. — clergy, church clerics, lower clergy
клирик n. m. — clergyman, ecclesiastic
клирикалан adj. — clerical
клирикализам n. m. — clericalism
клобук n. m. — cowl, hood
кнегиња n. f. — princess
кнежевина n. f. — reign, princedom
кнез n. m. — prince
књига n. f. — book; свете књиге — Sacred tomes; књига живота — book of life; Књига изласка — Exodus; Књига судија — Judges; манастирска књига, запис — chartulary; црквена матична књига — parish register, church-book; књига са седам печата — the book sealed with seven seals (sth completely unknown, of which one has no idea)
ковчег n. m. — ark, chest, shrine; Нојев ковчег — Noah's ark; ковчег завета Господњег — the ark of the Covenant, the holy ark, the ark of the Lord
колебање n. n. — hesitation; doubt
колебати се v. — hesitate; be doubtful
колено n. n. — knee; generation, tribe; пасти на колена пред — throw oneself at the feet of; сродство по трећем колену — relation three times removed
колесница n. f. — chariot
компетенција n. f. — competence; није у мојој компетенцији — that's beyond my domain, it is out of my sphsere / beyond my scope of competence; административна компетенција — administrative competence; судска компетенција — judicial competence; законодавна компетенција — legislative competence; лична компетенција — personal competence
коначан adj. — conclusive, final, ultimate
коначност n. f. — finiteness
конгрегација n. f. — congregation; Римска конгрегација — Roman congregation; заједница (конгрегација) Источних Цркава — congregation of Eastern Church
конгрегационалисти n. pl. — Congregationalists
кондак n. m. — kontakion
конзисториј (административно-судски орган, црквени суд) n. m.— consistory
конкордат n. m. — concordat
конкретан n. m. — concrete, specific
конкретизација n. f. — concrete definition
конкретизовати v. — define concretely
конкретно adv. — specifically
конкретност n. f. — specificality
Константинопољ n. m. — Constantinople; Цариградска васељенска патријаршија — Ecumenical Patriarchate of Constantinople
контрареформација n. f. — Counter-reformation
конфесија (вероисповедање) n. f. — confession/profession of faith, rite, religion; denomination
конфесионалан adj. — confessional, denominational
конфесионализам n. m. — confessionalism
конфирмација (света тајна миропомазања), потврда n. f. — confirmation
конфучијанство (relig.) n. n. — confucianism
Копти n. pl. — Copts
корист cf. користољубље
користољубац n. m. — profit-seeker, mercenary-minded person
користољубив adj. — self-interested, mercenary-minded
користољубље n. n. — self-interest, mercenariness, greed
коронација n. f. — coronation, crowning
космологија n. f. — cosmology
космолошки adj. — cosmological
крај n. m. — end, finish, finish, final judgment; крај света — doomsday; приближавати се крају — draw to a close; до краја века — until the end of the world, till doomsday
крајњи adj. — utmost; utter; ultimate
крематоријум n. m. — crematorium, crematory
кремација n. f. — cremation
кремирати v. — cremate
крепак adj. — strong, durable, steady; крепак у вери — stronginfaith
крепост n. f. — strength
кривац n. m. — culprit, offender, wrongdoer, guilty party
кривити v. — accuse of, blame, charge with, lay the blame (on)
кривица n. f. — guilt, fault, blame; offense; culpability, guiltiness; искупити кривицу — redeem oneself
кривоверје n. n. — heresy, heterodoxy, unorthodoxy
кривоверство n. n. — misbelief, false opinion, wrong belief
кривоклетник n. m. — perjurer, perjured, forsworn, perjurious
крипта n. f. — crypt
кротак adj. — mild, meek, gentle; forbearing
кротост n. f. — mildness, meekness, gentleness
крст n. m. — cross; слободан крст (archit.) — a free cross
крстионица n. f. — baptistery; baptismal font
крститељ n. m. — baptist; Свети Јован Крститељ — John the Baptist
крстити v. — baptize, christen; (пре)крстити се — be baptized, christened; cross oneself, make the sign of the cross
Крстовдан n. m. — Holy Cross Day; cf. Воздвижење
крстоносац n. m. — crusader
круна n. f. — crown, attribute of monarch
крштени adj. — baptismal; крштено име — baptismal name; n. m. — godchild, chrisom
крштеница n. f. — baptismal certificate; birth-certificate
крштење n. n. — Baptism; christening
ксенофобија n. f. — xenophobia
ктитор n. m. — ktetor, donator
кудити v. — rebuke, censure, condemn
култ n. m. — cult, worship, rite
култура n. f. — culture, politeness; manners
културан adj. — cultural, polite
кум (на крштењу) n. m. — godfather; кума n. f. — godmother
кумир n. m. — idol, fetish, fetich
кумче n. n. — godson (мушко); goddaughter (женско)
купељ n. f. — font, basin, baptistery, laver
купола n. m. — cupola, dome
Куран n. m. — Koran
курија (сарадници папе или епископа у Римској Цркви) n. f. — Curia
кушати v. — entice, induce, tempt; (окусити) taste, relish, enjoy; cf. окусити
кушач n. m. — tempter, seducer
кушња n. f. — probation; ordeal
лагати v. — lie, utter a falsehood
лаж n. f. — lie, falsehood, untruth
лажан adj. — false, untrue; лажни пророк — false prophet; лажни сведок — false witness, perjurer; лажно учење — false teaching
лажљив adj. — insidious, perfidious, sly
лажљивост n. f. — insidiousness, perfidy, falsity
Лазарица (Лазарева субота) n. f. — feast of St. Lazarus
лаик n. m. — layman
лаици n. pl. — laity
лаички adj. — lay
лековит adj. — healing, salutary
лењ adj. — lazy, idle, indolent
лењост n. f. — laziness, idleness, indolence
леп adj. — beautiful, decorous, elegant
лепота n. f. — beauty, elegance, magnificence
лепта n. f. — mite, bit; принети своју лепту — do one's bit/sacrifice
лествица n. f. — vision, apparition, stairway; Свети Јован Лествичник — St. John the Ladder
лето n. n. — summer, hot season; лета n. pl. — years, age
летопис n. m. — chronicle, annals
летописац n. m. — chronocler, annalist
лечити v. — heal, cure; cf. исцелити
лик n. m. — icon, image; ликови (светитеља) — multitude, church chorus; лик на икони — image (of a saint)
ликовање n. n. — rejoicing, exultation, triumph
ликовати v. — jubilate; rejoice, exult, triumph
ликујући adj. — jubilant
лира n. f. — lyre
литература n. f. — literature; богословска литература — theological literature
литија n. f. — procession
Литургија n. f. — liturgy, divine service; Света литургија — divine liturgy; Литургија пређеосвећених дарова — the liturgy of the presanctified
литургијски adj. — liturgical
литургика n. f. — liturgics, liturgiology
лице n. n. — person; face, countenance; image
лицемер n. m. — hypocrite, Holy Willie; pretender
лицемерје n. n. — hypocricy
личан adj. — personal, own; individual
личина n. f. — mask
личносан adj. — personal
личност n. f. — person; personal identity, personality; personhood
логика n. f. — logic(s)
логички adj. — logical, rational
логос n. m. — logos (gr.), word, reason
лукав adj. — cunning, sly; crafty, artful, wily, evil, deceitful
лукавост n. f. — cunningness, craftiness, wiliness
лукавство n. n. — slyness, archness, craft, craftiness, wile
лутеран n. m. — Lutheran, evangelist
лутерански adj. — Lutheran
љубав n. f. — love, loving-kindness; passion, affection; devotion; grace, good-will; (према ближњем) charity, Christian love; братска љубав — brotherly love; љубав према ближњем — love for one's neighbour; трпеза љубави — agape meal
љубазан adj. — kind, gentle, good-tempered
љубазност n. f. — kindness, gentleness, good temper; condescension
љубити v. — love, like, be fond of, cherish, belove; worship
љубљен adj. — loved, beloved
љубомора n. f. — jealousy, envy
љубоморан adj. — jealous, envious
маг n. m. — magician
магија n. f. — magic; књига о магији — the book of magic
магистар n. m. — Master's degree holder; магистар теологије — master of Theology; магистар канонског права — master of Canonic law
Мадона n. f. — Madonna; image of the Virgin; Сикстинска Мадона — image of the Sistine Virgin
Мајка Божија n. f. — Mother of God
маловеран adj. — one of little faith
малодушан adj. — faint-hearted
малодушност n. n. — faint-heartedness
манастир n. m. — monastery, cloister; convent; priory; женски манастир — nunnery, community of nuns; мушки манастир — friary; активан манастир — ruling monastery
манастирски adj. — monastic; манастирски конак — monastic residence; манастирска црква — Minster, catholicon
мандија n. f. — mandyas; rason
манихејац n. m. — Manichean
манихејизам n. m. — Manicheism
манихејски adj. — Manichean
мантија n. f. — soutane, cassock
манускрипт n. m. — manuscript
мартиријум, мартирион n. m. — martyrium (a shrine or church built in the memory of a martyr)
мартирологион n. m. — martyrology
маска n. f. — mask
масон n. m. — mason, freemason
масонски adj. — Masonic
масонство n. n. — masonship, freemasonry
материјалан adj. — material, corporeal, physical; financial
материјалист n. m. — materialist
материјалистички adj. — materialist, earthly
материјалност n. f. — materiality
матерински adj. — maternal
матероубиство n. n. — matricide
мати n. f. — mother; Мати Божија — Mother of God
медитација n. f. — meditation, deep thinking
међуцрквен adj. — para-church, inter-church
мелодичан adj. — harmonic, soft-voiced, melodious
мелодичност n. f. — harmony, fine voice
Месија n. m. — Messiah
месијанизам n. m. — Messianism
месопусна недеља n. f. — Meat fare Sunday
метанисање n. n. — prostration
метанисати v. — bow; prostrate; to humble oneself
методизам n. m. — Methodism
методист n. m. — Methodist
методистички adj. — Methodist
милозвучан adj. — nicely harmonic
милозвучност n. f. — nice harmony
милосрдан adj. — charitable, merciful; gracious, pitiful; милосрдна установа — charitable institution
милосрђе n. n. — good work, works of charity, benefaction; compassion, mercy, pity; показивати милосрђе — administer charity
милост n. f. — grace, mercy, clemency; loving-kindness
милостив adj. — compassionately-loving; gracious, merciful; блажени милостиви — blessed are the merciful
милостиња n. f. — alms, almsgiving, charity; boon, benefaction, gift, donation; давати милостињу — give alms
минеј n. m. — Menaion (gr.); општи минеј — General Menaion; месечни (прости) минеј — Monthly Menaion; празнични минеј — Anthologion
миомир n. m. — fragrance
миомирис n. m. — sweet smell, fragrance, aroma, perfume
миомирисан adj. — fragrant
мир n. m. — peace; world, universe; мир Божији — peace of God; иди с миром — go in peace
миран adj. — peaceable, peaceful
мирјанин n. m. — layman; мирјани — lay people
миро n. n. — chrism, myrrh
мирољубив adj. — peace-loving
мирољубивост n. f. — peaceful disposition
мироносан adj. — mitred; мироносице n. pl. — Myrrh-bearing Women
миропомазање n. n. — Chrismation, Confirmation
миропомазати v. — anoint, confirm
миросање n. n. — unction, anointing
миротворац n. m. — peacemaker
миротворачки adj. — peacemaking
миса n. f. — mass, divine service of the Roman Catholic Church
мисао n. f. — thought, conception (of thinking); cf. помисао
мисија n. f. — mission
мисионар n. m. — missionary
мисионарски adj. — missionary; мисионарска делатност — missionary activity
мислилац n. m. — thinker, wise man, philosopher
мислити v. — think, philosophize
мистагогија (тајноводство) n. f. — mistagogy
мистицизам n. m. — mysticism
мистичан adj. — mystic
мит n. m. — myth
митар (цариник) n. m. — publican, tax collector
митарство n. n. — affliction, ordeal, trying experience; пролазити кроз митарства — go through many trials
митологија n. f. — mythology
митолошки adj. — mythological
митра n. f. — mitre
митрополија n. f. — Metropolitanate
митрополит n. m. — Metropolitan, Bishop of the metropolis; Високопреосвештенство, Високопреосвећени — Your Eminence (обраћање)
митски adj. — mythical
мјестобљуститељ n. m. — administrator
младенац n. m. — infant, baby, kid; богомладенац — infant-God
многобожац n. m. — pagan
многоговорљив adj. — talkative, wordy
многоговорљивост n. f. — wordiness
многоженац n. m. — polygamist
многоженство n. n. — polygamy
многоличностан adj. — multi-faceted; multi-personal
многомилостив adj. — merciful
многоначалије n. n. — multiple authority, pluralism
многообразност n. f. — variety, diversity
многосажаљив adj. — compassionate
мноштвен adj. — multiple
мноштвеност n. n. — multiplicity
молба n. f. — invocation, entreaty, prayer, petition
молебан n. f. — moleben (public prayer meeting); одслужити благодарење — hold a thanksgiving service
молитва n. f. — prayer; intercession; petition; молитвено тиховање — prayer of silence; молитва срца — prayer of the heart; молитва ума — prayer of the mind; (молитвени) часови — prayer(s) of the hours; молитва пред Јеванђеље — pre-gospel prayer
молитвен adj. — prayerful, devotional; молитвени дом — prayer house, place of worship
молитвеник n. m. — prayer book, book of prayers; (cath. eccl) breviary; man of prayer
молитвослов cf. молитвеник
молити v. — pray, ask; beseech, entreat; молити (се) Богу — pray to God
молчаније n. n. — hesychasm
молчалник n. m. — hesychast, speechless/mute person
мољење n. n. — supplication
монарх n. m. — monarch, king, ruler, tsar
монархизам n. m. — monarchism
монархија n. f. — monarchy
монархијски adj. — monarchic(-al)
монархиста n. m. — monarchist
монах n. m. — monk; примити монашки завет — take monastic vows
монахиња n. f. — nun; постати монахиња — take the veil
монашки adj. — monastic; монашка одећа — monastic clothes
монаштво n. n. — monasticism, monkhood
монизам n. m. — monism
монистички adj. — monist
моногамија n. f. — monogamy
моногамист n. m. — monogamist
монотеизам n. m. — monotheism
монотеист n. m. — monotheist
монотелитизам n. m. — Monothelitism
монофизити n. pl. — Monophysites
монофизитизам n. m. — monophysitism
монтанизам n. m. — montanism
морал n. m. — morals, morals and manners; morality, ethics
моралан adj. — moral, ethical
моралист n. m. — moralist
мормон n. m. — Mormon (adherent of the sect of the last days)
мормонизам n. m. — Mormonism
моћ n. f. — majesty, might
моћан adj. — mighty, powerful
мошти n. pl. — relics; нетрулежне мошти — incorruptible relics; пренос моштију — translation of the relics
мржња n. f. — hatred, grudge
мрзети v. — hate, bear a grudge (against) sb; resent
мрзовоља n. f. — despondency
мрзовољан adj. — despondent
мудар adj. — prudent; sage, sapient; wise
мудрац n. m. — sage, wise man; Мудраци — The Magi
мудровање n. n. — philosophizing
мудровати v. — philosophize
мудрост n. f. — wisdom
музика n. f. — music, singing; духовна музика — church music/chant
мука (страдање) n. f. — torment, torture; tribulation
муслиман n. m. — Mussulman, Moslem
муслимански adj. — Mohammedan
муфтија (mosl.) n. m. — mufti, head of Moslem religious community
мухамеданац n. m. — Mohammedan
мухамеданство n. n. — Mohammedanism, Islam
мученик n. m. — martyr, sufferer
мученикослов n. m. cf. мартирологион
мученички adj. — martyrly, suffering; подврћи се мученичкој смрти — martyrize
мучеништво n. n. — martyrdom, suffering
мучење n. n. — torture, torment
мучитељ n. m. — torturer, tormentor
мучитељски adj. — painful, poignant, agonizing
мучити v. — torment; torture
надбедреник n. m. — shield, epigonation
навести (на) v. — incite, induce, impel, stimulate
награда n. f. — compensation
нада n. f. — hope; живети у нади — live/feed on hope; лажна нада — vain, false hope; давати наду — give hope
надбискуп n. m. — archbishop, prelate; primate
надгробни adj. — sepulchral, over a grave; надгробни натпис — epitaph; надгробни камен — tomb-stone; надгробни споменик — burial monument
надилажење n. n. cf. трансцендентност — transcendence
надићи, надилазити v. — transcend, surpass
надмен cf. охол наднебесни adj. — heavenly
надсвођен adj. (arch) — domical
надсуштаствен adj. — super-essential, transcendent
Назарећанин (житељ Назарета) n. m. — Nazarene
наитије n. n. — infusion (of the Holy Ghost), inspiration
најсветији adj. — most reverend, most holy
наклоност n. f. — good-will, favour
наложница n. f. — concubine
намесник n. m. — vicar; vicegerent, deputy; superior (ofa monastery)
намесништво n. n. — vicegerency; vicariate
напад n. m. — attack, aggression, onset
нападати v. — attack, fall upon; assail, assault
напаст n. f. — harm, misfortune, disaster; уводити у напаст — lead into misfortune
напрсни adj. — born on the breast; напрсни крст — pectoral cross
напустити v. — forsake, leave
наравоученије n. n. — morality, moral, moral admonition
наречен adj. — (as a noun) one's betrothed, affianced bride; one's betrothed, affianced husband
наситити (се) v. — sate, satisfy, fill up with; be filled (up with sth)
наслађивање n. n. — enjoyment, delight
наслађивати (се) v. — enjoy, be delighted with, rejoice at
наследан adj. — hereditary
наследити v. — inherit; succeed
наследник n. m. — heir, inheritor
наслеђе n. n. — inheritance, heritage; succession; очево наслеђе, очевина — patrimony
наслеђивање (наследност) n. n. — inheritance, heredity, hereditability
настава n. n. — teaching, schooling; tutorship
наставник cf. учитељ
настати v. — originate, arise, start
настојатељ n. m. — prior, superior, father-superior (of a monastery); archpriest, dean (of a cathedral)
настојатељница n. f. — prioress, mother superior
настројење n. n. — purpose, aim; end
натпрестолан adj. — above the altar
натприродан adj. — supernatural, transcendent
наука n. f. — science; хришћанска наука — Christian science
научан adj. — scientific; technical
научник n. m. — scientist
нафора n. f. — Antidoron (gr."instead of the gift"), consecrated bread
началник n. m. — superior, chief; author
начало n. n. — beginning, commencement, start; религиозна начела — religious principles
началство (ангелски чин) n. n. — principality
началствовати v. — command, take the lead, be at the head of; preside (at the liturgy)
началствујући adj. — principal celebrant
небеса n. pl. — heavens
небески adj. — heavenly, celestial, supercelestial; bodiless; небеска Црква — Church in heaven; небеске силе — bodiless powers; небеска војска — heavenly hosts; Church Militant; Цар Небески — celestial Father, our Heavenly Father
небиће n. n. — non-being, non-existence, non-entity
неблагодаран adj. — ungrateful; cf. незахвалан
неблагодарност n. f. — ingratitude; cf. незахвалност
небо n. n. — sky; heaven; бити на седмом небу — be filled with joy
неверан adj. — faithless, unfaithful; untrustworthy; ungodly, unholy
неверник n. m. — infidel, unbeliever, impious/faithless person
неверништво n. n. — faithlessness, incredulity, irreligion, unbelief
неверујући n. m. — unbelieving, unbeliever
невеста n. f. — bride, engaged girl; невеста неневесна — unweddedbride; Христова невеста — spouse of Christ
невештаствени adj. — bodiless, incorporeal; immaterial
невидљив adj. — invisible, imperceptible; невидљиви свет — invisible light/creation
невидљивост n. f. — invisibility
невин adj. — guiltless, innocent
невиност n. f. — guiltlessness, innocence; chastity, purity
невоља n. f. — adversity; woe; tribulation
невољан adj. — involuntary, undeliberate, against one's will
недеља n. f. — week, Sunday; Lord's Day; недеља прва (поста), чиста, недеља православља — Orthodoxy Sunday; недеља трећа поста, крстопоклона — the third week of Lent; Цветна недеља — Palm Sunday; Светла недеља — Easter Week; Страсна седмица — Holy Week, Passion Week; Томина недеља — Quasimodo Week,1st week after Easter; Недеља светих — Sunday of all Saints
недобронамеран adj. — evil-disposed, malevolent
недобронамерност n. f. — ill-will, malevolence
недоказив adj. — unfounded, not supported by evidence
недоказивост n. f. — absence/want of proof
недокучив adj. — unfathomable
недосежан adj. — indescribable, incomprehensible
недостојан adj. — unworthy, undeserving
недостојност (недоличност) n. f. — indignity, unbecomingness
незабораван adj. — ever-memorable, unforgettable
независан adj. — independent
независност n. f. — independence
незадовољан adj. — unsatisfied, discontented
незадовољство n. n. — dissatisfaction, discontent
незазоран adj. — blameless
незаконит adj. — illegal, unlawful; unjust; незаконито дете — illegitimate child
незаконитост n. f. — illegitimacy, illegality
незамислив adj. — unthinkable, impossible, inconceivable
незахвалан adj. — ingrateful, ungrateful, thankless
незахвалност n. f. — ingratitude, ungratefulness, thanklessness
неземаљски adj. — unearthly, celestial; неземаљско блаженство — celestial bliss
незлобив adj. — not vengeful, kind, meek, good-natured
незлобивост n. f. — mildness, gentleness, good nature
незнабожац n. m. — infidel, heathen; Gentile
незнабожачки adj. — pagan, heathen, gentilish
незнабоштво n. n. — paganism, infidelity
незнање n. n. — ignorance
неизмењив adj. — invariable, unalterable
неизмеран adj. — immeasurable, measureless, illimitable, infinite; unfathomable
неизмерив cf. неизмеран
неисказан adj. — ineffable, inexpressible; unutterable, unspeakable; неисказана сладост — unspeakable delight; неисказана доброта — unspeakable goodness
неисцрпан adj. — inexhaustible; неисцрпни извор — everlasting source
неканонски adj. — extracanonical, uncanonical (text, book)
неконформизам n. m. — recunsancy, non-conformism
неконформист n. m. — recusant, non-conformist
некористољубив adj. — unselfish, disinterested
некористољубивост n. f. — unselfishness, disinterestedness
некролог n. m. — necrologue
некрштен adj. — unchristened
нелицемеран adj. — not hypocritical, sincere, frank
немаран adj. — careless, negligent
немарност n. f. — negligence, carelessness
нематеријалан adj. — immaterial
немешање n. n. — non-intervention, non-interference; немешање у црквене послове — non-intervention in Church affairs
немилосрдан adj. — pitiless, unmerciful, inclement, cruel
немилосрдност n. f. — inclemency, mercilessness, cruelty
немилост n. f. — disgrace, disfavour, discredit; пасти у немилост (коме) — fall into disgrace
немилостив adj. — unmerciful; ungracious, severe
неморал n. m. — immorality
неморалан adj. — immoral
немоћ n. f. — infirmity; sickness, illness; weakness, helplessness, feebleness
немоћан adj. — feeble, ill, sick, weak, helpless
ненавидети v. — hate, detest, abhor; bear a grudge against sb, feel hatred towards sb
ненавидник n. m. — hater, detester, bitter enemy
неневесна (Невеста) adj. — not betrothed (of the Holy Virgin); unwedded
необјашњив adj. — unexplainable
необорив adj. — irrefutable, undeniable; необорив доказ — incontrovertible evidence
необоривост n. f. — irrefutability
необрезан adj. — uncircumcised
необухватив adj. — uncircumscribed, immense, boundless
необухвативост n. f. — immensity, boundlessness
неокаљан adj. — unspotted, undefiled
неокатолицизам n. m. — neo-Catholicism
неокатолички adj. — neo-catholic
неопипљив (несхватљив) adj. — intangible
неописив adj. — inexpressible, unspeakable, indescribable
неопредељен adj. — vague, uncertain
неопредељеност n. f. — vagueness, uncertainty
неопростив adj. — unforgivable, unpardonable
неопходан adj. — necessary, needed, urgent, pressing
неопходност n. f. — necessity, need, want; urgency
неосвећен adj. — unhallowed, unconsecrated
неосетљив adj. — insensitive, insensible; unconscious
неосетљивост n. f. — insensitivity, insensibility
неоскрнављен adj. — inviolate
неоснован adj. — groundless, ungrounded, proofless, unfounded
неоснованост n. f. — groundlessness, unfoundedness
неоспорив adj. — indisputable, incontestable
неоспоривост n. f. — indisputability
неосуђен adj. — blameless, without condemnation
неосуђено adv. — without condemnation
неофит n. m. — proselyte; novice
неплодан adj. — unfruitful, barren
неплодност n. f. — unfruitfulness, bareness
непобедив adj. — invincible, unconquerable
непобедивост n. f. — invincibility
непобожан adj. — impious, atheist, ungodly, irreligious
непобожност n. f. — impiety, irreligion, godlessness
неповиновање cf. непослушност
неповредив adj. — sacred, inviolable
непогрешив adj. — impeccable, infallible; unerring, correct
непогрешивост n. f. — impeccability, infallibility; папска непогрешивост (незаблудивост) — the infallibility of the Pope
непокајан adj. — impenitent, unrepentant
непоколебљив adj. — firm, steady, unshakable; unceasing; непоколебљиво убеђење — unshakable conviction; остати непоколебљив — stand firm
непоколебљивост n. f. — firmness, steadiness, stoicalness
непокоран adj. — disobedient, refractory, recalcitrant, indocile
непокорност n. f. — recalcitrance, indocility; insubordination
непомирљив adj. — unloving; irreconcilable
непоновљив adj. — unrepeatable
непорочан adj. — immaculate, undefiled, chaste; blameless, irreproachable
непорочност n. f. — purity, chastity, immaculacy; blamelessness, irreproachability
непосвећени n. pl. — the profane, uninitiated
непослушан adj. — disobedient, undutiful
непослушност n. f. — disobedience, undutifulness, insubordination
непостидан adj. — blameless; invincible
непостижан adj. — incomprehensible, inscrutable
непостижност n. f. — incomprehensibility, inscrutability
непотребан adj. — dissolute, worthless, useless
непоуздан adj. — trustless, unreliable
неправда n. f. — injustice; falsehood, untruth, lie
неправедан adj. — unjust; unrighteous; untrue, false
неправедност n. f. — untruthfulness, falsehood, injustice
неправославан adj. — not orthodox
непрекидан adj. — perpetual, continuous, unbroken, uninterrupted;everlasting
непрестан adj. — continuous, unceasing
непресушан adj. — inexhaustible; непресушан извор — everlasting source
непријатељ n. m. — adversary; foe, enemy, the enemy of mankind, the old Adversary
непријатељски adj. — hostile, enemical
непријатељство n. n. — enemity, hostility
непристрасан adj. — impartial, unbiased
непристрасност n. f. — impartiality
неприступан adj. — unapproachable, inaccessible
неприступност n. f. — inaccessibility
непролазан adj. — incorruptible
непроменљив adj. — permanent, changeless
непроменљивост n. f. — permanence, changelessness, unchangingness, unchangeableness, unalterableness
непропадљив adj. — incorruptible
непропадљивост n. f. — incorruptibility
нераздељив adj. — undivided, indivisible, inseparable; нераздељиво adv.-without separation
нераздељивост n. f. — indivisibility
неразлучан adj. — inseparable; неразлучно adv. — inseparably
неразлучност n. f. — inseparability
неразуман adj. — unreasonable, unwise, foolish, without understanding
неразумевање n. n. — incomprehension, lack of understanding; misunderstanding
неразумљив adj. — incomprehensible, obscure
неразумност n. f. — unreason, foolishness, folly
нераскидив adj. — unbreakable; indissoluble
нераскидивост (брака) n. f. — indissolubility
нерукотворен adj. — not of human making; нерукотворена икона — a Holy image; a Veronica image
несаблажњена adj. — undefiled
несавршен adj. — imperfect, incomplete
несавршеност n. f. — imperfection, incompleteness
нескверан adj. — spotless
несклад n. m. — dissonance, inconsonance; (неслога) discord, disunion; несклад мишљења — difference of mind (of opinions)
несливено adv. — without confusion
неслободан adj. — unfree
несложан adj. — unharmonious, discord
несметан adj. — without offense
неспознатљив adj. — unknowable
неспознатљивост n. f. — unknowability
неспособан adj. — incapable, unable
неспособност n. f. — inability, non-ability
несрећа n. f. — misfortune, ill-luck, unhappiness; навући на себе несрећу — get into trouble
несрећан adj. — unfortunate, ill fated, luckless; unhappy, sorrowful
несторијанац n. m. — Nestorian
несторијанство (несторијанизам) n. n. — Nestorianism
несхватљив adj. — inconceivable
нетелесан adj. — incorporeal
нетрпељив adj. — intolerant
нетрпељивост n. f. — intolerance
нетрулежан adj. — incorruptible, imperishable, undefiled, undecayed; нетрулежно — without defilement
нетрулежност n. f. — immortality, incorruptibility
неугасив adj. — unquenchable, inextinguishable
неуздржљив adj. — intemperate, incontinent
неуздржљивост n. f. — intemperance, lack of self-control
неумерен adj. — immoderate, intemperate; over-indulgent
неумереност n. f. — gluttony; immoderation
неумољив adj. — inexorable, implacable
неумољивост n. f. — inexorability, implacability
неуморан adj. — tireless, indefatigable
неуморно adv. — indefatigably
неуништив adj. — imperishable
неутешан adj. — disconsolate, inconsolable
неутешност n. f. — disconsolateness, disconsolation
неутољив adj. — unappeasable, insatiable, unquenchable; неутољива глад — insatiable hunger; неутољива жеђ — unquenchablethirst
нехотице adv. — of ignorance, involuntarily
нецеломудрен adj. — unchaste, immodest, lewd, lustful
нецеломудреност n. f. — unchastity, immodesty, lewdness, lust
нечасност n. f. — dishonesty, want of probity
нечастан adj. — dishonest, dishonourable, ignominious, infamous
нечастиви n. m. — the devil, Satan
нечист adj. — vile, impure, full of impurity; evil; нечисти дух — evil spirit; нечиста сила — the devil, Satan
нечистота n. f. — defilement, impurity
нечовечан adj. — inhuman, cruel, barbarous, brutal
нечовечност n. f. — inhumanity, cruelity, cruelness, barbarity, brutality
нижи adj. — nether; lower; inferior; нижи чинови — minor orders
низак adj. — low; mean; низак глас — deep voice; ниска душа — mean soul; низак поклон — profound bow, reverence
Никољдан cf. Свети Никола — St. Nicolas the Wonderworker
ниспослати v. — send down (from heaven)
нисходити cf. силазити
нихилизам n. m. — nihilism
нихилист n. m. — nihilist
нишчи adj. — poor, indigent; нишчи духом — poor in spirit
нов adj. — new, recent, fresh, modern; Нови Завет — New Testament
новобрачан adj. — newly married
новогодишњи adj. — of the new year
новозаветни adj. — of the New Testament
новоизабрани adj. — newly elected/chosen
новокрштен n. m., n. f. — newly baptized man or woman
новорођен adj. — newly born
норма n. f. — norm, rule, standard
нормалан adj. — normal, sane (mentally)
нужан adj. — necessary, needed, required
нужда n. f. — necessity, need; want, poverty
нужност n. f. — necessity
нунције n. m. — legate, nuncio
обавезати v. — bind, oblige, obligate
обавезујући adj. — binding, compulsory, obligatory, obliging
обезглавити v. — behead, decapitate
обезглављивање n. n. — beheading, decapitation
обезличење n. n. — disincarnation
обезличити v. — disincarnate
обесмртити v. — immortalize, eternize
обећање n. n. — vow, promise
обећати v. — promise
обешчастити v. — dishonour, disgrace
обитавалиште n. n. — habitation, dwelling-place, home, residence
обитавати v. — inhabit, dwell, live, reside
обитељ n. f. — holy abode, convent, cloister, monastery
обићетворити v. — ontologize
обичај n. m. — custom, tradition
обичајан adj. — common, usual
објава n. f. — manifestation
објавити v. — make clear (to); announce, declare, proclaim; manifest
објаснити v. — explain, explicate, interpret
објашњење n. n. — explanation, elucidation, comment
објашњив adj. — explicable, explainable
објективан adj. — objective, unbiased
објективност n. f. — objectiveness
облагодатити v. — sanctify in Grace
облагодаћен adj. — sanctified in Grace, rich in the blessings of heaven
облачити v. — enrobe, clothe, dress, vest, attire (a priest); облачити се — put on priestly vestments; обући се у тело — endure the flesh
обмана n. f. — cheat, deceit, delusion; fraud
обманути (обмањивати) v. — cheat, deceive, delude
обмањујући adj. — deceptive, deceitful, delusive, illusive, illusory, fraudulent
обнова (обновљење) n. f. — regeneration, restoration, renewal, renovation
обновити v. — restore, renew, renovate; revive
обоготворење n. n. — deification, apotheosis
обоготворити v. — deify; make men like God, rank among the gods; idolatrise, worship idols
обожавање n. n. — adoration
обожавати v. — adore
обожење n. n. — divinization; deification; Theosis (gr.); idolization
обожити v. — divinize, deify; idolize
образ n. m. — shape, form, image, appearance; образ Божији — Imago Dei; по Божијем образу — created after God's image; образ живота — way/mode of life
образован adj. — educated, learned
образовање n. n. — formation, constitution, make-up; education; дати образовање — educate; основно образовање — primary education; средње образовање — secondary education; високо образовање — higher education
образовати v. — form, make up, organize, shape; educate
обраћати (обратити) v. — turn into, change, convert, christianize; обратити у католичку веру — catholicize; обратити пажњу на — pay attention to; обраћати се — appeal, address; (Богу) return to God
обраћеник n. m. — proselyte
обраћење n. n. — conversion (of sinners)
обред n. m. — rite; ritual; ceremony, church office; вршење обреда, чинодејствовање — administration
обредан adj. — ritual, ceremonial
обредност n. f. — ceremonial part of worship
обрезање n. n. — circumcision; Обрезање Господа Исуса Христа — the Circumcision of Christ
обрезати v. — circumcise
обретење n. n. — finding, discovery; обретење Часног крста — invention of the Cross
обручење n. n. — promise
обуздати (обуздавати) v. — repress, restrain, check, control; обуздавати своје страсти — control one's passions
оваплотити v. — embody, incarnate, personify; оваплотити се — be/become incarnate, take flesh, assume a human body
оваплоћен adj. — corporal, incarnate; оваплоћена личност — corporate personality; оваплоћени Бог — God-incarnate
оваплоћенски adj. — incarnational
оваплоћење n. n. — incarnation, assuming a human body
овековечење n. n. — perpetuation
овековечити v. — perpetuate, immortalize, eternize
овладати v. — possess, be in possession (of), have power (over sth), master
овца n. f. — sheep; заблудела (изгубљена) овца — stray/lost sheep
огањ n. m. — fire, flame; жртвени огањ — altar-fire; огњем и мачем (решавати ствари) — with fire and sword
оглашени adj. — catechumen; оглашени, изађите — dismissal of the catechumens
огњен adj. — flaming
оговарање n. n. — slander, defamation
оговарати v. — slander, defame, verbally abuse
огорчен adj. — afflicted, distressed, bitter
огорчење n. n. — affliction, grief, heart-sore
огорчити v. — afflict, grieve
ограничен adj. — circumscribed
ограничити v. — circumscribe
одбијање n. n. — reprobation; repudiation
одбијати v. — reprobate; repudiate
одбрамбени adj. — defensive, protective
одбрана n. f. — apology
одбранити cf. бранити
одевати cf. облачити
одежда n. f. — garment, raiment, vestment
оделотворење n. n. — actualization, realization
оделотворити v. — actualize, realize
одећа n. f. — canonicals
одлучење (из Цркве) n. n. — excommunication, interdiction, interdict, anathema; cf. изопштење
одлучити (из Цркве) v. — excommunicate, interdict, anathematize, curse by bell, book and candle; cf. изопштити
одмазда n. f. — vengeance
одмаздити v. — retribute
одметник (отпадник) n. m. — apostate
однос n. m. — relationship, relation
односити (се) v. — concern, have to do with; regard
одобрење n. n. — approval, consent, assent; approbation
одобрити v. — approve, assent, consent, be pleased to do sth
одолети v. — withstand
одредити v. — determine
одрећи се v. — deny, reject, repudiate, foreswear, renounce; abdicate, abjure
одрицање n. n. — rejection, renunciation; denial, negation; abnegation, abdication (of sovereignty), abjuration, repudiation
одрицати v. — deny, disavow, reject, renounce
одслужити v. — finish/be through the divine service
одступати v. — withdraw oneself from, refrain, apostatize, abjure (religion)
одступник n. m. — apostate; abjurer, renegade, forsaker of religion; impious; atheist
одступништво (отпадништво) n. n. — apostasy; atheism; conversion
одуховити v. — spiritualize, inspire
одуховљење n. n. — spiritualization, inspiration
одушевити v. — animate, inspire, kindle; одушевити се — be/get animated, enthusiastic, inspirited
одушевљење n. n. — enthusiasm, inspiration
ожалошћен adj. — grief-stricken
оживети (оживљавати) v. — come/restore to life, give life to, rise from the dead; revive, recover one's spirits
оживљујући adj. — reviving, renewing, vivifying
оживотворење n. n. — revival, animation, reanimation
озаконити v. — legalize, authorize
озарен adj. — radiant, brilliant, bright
озарење n. n. — divine light, enlightening, illumination
озарити v. — enlighten, light up, illuminate
окајавање n. n. — expiation
окајавати v. — expiate
око n. n. (pl. очи) — eye; око за око, зуб за зуб — an eye for an eye and a tooth for a tooth, return flesh for flesh; духовно око — mind' s eye; умне очи срца — (intellectually) discerning eyes
окончати v. — finalize, finish
окрепити v. — strengthen, fortify, refresh
окрепљење n. n. — strengthening; refreshment
Октоих n. m. — Octoechos; cf. Осмогласник
окултан adj. — occult
окултизам n. m. — occultism
окултист n. m. — occultist
окусити v. — taste, relish; окусити спокој — enjoy rest; окусити смрт — to taste death
оличавање (оличење) n. n. — impersonation
оличавати v. — impersonate, personify, embody
оличностити v. — personify, impersonate, embody
оличностњење n. n. — personification, impersonation, embodiment
олтар n. m. — altar, sanctuary, Lord's table; chancel (in the Greek church); олтарска икона — altarpiece; олтарски чаршав, покривач за часну трпезу — altar-cloth
омивање (обредно прање руку) n. n. — washing, ablution; обред омивања руку за време службе — lavado
омилитика n. f. — homiletics
омилија n. f. — homily
омофор n. m. — omoforion
онтологија n. f. — ontology
онтолошки adj. — ontological
опело n. n. — funeral rite/service; одржати опело — perform a funeral service
опипљив adj. — tangible
опит n. m. — experience
оповргавање n. n. — refutation, confutation, disproof
оповргнути v. — refute, confute, disprove
оправдање n. n. — justification, exculpation; apology
оправдати v. — justify, exculpate
опростив adj. — excusable, pardonable
опростити v. — forgive; absolve; pardon
опроштај (опроштење грехова) n. m. — forgiveness, absolution; pardon, remission; дати опроштај грехова — grant remission of sins; опроштење дуга — excuse of debt
опседати v. — besot, infatuate, take possession of
опседнут adj. — possessed
оптужба n. f. — accusation, accusal, charge; кривична оптужба — imputation (of a crime)
оптужити (тужити) v. — accuse, charge with, impute; indict; incriminate; prosecute
опходити v. — encircle, surround; опходити се — do/manage with, treat, serve
општежитељни adj. — communicative; општежитељни устав — monastic coenobitic regulations/statutes
општежиће (киновија) n. n. — coenobium, community life
општи adj. — common, general, total, public
општина n. — community, parish, fraternity
општински adj. — communal, of the community
општити v. — associate, relate; општити с Богом — walk withGod
орар n. m. — orarion; stole (of a deacon)
органист n. m. — organ-player
оргуље n. pl. — organ
ореол n. m. — aureole, halo, nimbus
осама n. f. — solitude; seclusion
осамити ce v. — seclude oneself
осамљен adj. — solitary; lonely
осамљеност n. f. — seclusion
Осана interj. — Hosanna
освета n. f. — vengeance, revenge
осветити (освештати) v. — consecrate, sanctify; hallow; inaugurate; осветити цркву — consecrate a church
осветити (се) v. — avenge, revenge, take revenge, vindicate
осветољубив adj. — revengeful, vindictive
осветољубивост n. f. — vindictiveness, revengefulness
освећење n. n. — consecration, sanctification; освећење хлеба и вина — consecration of the bread and wine; освећење јелеја — extreme unction
освећујући adj. — consecrating, inaugural, dedicating
освештати cf. осветити
осенити v. — shed, spread sth over sb; bless, sanctify; осенити крсним знаком — bless with the sign of the cross
осет n. m. — sense
осетити (осећати) v. — feel; touch, sense
осећање n. n. — feeling, emotion; племенита осећања — noble sentiments
оскврнитељ n. n. — defiler, profaner, polluter
оскврнути (оскрнавити) v. — assail, defile, profane, desecrate, violate; оскрнавити се — defile oneself, be defiled, profaned
оскрнављен adj. — corrupt, defiled
оскрнављење n. n. — defilement, desecration, profanation, violation; оскрнављење храма — profanation of a temple
ослабити v. — weaken, enfeeble
ослободитељ n. m. — redeemer, deliverer, liberator
ослободити v. — free, liberate, set free, release from, deliver from
ослобођење n. n. — liberation, deliverance, setting free; ослобођење од завета — affranchisement
Осмогласник n. m. — Antiphonary, Octoechos
основа n. f. — base, basis, foundation, beginning
оснивање n. n. — foundation, establishment
оснивати (основати) v. — found, lay the foundation, establish
оснивач n. m. — founder
остаци n. pl. — remains, remainder; посмртни остаци — mortal remains, relics
осуда n. f. — condemnation, conviction; црквена осуда — aggravation; вечна осуда — eternal censure
осудити v. — condemn, doom; (осуђивати) blame, criticize, censure
осуђен adj. — damned, doomed
осуђивање n. n. — criticism, censure
отац n. m. — father, abba; Бог Отац — God the Father; Оченаш — Pater noster, the Lord's prayer; духовни отац — spiritual father; Отац небески — Celestial Father; Свети оци — holy fathers, the fathers of the Church
отачки adj. — patristic, fatherly, paternal
отаџбина n. f. — home-country, native country, motherland
отаџбински adj. — home-country, native country, motherland
отеловити се v. — become incarnate, be made man; cf. оваплотити се
отеловљење n. n. — incarnation, taking human flesh, assuming the human body, embodying in flesh (in a human form)
откривен adj. — open, revealed, manifest, exposed, uncovered; откривено богословље — revealed religion
откривење n. n. — revelation, exposure, showing, manifesting, disclosure; Откривење — Book of Revelation, Apocalypse; откривење апостола Јована — St. John's revelation
открити v. — reveal, manifest, show, expose, disclose, display, uncover, unveil
отпадање n. n. — falling away, breaking away; defection from the Church
отпадник n. m. — apostate, renegade
отпадништво n. n. — apostasy
отпасти v. — fall off / break away; defect from the Church
отправити v. — send; exercise, practice, administer (divine service); отправљати сопствене дужности — exercise one's duties
отправљање n. n. — sending; celebration, performance (of religious rites)
отпусни adj. — dismissal; absolutory; отпусна песма — recessional, dismissal hymn
отпуст n. m. — dismissal
отпустити v. — let go, dismiss; pardon, forgive; remit; отпустити у миру — let depart in peace; отпустити грехе — absolve/remit one' s sins
отпуштење (грехова) n. n. — absolution, pardon, remittent, remission, release; јавно отпуштење грехова — general absolution; потпуно отпуштење — plenary remission
отрок n. m. — youth, child, boy, adolescent
отроковица n. f. — girl, lass, adolescent
отуђење n. n. — alienation, estrangement
отуђити v. — alienate, estrange
отшелник n. m. — anchorite, hermit; cf. пустињак
отшелница n. f. — anchoress, hermitess
отшелнички adj. — hermitical
отшелништво n. n. — hermitic life охол adj.-haughty; proud; vainglorious
охолост n. f. — vainglory, haughtiness
оцеубиство n. n. — patricide
оцеубица n. m. — patricide
очајавати v. — be in despair, be desperate
очајање n. n. — despair, heart-break, despondency; упасти у очајање — give oneself up to despair
очекивање n. n. — expectation, hope; ван свих очекивања — beyond expectation, against all probability
очекивати v. — expect, hope for, look for, set hope on
Оченаш n. m. — Lord's prayer, Pater Noster (lat.)
очигледан adj. — manifest, evident
очински adj. — fatherly, paternal
очинство n. n. — fatherhood
очистити v. — purify, clear, justify, exonerate, purge away; cleanse, blot (out); chasten; очистити се — purify oneself
очишћење n. n. — purification, exoneration, justification, sanctifying; обред очишћења — februation
пад n. m. — fall, transgression, the Fall (of Adam)
падање n. n. — falling, destruction; морално падање — degradation
падати v. — fall, fall down, degrade, be ruined, be degraded; пали анђео — fallen angel
пагански adj. — pagan
паганство n. n. — paganism
пажљив adj. — attentive, mindful; careful
пажљивост n. f. — attentiveness, mindfulness; regard, consideration
пажња n. f. — attention, care, application, heed; обраћати пажњу (на) — pay attention to
пакао n. m. — (gr. bibl.) Hades, hell
паклен adj. — hellish, infernal
пали cf. падати
памјат cf. сећање; вјечнаја памјат — everlasting remembrance
панагија n. (gr.) — panagia (an image of the Virgin Mary worn as a pendant by Bishops); Велика Панагија — Great Panagia (Virgin Oranta)
панакамилавка n. f. — skouphos with a veil
пантеизам n. m. — pantheism
пантеиста n. m. — pantheist
пантеистички adj. — pantheistic
папа n. m. — pope, Pontiff; (титуларимског епископа) the Holy Father
папизам n. m. — popery, papistry, papism
папист n. m. — papist
папистички adj. — popish, papist
папски adj. — papal; pontific(al); папска митра — tiar, tiara
папство n. coll. — papacy, popedom; pontificate
папствовати v. — occupy the Holy See
парастос n. m. — requiem service; office for the dead; parastos
парох n. m. — parson, parish priest; vicar, rector
парохија n. f. — parish
парохијан n. m. — parishioner; парохијани — congregation
парохијски adj. — parochial, parishional; парохијска црква — parish church; парохијски свештеник — parish priest; парохијски дом n. m. — parish home (rectory)
Парусија n. f. — Parousia
паства n. f. — flock, herd
пастир n. m. — shepherd; Добри пастир — the Good Shepherd
пастирски adj. — pastoral, pastorly; пастирска служба — pastoral service
пастирство n. n. — pastorship, prelacy
пастор n. m. (prot.) — pastor, minister; пастор дисидент — non-conformist minister
пасторски adj. — pastorly
пасха n. f. — (Jewish) Pascha, Passover; (Christian) Easter, Easter Sunday; Easter-week
пасхалан adj. — paschal; Easter; пасхална недеља — Easter Week; пасхално јаје — paschal egg; пасхално јагње — paschal lamb; пасхални циклус (четрдесетница) — paschal cycle
патријарх n. m. — patriarch; catholicos; Ваша светости — Your Holiness (обраћање)
патријархалан adj. — patriarchal
патријаршија n. f. — patriarehate
патријаршијски n. m. — patriarchal, patriarchic
патрологија (патристика) n. f. — patristics, patrology; books by Holy Fathers
певање n. n. — singing; црквено певање — choir service
певач n. m. — singer, chanter, chorister
Педесетница n. f. — Pentecost, Whitsuntide
педесетнички adj. — Pentecostal
песма (црквена) n. f. — hymn, psalm, canticle, canon; Песма над песмама — Song of Songs, the Song of Solomon
песмопевац, псалмопојац n. m. — the psalmist
петак n. m. — Friday; Велики петак — Good Friday
Петокњижје n. n. — Pentateuch
Петровдан n. m. — St. Peter and St. Paul, Midsummer's Day; петровски пост — the Fast of the Apostles
печат n. m. — seal, stamp/printing; letters; црквени печат — Slavonian or ecclesiastical letters; печат дара Духа Светога — obsignation; Каинов печат — the brand of Cain; печат римског папе с ликом Светог Петра — fisher's ring, the seal of the fisherman; носити печат — bear the stamp
пијетизам n. m. — pietism
пијетистички adj. — pietistic
писмо n. n. — scripture, writing; letter; Свето Писмо — Holy Scripture
пламен n. m. — flame, fire
пламен adj. — flamy, ardent, fiery, fervent
плач n. m. — weeping, crying; Плач Јеремијин — the Lamentation of Jeremiah; плач Мајке Божије — Pieta, the Lamentations of Good Friday
плаштаница n. f. — the Eileton, shroud (in which our Saviour was wrapped when He was laid in the tomb), holy handkerchief; representation of our Saviour in the grave
племенит adj. — noble
племенитост n. f. — nobility
плод n. m. — fruit; плод чрева (утробе) — the fruit of the womb; забрањени плод — forbidden fruit; плодови труда — the fruits of labour; доносити плода — bear fruit
плодан adj. — fruitful, fertile
плодност n. f. — fertility, fruitfulness
плодоносан adj. — bearing fruit
плот n. f. — flesh, body cf. тело
плотски adj. — fleshly, bodily, carnal
плурализам n. m. — pluralism; cf. многоначалије
пневматологија n. f. — pneumatology
пневматолошки adj. — pneumatological
победа n. f. — victory, triumph; однети победу — conquest, gain victory (over)
победити v. — conquer, triumph; prevail (of ideas, theories), overcome (vices)
победник n. m. — victor, triumpher, conqueror
победнички adj. — victorious, triumphant
победоносан cf. победнички
победоносац adj. — vanquisher, conqueror; Свети Георгије Победоносац — St. George the Victorious
побеснети v. — get frantic, be/become possessed with passions
побожан adj. — pious, devout; godly, god-fearing; saintly
побожност n. f. — piety, godliness, devotion
поборник n. m. — defender, advocate
побуда n. f. — impulse, motive, spur; следити побуде срца — follow the heart; природна побуда — natural impulse
побудити v. — awake, arouse, rouse; incite, stimulate, stir; побудити интересовање, завист — arouse attention, envy
поверење n. n. — trust, confidence, faith; злоупотребити нечије поверење — abuse/betray one's confidence; лишити (кога) поверења — discredit; изгубити поверење — lose confidence; слепо поверење — blind faith; достојан поверења — trustworthy
повечерје n. n. — Compline (service after vespers); велико повечерје — great compline; мало повечерје — small compline
повући ce v. — retreat; withdraw; retire
погибељ n. f. — death, destruction, doom, ruin, perdition; син побигли — the son of perdition
погибељан adj. — pernicious, disastrous, fatal
погинути v. — perish, get ruined, be destroyed, come to perdition, go to ruin
поглавар n. m. — primate
поглаварство n. n. — supremacy, domination
погордити се v. — become proud of, pride oneself upon sth, magnify oneself
погреб n. m. — burial, funeral; obsequies
погребни adj. — burial, funeral; погребна служба — dirge; погребни обред — burial rites; погребне услуге — funeral service
погрешив adj. — wrong, erroneous
погрешивост n. f. — erroneousness, faultiness
погружење n. n. — immersion, sinking
погрузити v. — plunge, immerse, dip, sink; погрузити дете у крстионицу — plunge a child into the baptismal font
подвиг n. m. — ascetic action/feat; exploit, great/heroic deed; учинити подвиг — achieve an exploit
подвижник n. m. — ascetic, devotee; zealot
подвижнички adj. — ascetic
подвижништво n. n. — asceticism
подвизавати се v. — lead an ascetic life; strive to do sth
подмукао adj. — insidious, treacherous, crafty
подмуклост n. f. — malice, treachery, craftiness
подобије n. n. — likeness, Godlikeness; resemblance, similarity; човекje саздан по образу u подобију Божијем — man is created in the image and likeness of God
пожелети v. — begin to desire, long for, covet
пожртвован adj. — self-sacrificing
пожртвовање n. n. — self-sacrifice
пожуда n. f. — desire, lust, concupiscence; avidity; greed; плотске жеље — the desires of the flesh
пожудан adj. — avid, lustful, concupiscent; greedy
поздрав n. m. — salutation
позив n. m. — vocation, calling; следити позив — follow one's vocation
познање n. n. — knowledge, learning, information; богопознање — knowledge of God; познање добра и зла — the knowledge of good and evil
познати v. — know, come to know; experience, learn; познај самог себе — know yourself
поимање n. n. — understanding, comprehension, conception
поимати v. — understand, comprehend
појање n. n. — chant; византијско појање — Byzantine plain chant
појац n. m. — cantor, chanter; precentor
покајање n. n. — regret; repentance, penitence; penance; света тајна покајања — Sacrament of penitence; без покајања — impenitently; умрети без покајања — die impenitent; смрт без покајања — final impenitence
покајати се v. — repent, do penance
покајник n. m. — atoner, penitent
покајнички adj. — repentant, penitent; penitential
покладе n. f. — shrove Tuesday
поклон n. m. — genuflection, bow; поклон до земље — bow to the ground
поклоник n. m. — worshipper
поклонити се v. — genuflect, prostrate (oneself); worship, venerate
поклоњење n. n. — adoration, worship; поклоњење мудраца — the adoration of the magi
покој n. m. — peace, rest; repose; вечни покој — eternal rest
покојан adj. — restful, quiet, calm, departed, the late
покојник n. m. — deceased man, departed person
покора n. f. — penance
покоран adj. — submissive, obedient, humble
покорно adv.— humbly, submissively; fervently
покорити v. — submit, subdue, subordinate; покоравати се (покорити се) — obey; submit, subdue, surrender
покорност n. f. — obedience, submission, humbleness; покорност вољи Божијој — in accordance with the will of God
покров n. m. — protection, shelter, veil, cover; Покров Пресвете Богородице — the Protecting Veil of the Mother of God, the Feast of Intercession of the Holy Virgin
покровитељ n. m. — patron, protector, patronizer, supporter, advowee; покровитељица — protectress
покровитељство n. n. — guardianship, patronage, protection, advowson
полагање, положење n. n. — laying (ofhands), laying on; полагање у гроб — deposition, entombment
полагати, положити v. — place, put, lay; lay on/upon, set, bestow upon, confer; рукополагати — lay hands on
полијелеј n. m. — candelabrum (pl. -bra), chandelier
полудети v. — rave, be in a fury, go/become crazy
полуноћница n. f. — Midnight service; Nocturnes
помагати, помоћи v. — aid, help, assist, succour, contribute (to sth); Боже, помози — God, help!
помазаник n. m. — the anointed one; (Божији) the Lord' s anointed
помазање n. n. — anointment, unction
помазати v. — anoint
помаст n. f. — ointment
помен n. m. — Memorial Service; годишњи помен — annual memorial service
поменути v. — remember, be mindful (of); (помињати) pray for the dead
помесни adj. — local; помесна (Православна) Црква — Local (Orthodox) Church
помесност n. f. — locality, localization
помиловати v. — pardon, forgive, remit, spare; have mercy (on), have pity on; Боже, помилуј — God, preserve!
помирење n. n. — conciliation; reconciliation
помирити v. — conciliate; помирити се — reconcile
помисао n. f. — thought, intention, design; тајне помисли — secret, concealed thoughts; блудне помисли — lascivious thoughts
помоћ n. n. — assistance, help, succour; пружати помоћ — render assistance, lend a willing hand
понижење n. n. — despise, humiliation, abasement, degradation
понизити v. — despise, humiliate, abase, lower; понизити се — lower oneself
поносан adj. — proud
поп n. m. — priest
попадија n. f. — priest' s wife, presbytera
порекло n. n. — origin
порицање n. n. — negation, denial
порицатељ n. m. — negator
порицати v. — negate, deny
порок n. m. — vice, blemish, iniquity; одати се пороку — addict oneself to vice, indulge in vices
порочан adj. — depraved, vicious, faulty, fallacious
порочност n. f. — depravation, depravity, viciousness
посветити v. — ordain, consecrate, devote; sanctify; посветити се — devote oneself
посвећен adj. — devoted; sanctified; sacred
посвећење n. n. — ordaining, consecration, sanctification; dedication
посебан adj. — distinct, particular, special, singular
посебност n. f. — particularity, special quality, singularity
посланик n. m. — messenger
посланица n. f. — message, letter, epistle; апостолске посланице — the epistles of the apostles; саборна посланица — catholic, general epistle; епископска посланица — pastoral; аутор посланице — epistler; великопосна посланица — lent epistle
послушан adj. — obedient, submissive, docile
послушање n. n. — obedience
послушати v. — obey, show obedience
послушник n. m. — novice, convert, lay brother (a youth trained as amonk in a convent)
послушништво n. n. — noviceship, novitiate, probation
послушност n. f. — obedience, submission, subordination; слепа послушност — implicit/passive obedience
посрамити v. — put to shame, humiliate, disgrace, abase; посрамити се — to be ashamed
посредник n. m. — mediator, intercessor
посредништво n. n. — intercession, mediation
посредовање n. n. — mediation
посредовати v. — intercede; mediate
пост n. m. — fast, fasting; Lent; (Muslim) Ramadan, Ramasan; држати пост — keep lent, observe the fast days; држање поста — abstinence; Велики пост — the Great Fast, Lent; божићни пост — the Christmas Fast, Advent; прекинути пост — break fast
постан adj. — fast, Lenten; fast day; посни дан — day of abstinence, fast day; посна храна — Lenten food
Постање n. n. — Genesis
постати v. — come into being
постити v. — fast, keep fast
постојан adj. — steadfast
постојаност n. f. — steadfastness
постојање n. n. — existence; subsistence, hypostasis
постојати v. — subsist; exist
постриг n. m. — tonsure; consecration (of a monk/nun); примити постриг — be tonsured, take the habit/veil
потискивање n. n. — repression
потискивати v. — repress
потомак n. m. — descendant, offspring
потомство n. coll. — posterity
потоп n. m. — flood, deluge; Потоп (bibl.) — the deluge, the great flood
потопити v. — immerse
потчинити cf. покорити
потчињен cf. покорен
поуздан adj. — trustworthy, reliable
поуздање n. n. — confidence, trust, reliance; assurance, faith
поука n. f. — morality
поучавање n. n. — teaching, schooling; instruction; tutorship; поучавање новообраћених — catechesis; пастирско поучавање — homily
поучавати, поучити v. — admonish, instruct, teach; sermonize, preach; moralize
похвала n. f. — laud, praise, eulogy
похвалан adj. — laudable, praiseworthy; похвална песма — song of praise; похвално слово — panegyric eulogy
похвалити cf. хвалити
похлепа n. f. — avarice; greed, cupidity
похлепан adj. — avaricious, greedy; covetous
похота n. f. — desire of the flesh; evil desire
похотан, похотљив adj. — lustful, lewd
похотљивост n. f. — lust, lewdness
почаст n. f. — honour, credit, distinction; tribute; указивати почаст — confer honour upon, pay tribute
почетак n. m. — commencement
почети v. — commence
почивати v. — depart, repose rest (in peace), lie in the grave, have one' s repose
почивши adj. — departed
починити v. (починити грех, учинити преступ) — commit (a sin, an offence)
пошкропити v. — asperse, sprinkle with
пошкропљење n. n. — affusion; aspersion, sprinkling
поштен adj. — honest, fair; just, upright
поштење n. n. — honesty, probity, integrity; fairness
поштовање n. n. — honouring, respect; reverence; veneration, adoration, devotion; поштовање светитеља — reverence for the saints; поштовање светих икона — veneration of icons; поштовање Пресвете Богородице — reverence of the Virgin Our Lady
поштовати v. — venerate, adore; honour; respect, revere;
поштовати Мајку Божију — venerate (honour) the Mother of God
правда n. f. — justice; truth; righteousness
праведан, правичан adj. — just, true, truthful; righteous, upright, godly
праведник n. m. — just/righteous man; спавати сном праведника — sleep the sleep of the just
праведност n. f. — justice; righteousness, truthfulness, uprightness
правичност n. f. — equity, veracity; fairness
право n. n. — right; црквено право — church right; Canon law; право расподеле бенефиција — advowson; право помазаника Божијег — divine right
правоверан adj. — orthodox
правоверје n. n. — orthodoxy, rightful faith
православан adj. — Orthodox; Православна Црква — Orthodox Church; православни — Orthodox believers, members of the Orthodox Church; православна браћа — fellow-Orthodox
православље n. n. — orthodoxy, Orthodox faith; недеља православља — Orthodoxy Sunday
правосуђе n. n. — justice, judicature, administration of justice
прадедовски adj. — ancestral
празник n. m. — feast, festival; holiday; храмовни празник — Saint's day; покретни празник — movable holy day
празничан adj. — festal, holiday
празновати v. — celebrate, keep festival, feast
празнословити v. — speak vainly (frivolously, idly), prate, talk nonsense
празнословље n. n. — idle talk, frivolous talk
праизвор n. m. — original
праотац n. m. — ancestor, father of the race/mankind, archi-father (of Adam); праоци — forefathers, ancestors
прародитељски adj. — ancestral; прародитељски грех — original sin
првенство n. n. — precedence; priority
првобитан adj. — primitive, primordial, original
првозван adj. — first-called; Свети апостол Андреј Првозвани — St. Apostle Andrew the first-called
првомученик n. m. — protomartyr
првоначални adj. — primary, original, initial
првообраз n. m. — prototype
првообразан adj. — primordial, original
прворођен adj. — first-begotten, first-born
првосвештеник n. m. — high priest, chief-priest; pontiff
првосвештенички adj. — of the high priest, pontific
преблаг adj. — most good, most gracious
преблагословен adj. — most blessed
преблажен adj. — most blessed, most happy
преварити v. — defraud
превишњи adj. — Most High
преводити v. — interpret; cf. тумачити
превођење (тумачење) n. n. — interpretation
предак n. m. — forefather; ancestor
предање n. n. — tradition; legend
предати, предавати (коме) v. — commend (to); commit oneself to, be resigned to; предати се гневу, очајању — resign oneself to anger, despair; предати се вољи Божијој — put oneself into the hands of God
предбрачан adj. — antenuptial
предвидети v. — foresee
предвиђање n. n. — prediction, foretelling
предзнање n. n. — foreknowledge
предикаоница n. f. — pulpit (archit.)
предложење (дарова) n. n. — table of Oblation, Prothesis; offering, oblation
предодредити v. — predestine, predetermine, foreordain
предодређеност n. f. — predestination, predetermination; fatality
предокус n. m. — foretaste
предрасуда n. f. — prejudice
предсобље n. n. — ante-chamber (room)
пређеосвећен adj. — presanctified; Литургија пређеосвећених дарова — mass of the presanctified hosts
презвитер n. m. — priest, presbyter
презвитеријанац n. m. — Presbyterian
Презвитеријанска Црква n. f. — Presbyterian Church
презвитеријанство n. n. — Presbyterianism
презвитерство n. n. — priesthood; presbytery
прејемство n. n. — succession (apostolic)
прекршитељ n. n. — transgressor, trespasser, infringer, violator, breaker
преклињање n. n. — obsecration, implorement; supplication
преклињати v. — implore, obsecrate; supplicate
преклињући adj. — suppliant
прекор n. m. — rebuke, reproach, reproof
прекоревати v. — reproach, rebuke, reprove
прекрстити v. — rebaptize, baptize again; прекрстити се — be rebaptized; make the sign of the cross
прекршај n. m. — transgression, violation, infringement
прекршити v. — break, infringe, violate, transgress; прекршити закон — infringe/violate the law; прекршити заповести Божије — transgress the commandments of God; прекршити обичај — deviate from custom; прекршити обећање — break a promise
прекрштен adj. — rebaptized, baptized again
прелесник (кушач) n. m. — tempter, seducer, enticer; the evil one
прелест n. f. — deception; temptation, seduction
прелестити v. — charm, deceive; tempt, seduce, entice
прељуба n. f. — adultery, fornication; извршити прељубу — commit adultery, fornicate
прељубник n. m. — adulterer, fornicator
прељубнички adj. — adulterous
премудрост n. f. — wisdom of God; Књига премудрости — the Book of Wisdom
пренепорочан adj. — all-blameless, all-undefiled, most pure, most innocent
пренепорочност n. f. — all-purity, all-chastity
преображење n. n. — transfiguration; Преображење Господње — the Transfiguration of Christ, Holy Transfiguration; благосиљање грожђа на Преображење — the blessing of fruits at the Transfiguration
преобразити v. — transfigure, transform, change
преобратити v. — convert
преобраћеник n. m. — convert, novice
преобраћење n. n. — conversion
Преосвећени adj. — Most Eminent, Most Reverend
Преосвештенство n. m. — Your Grace, Eminence; Ваше преосвештенство — Your Eminence/Holiness (обраћање)
преподобан adj. — holy, saint, just; преподобни отац — Reverend Father
преподобност n. f. — holiness, reverence (title)
препород n. m. — regeneration, renewal; cf. обнова
препородити (се) v. — regenerate, give new life to; be regenerated
препотопски adj. — ante-deluvian
препреден adj. — crafty, astute
пресвет adj. — most holy, all-holy
пресељење n. n. — emigration, migration; transmigration of souls, metempsychosis
преславан adj. — most glorious, marvelous
преставити се v. — pass away, die, depart from this life
престављење n. n. — death, demise
престо n. m. — altar, altar-table, communion table, cathedra, throne; престоли (ангелски чин) — thrones; архијерејски престо — archbishop' s stall; папски престо — Papal See
престолан adj. — of the altar; престони украси — the ornaments of the altar
престолонаследник n. m. — heir to the throne
преступ n. m. — offence; sin; transgression, trespass; forfeiture; кривични преступ — criminal offence; commit a crime
преступити v. — forfeit; transgress; trespass, violate, infringe
преступник n. m. — sinner, transgressor, trespasser; violator, criminal, law-breaker
преступнички adj. — criminal, illegal
пресуда n. f. — judgment; sentence
претварање n. n. — change, transformation; transubstantiation
претеран adj. — excessive, immoderate
претеча n. m. — forerunner, precursor; Јован Претеча — John the Forerunner
пречасни adj. — all-honorable, most precious; venerable; Пречасна крв Господа нашег Исуса Христа — precious blood of Our Saviour
пречисти adj. — all-chaste, all-pure, immaculate, without stain; Пречисто Тело (Спаситеља) — immaculate body
прибежиште n. n. — refuge, shelter, stronghold
привлачан adj. — tempting, seducing
привлачност n. f. — temptation, attraction, enticement
приволети v. — force, compel, constrain
привремен adj. — temporary
призив (призивање) n. m. — epiclesis; invocation; call, cry
призивати v. — invocate; invoke; cry unto one, call upon, invite; призивати име Божије — call upon the name of God
признање n. n. — confession, avowal, acknowledgement; recognition
признати v. — (грех) admit one's sins; acknowledge; recognize
приклонити v. — incline, bend over, bow, lay; приклонити главу — bow one' s head; приклонити колено — kneel
прилог (за цркву) n. m. — offertory
приљежан adj. — diligent, studious, assiduous
приљежност n. f. — diligence, studiousness
принети v. — offer, immolate; принети жртву — offer a sacrifice
принос n. m. — oblation
приношење n. n. — Prothesis (rite of preparation), offertory; Anaphora (prayer); offering, oblation
припрата n. f. — narthex
Приснодјева n. f. — Ever-Virgin
пристаниште n. n. — refuge, shelter; haven
пристојан adj. — decent, proper, becoming
пристојност n. f. — decency
пристрасан adj. — partial, biased
пристрасност n. f. — bias, partiality
притворан adj. — feign, fake, simulate
притворник n. m. — hypocrite, sham
притворност n. f. — simulation, pretence
приход (црквени) n. m. — parish benefice; income; church living
причасник n. m. — communicant, partaker;
причасник божанске природе — communicant of divine nature
причестити v. — administer/give communion; причестити (се) take communion, receive Holy communion; причестити се светим тајнама — receive the sacrament; причестити се пред смрт — receive the last sacrament
причешће n. n. — communion, eucharist (the holy table, the lord's table)
прљав adj. — filthy, dirty, nasty; defiled, vile
прљавштина n. f. — filth, filthiness, defilement, corruption, nastiness
прљати v. — defile, corrupt morally
провиђење n. n. — providence
прогањање n. n. — persecution
прогањати, прогонити v. — persecute
прогневити v. — make angry, displease, irritate, anger, chafe; прогневити се — get angry, get irritated, fly into a rage
прогонитељ n. m. — persecutor
прождрљивац n. m. — glutton
прождрљивост n. f. — gluttony
прозба n. f. — request, entreaty, prayer
прозелит n. m. — proselyte
прозелитизам n. m. — proselytism
прозорљив adj. — clairvoyant, clear-sighted, perceptive
прозорљивост n. f. — clairvoyance, clear-sightedness, foresight
прозрење n. n. — insight, enlightenment
прозрети, прозревати v. — give spiritual insight to; enlighten
произвести (за свештеника, монаха) v. — ordain (a priest, monk); примити (свештенички) чин — be ordained (as a priest); поставити на функцију — induct (a priest)
произвођење (постављање) свештеника n. n. — ordination; induction
пројава n. f. — manifestation, appearance, revelation
пројавити v. — express, manifest, reveal; пројавити се — display oneself
прокимен n. m. — Prokemenon (a verse of the psalms sung before the reading of the Epistles)
проклетство n. n. — curse, malediction, imprecation, anathema, damnation
проклињати v. — curse, damn, imprecate
пролазан adj. — temporary; perishable
Пролог n. m. — Menologion (gr.); Synaxarium
промисао n. f. — providence
пропаст n. f. — perdition
пропасти v. — perish
проповед n. f. — sermon, homily, message; догматска проповед — dogmatics; морална проповед — moralizing sermon; похвална проповед — eulogistic sermon; зборник проповеди — homiliary; одржати проповед — deliver a sermon
проповедање n. n. — preaching (of the gospel), sermonizing
проповедати v. — preach; sermon, sermonize, proclaim, announce
проповедник n. m. — preacher of the Gospel, missionary, sermonizer, preacher
прорећи (пророковати) v. — prophesy
прорицање n. n. — prediction, prophesy, soothsay
прорицати v. — predict, foretell
пророк n. m. — prophet
пророчанство n. n. — prophecy, prediction
пророчица n. f. — prophetess
пророчки, пророчански adj. — prophetic, warning, fatidical
просветитељ n. m. — enlightener, instructor, educator
просветитељство n. f. — the Enlightenment
просветити v. — enlighten, instruct; civilize; просветити ум — enlighten the intellect; просветити народ — educate the people
просветљење n. n. — enlightenment
просвећење n. n. — illumination, enlightenment; education, instruction, civilization
просити, просјачити v. — beg, make a living by begging
просјак n. m. — beggar, mendicant
просјачење n. n. — beggarliness, mendicancy, pauperism,
проскомидија n. f. — Proskomidia (gr.), the Office of Preparation, the Prothesis, table of Oblation; offertory
прославити, прослављати v. — glorify, magnify, praise; celebrate; прославити се — be glorified, be celebrated; be famous for
прослављање n. n. — glorification, celebration
просфора n. f. — prosphora, communion bread, holy bread; (cath. eccl.) host, wafer
протестант n. m. — protestant
протестантизам n. m. — Protestantism, Evangelicanism
противник n. m. — foe, enemy; opponent
протођакон n. m. — protodeacon, first deacon
протојереј n. m. — archpriest, archpresbyter, first priest
протопрезвитер n. m. — protopresbyter
протосинђел n. m. — protosynkellos (gr.)
профанизација n. f. — profanation
профанизовати v. — profane
процесија n. f. — procession
псалам n. m. — psalm
псалмодија n. f. — psalmody
псалмопевац (псалмист) n. m. — psalmist, psalm-singer, psalmodist
псалтир n. m. — Book of Psalms; hymnal, psaltery
пуноћа (мера раста пуноће Христове) n. f. — fullness (measure of the greatness of Christ)
пуризам n. m. — purism
пуриста n. m. — purist
пуританац n. m. — Puritan
пуританизам n. m. — Puritanism
пустиња n. f. — hermitage
пустињак n. m. — anchorite, solitary, hermit; cf. отшелник
пустињаштво n. n. — eremitic life, solitary life
пустош n. f. — emptiness, dullness, vapidity
путир n. m. — chalice
раб n. m., раба n. f. — servant, man/maid servant; slave; раб Божији servant of God
рабин n. m. — rabbi, rebbi
рабински adj. — rabbinic(al)
равноапостолни adj. — Equal-to-the-Apostles
равнодушан adj. — indifferent, unconcerned; listless
равнодушност n. n. — indifference; listlessness; cf. индиферентизам
ради prep. — for the sake of; Христа ради — for the love of Christ, for Christ' s sake; просити Христа ради — beg for charity, go begging, ask for alms
радовање (радост) n. n. — joy, delight, gladness, mirth; радовати се rejoice, be glad/delighted, exult
радостан adj. — joyful, rejoicing
рађање n. n. — generation; procreation
рађати v. — generate, procreate; beget
разапети v. — crucify
разборит adj. — prudential; rational
разборитост n. f. — prudence, caution, care
развенчати v. — divorce; dethrone
развести се v. — divorce (one' s husband/wife)
развод n. m. — divorce
разврат n. m. — immorality, lewdness, depravity, corruption, debauchery, perversity
развратан adj. — licentious, depraved, dissipated, debauched, wanton; immoral; развратно понашање — corrupt behaviour; развратан живот — crooked lifestyle; развратан човек — debauched person; развратна књига — pernicious book; постати развратан — become depraved
развратност n. f. — licentiousness, debauchery, dissipation
разгоревати v. — kindle anew
раздор n. m. — discord, disunion; dissention; посејати семе раздора sow seeds of discord
разлика n. f. — difference, discrepancy, diversity, distinction
разликовати v. — distinguish, discriminate; sort, discern; differ,
разликовати (се) — be different/unlike
различит adj. — different; various
различитост n. f. — difference; различитост Личности Свете Тројице — difference in the manifestation of the Holy Trinity among holy persons
разматрање n. n. — deliberation
размишљање n. n. — reflection, meditation, consideration; contemplation; speculation
размишљати v. — reflect, meditate, ponder, think over; deliberate, contemplate; размишљати о Богу — meditate on God
разрешење n. n. — remission, absolution, pardon; permission
разрешити v. — release, remit, pardon, shrive; прочитати разрешну молитву — give sacramental absolution; разрешити поста grant dispensation (for fasting); разрешити од епитимије — remit a public penance
разум n. m. — intelligence, reason, wisdom, knowledge, understanding, intelligence; Бог је вишњи разум — God is supreme intelligence; неразумљиви разум — unfathomable intelligence; потчинити страст разуму — control passion with reason; здрав разум — common sense
разумевање n. n. — understanding, intellection; сила разумевања intellective power
разумети v. — understand, comprehend, mean
разјаснити v. — explain, interpret, elucidate
разјашњење n. n. — explanation, elucidation, interpretation, commentary
рај n. m. — Eden, paradise; земаљски рај — earthly paradise
рајски adj. — heavenly, paradise; рајске птице — heavenly birds
раса (монашка) n. f. — frock, cassock; кукуљ — cowl
расејање n. n. — Diaspora, dispersion
расејати v. — disperse
раскајање cf. покајање
раскајати се v. — repent, regret, rue; раскајати се због својих грехова — repent of one' s sins
раскид (раскидање) n. m. — dissolution, cancellation, abrogation, annulation
раскинути v. — cancel, dissolve; раскинути брак — dissolve a marriage; abrogate an agreement/convention
раскол n. m. — schism, dissent, heresy, non-conformity; sect, sectarianism, dissidence; раскол између Западне и Источне Цркве — Great Schism
расколник adj. — schismatic, dissenter, sectary, dissident, heretic, non-conformist
расколнички adj. — schismatic(al), heretical, dissenting
расофор n. m. — rasophore, ryasonosets
распадање n. n. — decay
распадљивост n. f. — dissolution
распети v. — crucify; распети се — be crucified
распеће n. n. — crucifying, crucifixion; crucifix, cross; (у цркви) Holy Rood; Распеће Христово — the Crucifixion
распознавање n. n. — discermment; распознавање духова — discernment of spirits
распознавати v. — discern, recognize, diagnose
распоп n. m. — an interdicted priest, defrocked priest
распопити cf. рашчинити
расправа n. f. — conflict, discord, contest, dispute; treatise
расправљати (се) v. — contest, dispute
распуштен adj. — dissolute, licentious
распуштеност n. f. — dissoluteness, licentiousness; lack of discipline
растројен adj. — upset, disordered, broken, destroyed
растројити v. — ruin, break, destroy; upset, displease
расуђивање n. n. — reasoning, deliberation, consideration; (spiritual) discernment
расуђивати v. — discern, judge, reason, deliberate
ратни adj. — military, of war
ратник n. m. — warrior, soldier
ратоборан adj. — belligerent, militant, combative
ратоборност n. f. — belligerence, combativeness; aggressiveness
ратовати v. — fight for/against, defend
рашчинити v. — defrock, unfrock, disrobe (a priest)
ревнитељ n. m. — devotee, zealot, bigot
ревновати v. — be zealous; act with zeal
ревност n. f. — diligence, zeal, ardour, fervency
ревностан adj. — ardent; eager, earnest, fervent, zealous
реинкарнација n. f. — reincarnation
реинкарнирати v. — reincarnate
реквијем n. m. — requiem
религија n. f. — religion; откривена религија — revealed religion
религиозан adj. — religious, pious
религиозност n. f. — religiousness, piousness
реликвија n. f. — hallows, the shrines or relics of saints
реликвијар n. m. — cross chest; reliquary
ретор n. m. — rhetor, rhetorician
реторика n. f. — rhetoric, oratory
реторички adj. — rhetorical, oratorical
реформа n. f. — reform, amendment
реформатор n. m. — reformer
реформаторски adj. — reformed
реформација n. f. — Reformation
реформизам n. m. — Reformism
реформисати v. — reform
реформист n. m. — Reformist
реч n. f. — term, word, expression; реч Божија — the word of God, the gospel; Logos
ригоризам n. m. — rigorism
ригорист n. m. — rigorist
ригорозан adj. — rigorous
риза n. f. — chasuble, cope, vestment, sacerdotal
ризница n. f. — sacristy, vestry, vestry-room; treasury
ризничар n. m. — sacristan, sexton, vestry-keeper
римокатолицизам n. m. — Roman Catholicism
римокатолички adj. — (Roman) Catholic; Римокатоличка Црква — Roman Catholic Church
ритуал n. m. — rite, ritual
ритуалан adj. — ritual, ceremonial
ритуализам n. m. — ritualism, ceremonialism
ритуалност n. f. — rituality, ritualism
роб n. m. — slave; бити роб својих страсти — be a slave to one's passions
род n. m. — generation, race, tribe; origin, stem, descent; људски род — human race; род хришћански — Christian people; род људски — human kind, mankind; из рода у род — from generation to generation; родом — by birth
родитељ n. m. — progenitor, father
родити v. — give birth to, beget, bear, generate; родити се — be born, come into the world
родослов n. m. — ancestry, genealogical tree
рођак n. m. — kinsman, relation, relative; kindred
рођен adj. — born, begotten
рођење n. n. — birth, nativity; место рођења — birth place
рождество n. n. — nativity, birth; Рождество Христово — Nativityof Christ; Рождество Пресвете Богородице — Nativity of theTheotokos
ропство n. n. — slavery, captivity, bondage; вавилонско ропство — the Exile, the captivity of the Jews in Babylon in the 6th c.
рукополагање n. n. — imposition, laying-on (of the hands); holy orders, consecration, ordination
рукополагати, рукоположити v. — ordain
рукотворан adj. — hand-made
сабеспочетни adj. — co-eternal
саблажњив adj. — seductive, tempting, suggestive; scandalous
саблазан n. f. — scandal, offense; temptation, seduction, deception
саблазнити v. — seduce, entice, tempt; offend; scandalize; саблазнити се — be offended, take offense atsb; be seduced, be deluded
сабор n. m. — assemble, meeting; congregation; council, synod; васељенски сабор — Ecumenical council
саборан adj. — catholic, universal; саборна црква — cathedral (church)
саборник n. m. — Synaxarium
саборност n. f. — catholicity, universality
сабрање n. n. — assembly, congregation, sinaxis; молитвено сабрање — prayer meeting
сабрат n. m. — fellowman
сабрати v. — assemble, congregate; сабрати се — gather
Саваот n. pr. — Sabaoth, Yahweh, God
савез n. m. — union, unity, alliance
савесност n. f. — conscientiousness
савест n. f. — conscience; грижа савести — remorse; чиста савест — clear conscience; нечиста савест — guilty conscience; гристи (некога) савест — be conscience-stricken, suffer pangs of remorse
савестан adj. — conscientious
савет n. m. — council, board, committee; advice; Светски савет Цркава — World Council of Churches; Савет епископа — the house of bishops; црквени савет — Church council
саветник n. m. — adviser, counselor, consultant
саветовати v. — counsel, advice, give advice, recommend; саветовати се (посаветовати се) — consult, discuss
савечни cf. сабеспочетан
савремен adj. — contemporary, modern, present-day
савременик n. m. — contemporary
савршен adj. — consummate; perfect; accomplished; једино је Бог савршен — God alone is perfect
савршеност n. f. — excellence, perfection, perfectness
савршенство n. n. — perfection; достићи савршенство у нечему — achieve perfection at sth; до савршенства — to perfection, perfectly
савршитељ n. m. — accomplisher, doer, maker, performer
савршити v. — accomplish, finish, complete, fulfill; consummate, perfect
сагласан adj. — concordant, harmonious, consenting;
сагласно — in accordance
сагласити се v. — harmonize, agree with, come to an agreement; consent, agree to do sth
сагласје n. n. — accord, harmony, unison; Concordia (lat.)
сагласност n. f. — consensus, conformity, agreement; consent
сагледавање n. n. — meditation, consideration, contemplation
сагледавати v. — consider, contemplate, meditate
сагрешење n. n. — trespass, sin, transgression, offence
сагрешити v. — sin, transgress, trespass, offend
садејство n. n. — synergy, interaction, cooperation; Божије садејство — God's assistance
садејствовати v. — work with, interact; concelebrate; help
садржај n. m. — matter, subject; contents
садржати, садржавати v. — contain; keep
сажаљење n. n. — pity, compassion, mercy, tender-heartedness
сажаљив adj. — compassionate, tenderhearted
сазвучје n. n. — harmony, accordance, consonance, coordination
саздање n. n. — creation, work; foundation; Божије саздање — work of God
саздатељ n. m. — creator, maker, founder
саздати v. — make; create; call into being from non-being; accomplish
сазнање n. n. — knowledge; notion; information, data
сазнати v. — learn, hear, find out, familiarize
сакелејник n. m. — sakellarios
сакрамент n. m. — sacrament
сакраментологија n. f. — sacramentology
сакривен adj. — hidden, concealed; secret, occult
сакривеност n. f. — secrecy, mystery, occultness
сакрити, сакривати v. — conceal, hide; сакрити се — hide oneself; keep out of sight
сам adj. — solitary; pron. сам, сама, само, сами, саме, сама — oneself, myself, yourself, himself, herself, itself, ourselves, themselves; сам по себи — by oneself; Бог је сама премудрост — God is wisdom itself
Самарјанин n. m. — Samaritan
самодисциплина n. f. — self-discipline, self-control
самозадовољан adj. — self-satisfied, self-contented
самозадовољство n. f. — self-satisfaction, self-content
самоконтрола n. f. — self-control, self-restraint
самољубац n. m. — egoist, selfish person
самољубив adj. — self-centered, selfish, egoistic
самољубље n. n. — self-centeredness, selfishness, egotism; self-esteem
самообмана n. f. — self-deception, self-delusion
самоодрицање n. n. — self-sacrifice, self-denial, abnegation, or renouncement of self
самопонижење n. n. — self-abasement, self-humiliation
самосвест n. f. — self-consciousness
самост n. f. — selfhood
самоћа n. f. — solitude
самоубиство n. n. — suicide
самоубица n. m. — suicide
саобразан adj. — conformable, suitable, consistent
саобразити v. — conform, regulate; саобразити се — act in conformity with
саобразност n. f. — conformity
саосећајан adj. — sympathetic, compassionate, empathetic
саосећање n. n. — sympathy, compassion, empathy
сапостојање n. n. — co-existence; (cath. eccl.) конкомитенција — concomitance
сапостојати v. — co-exist
сарадња n. f. — cooperation, collaboration (with)
сарађивати v. — cooperate with, collaborate with
саслуживање n. n. — joint service, co-celebration
саслуживати v. — concelebrate
саслужујући adj. — concelebrating
сасуд n. m. — vessel, vase; cup; chalice; сасуди изабрани — chosen vessels; слабији сасуд — weaker vessel (of women)
сасуштаствен cf. једносуштан
Сатана n. m. — Satan, devil
сатански adj. — satanic(al); сатанска секта — satanic cult
сахрана n. f. — burial, funeral, funeral ceremony, sepulture, (укоп) interment; црквена хришћанска сахрана — church/Christian burial; сахрана Христова — Deposition
сахранити v. — entomb, bury, inhume; сахранити са свим почастима — bury with full honours
сачување cf. чување
сачувати v. — keep, preserve, save; Бог нека тe чува — God bless
свадба n. f. — wedding, marriage ceremony, nuptials
свадбени adj. — nuptial
свадљив adj. — quarrelsome, belligerent
свадљивост n. f. — quarrelsomeness, belligerence
сведок n. m. — witness, eyewitness; Jehovah' s witnesses
сведочење (сведочанство) n. n. — testimony, evidence, witness; certificate, testimonial
сведочити v. — witness, bear witness; testify
Сведржитељ n. m. — Pantocrator, Almighty God
свезнајући adj. — all-knowing, omniscient, the All-Seer (God)
свезнање n. n. — omniscience
свемогућ adj. — omnipotent, all-powerful, the All-Mighty (God)
свемоћ n. f. — omnipotence, almightiness
свемоћан adj. — almighty, all-powerful; Pantocrator
свеноћно бденије n. n. — all-night Vigil
свеобухватан adj. — comprehensive, all-encompassing
свеопшти adj. — universal, common, general
свеопштост n. f. — universality, generality
свеприсутан adj. — omnipresent
свепрослављен adj. — glorified forever
свесилан adj. — omnipotent, all-powerful
свест n. f. — conscience, awareness, judgment
свестан adj. — conscious, aware; свестан поступак — deliberate action
свет n. m. — world, universe; у белом свету — on the earth, in all the world; на оном свету — in heaven, the hereafter; отићи на онај свет — die, depart
свет adj. — holy, saint, sacred; Света Тројица — Holy Trinity; освећена вода — Holy Water; Дух Свети — Holy Ghost; свети ратник — Military-Saint, Warrior Saint; света тајна брака — Marriage, Holy Matrimony; Свети Гроб — Holy Sepulchre; Свето Писмо — Scripture, (Holy) Scripture; света тајна причешћа — (the Blessed) Sacrament; свете тајне — Mysteries
светао adj.— bright, glorious, luminous; светла недеља — Easter Week
светилиште n. n. — sanctuary, holy place
светило n. n. — luminary; star of heavens
светиња n. f. — shrine; sanctuary; sanctum; holy object; sacred thing; светиња над светињама (најсветије место у старозаветном Храму) — Holy of Holies, sanctum sanctorum (lat.)
светитељ (светац) n. m. — saint, person canonized by the Church; светитељ покровитељ храма — patron Saint; свеци последњих дана (мормони) — latter saints
светити cf. осветити; светити се — be hallowed, be sanctified; дa ce свети име Tvoje — hallowed be Thy Name
светковати v. — solemnize, celebrate; commemorate
светковина n. f. — ceremony; panegyric
светлети v. — light, emit light, shine, gleam; brighten, illumine
светлост n. f. — light, radiance; светлост разума — light of knowledge; у светлости нових открића — in light of new discoveries; у правој светлости — in its true light; splendour, purity
светован adj. — mundane, secular, worldly; profane, lay, carnal
световност n. n. — worldliness
светогрђе n. n. — sacrilege
светољубље n. n. — worldliness
светоотачки cf. отачки
светост n. f. — holiness, sanctity, sainthood, sacredness
светотајински adj. — sacramental; mystical, mysterious
Светотројични cf. Тројични свећа n. f. — candle
свећњак n. m. — candle-stick, chandelier
свећоносац n. m. — censer-bearer
свеукупан adj. — universal, catholic; cf. васељенски
свехвалан adj. — all-laudable
свечан adj. — solemn, ceremonious; festive
свечар n. m. — solemnizer, feaster
свештеник n. m. — cleric, clergyman, priest, father; minister (Протестантска, Pимoкaтoличкa, Англиканска Црква), pastor (неконформистичка, Протестантска Црква); (coll.) the ministry
свештенички adj. — clerical, pastoral, sacerdotal, priestly; свештеничка служба — ministry, priesthood
свештенодејство n. n. — ministry, ministration, performance of divine service, celebration of mass
свештенодејствовати v. — perform the sacred Mystery, minister; celebrate divine service
свештеномученик n. m. — holy martyr, priest-martyr
свештеноначалник n. m. — hierarch, prelate
свештеноначалство n. n. — hierarchy
свештенослужење n. n. — ministration; cf. свештенодејство
свештенослужитељ n. m. — minister, officiant
свештенослужити v. — minister; cf. свештенодејствовати
свештенство n. n. — Holy Orders, the ministry, priesthood
свод n. m. — dome; vault
свршетак n. m. — completion, end, consummation, finishing; conclusion accomplishment, fulfillment
свршити, свршавати (савршити, савршавати) v. — complete, accomplish, perform, finish, terminate, end; свршавати, савршавати Свету литургију — celebrate the Divine Liturgy; свршити се — be completed, be accomplished; be realized; end in termination
себичан adj. — self-centred
секта n. f. — sect
секташ n. m. — sectarian, sectarist
секташки adj. — sectarian, dissident
секташтво n. n. — sectarianism, sectarism
секуларизам n. m. — secularism
секуларизација n. f. — deconsecration, secularization
секуларизовати v. — deconsecrate, secularize
семинариј n. m. — seminary; Духовна
семинарија — Ecclesiastical/theological seminary
семинарист n. m. — seminarian, seminarist
Семит n. m. — Semite
семитски adj. — semitic
Септуагинта n. f. — Septuagint (gr.)
серафим n. m. — seraph (pl. -im)
серафимски adj. — seraphic(al)
сестра n. f. — sister; полусестра — half-sister; милосрдна сестра — sister of charity, nurse
сестринство n. n. — sisterhood
сећање n. n. — memory, remembrance; remembrance of death
сећати се v. — remember, be mindful of
сијање n. n. — light, shine, radiance; aureole, nimbus; glory, halo
сијати v. — shine, glow, radiate, beam
сила n. f. — force, power, might, fortitude; душевне силе — spiritual energies; пречисте силе — all-pure heavenly host; нечиста сила — the evil spirit; силе (ангелски чин) — virtues
силазак n. m. — descent; Силазак Духа Светог — the descent of the Holy Ghost
силазити v. — go down, descend (on, upon)
силогизам n. m. — syllogism
символ n. m. — symbol; Символ вере — Creed, Credo, belief
символизација n. f. — symbolization
символизовати v. — symbolize
символика n. f. — symbolism
символичан adj. — symbolical
симонија n. f. — simony
син n. m. — son; Син Божији — Son of God; синови Израиља — the children of Israel
синагога n. f. — synagogue
синђел n. m. — synkellos
синедрион n. m. — Sanhedrim
синергија n. f. — synergy
синкретизам n. n. — syncretism
синод n. m. — synod
синодалан adj. — synodal, synodical
сиромашан adj. — poor, destitute
сиромаштво n. n. — poverty, misery, destitution
сиропусни adj. — days before Lent;
сиропусна недеља — Cheese fare Sunday; Quinquagesima; сиропусна седмица — shrove week
сиротиште n. n. — orphanage, orphanhood
сироче n. n. — orphan, an orphan child
систем n. m. — system; бити у систему — become a rule
систематизација n. f. — systematization
систематизовати v. — systematize
систематичност n. f. — systematic character
систематски adj. — systematic, methodical
сјединити v. — join, conjoin, unite, unify; сјединити се — unite
сједињење n. n. — union, unity, joining
скаредан adj. — shameless, impudent; obscene
скаредност n. f. — shamelessness, impudence; obscenity
скептик n. m. — skeptic
скинија n. f. — tabernacle, tent; скинија Завета — the Tabernacle of the Lord
скит n. m. — skete, hermitage; small and secluded monastery
склад n. m. — harmony, accord, concordance, consonance
складан adj. — harmonious, consonant, concordant
склон adj. — disposed, inclined, prone; бити склон — be inclined/disposed; yield to
склоност n. f. — disposition, inclination
скрушен adj. — afflicted, contrite, penitent
скрушеност n. f. — contrition, compunction
слаб adj. — weak, feeble; слаба нада — faint hope; слаб покушај — feeble attempt; слаб развој — poor development; слаба тачка — weak point
слабост n. f. — weakness, feebleness; frailness, frailty; partiality/inclination (to sb or sth)
слава n. f. — glory, fame, praise; (црквена) слава — patron Saint's day; у славу Бога — unto the glory of God; слава Богу — thank God, God be praised
славан adj. — glorious, famous, honourable
славеносрпски (славеносербски) adj. — Slavonic-Serbian
славити v. — commemorate; celebrate, solemnize; praise, glorify,laud; славити Христа — sing hymns
славље n. n. — celebration
слављење n. n. — glorification
славољубац n. m. — ambitious person
славољубив adj. — ambitious, vainglorious, greedy for fame
славољубље n. n. — ambition, vainglory, love of fame
славословити v. — glorify; praise, sing in praise to
славословље n. n. — doxology, glorification, praise; Gloria in excel-sis (lat.)
сладост n. f. — delight, sweetness
сладострастан adj. — lascivious, lustful; sensual; epicurian; pleasure-loving, self-indulgent
следбеник n. m. — successor
следовати v. — follow, go after, succeed; adhere to, observe; из свега што је речено следи — it follows from what has been said
следствено (чему) adv. — consequently
слобода n. f. — freedom, liberty; слобода вероисповести — freedom of religion
слободан adj. — free, unconfined, unrestricted
словестан adj. — reasonable; verbal, oral, wordy
слово n. n. — letter, word; Бог Слово — eternal Word
слуга n. m. servant; minister; слуга Божији — servant (of God)
служашчи (свештеник) n. m. — celebrant
служба n. f. — service, office; служба са хорским певањем — choral-service
служебник n. m. — Book of offices, Book of Prayer, Hieratikon, Leitourgikon
служење n. n. — service, office; богослужење — divine service; посветити се служењу других — vow oneself to a life of self-sacrifice
служити v. — serve, be in the service, celebrate; officiate; perform a religious service; служити Литургију — preside; служити при олтару — serve at the altar; служити као пример — serve as an example; служити као доказ — serve as proof/evidence
служитељ n. m. — servant, server, servitor
случај n. m. — case, occurrence, incident; chance, occasion
случајан adj. — accidental, chance, unintentional, unexpected
случајно adv. — by chance, by accident, accidentally
смелост n. f. — boldness, fearlessness, courage, audacity, daringness
смео adj. — bold, fearless, courageous, daring, audacious
смеран adj. — humble, meek
смерност n. f. — humility, meekness
смирен adj. — humble, meek
смиреноумље n. n. — humbleness of mind, humility
смирење n. n. — humbleness, humility, meekness
смирити v. — pacify; subdue, reduce, master, restrain; смирити своје страсти — calm one' s passions; смирити се — be humbled, calm oneself
смирна n. f. — myrrh
смисао n. m. — sense, meaning; имати смисла — make sense; смисао живота — the meaning of life; у извесном смислу — in a sense; у ширем смислу — in a broad sense; смисао тога је… — the whole point is…
смрт n. f. — death, decease; природна смрт — natural death; бити на самрти — be at the point of death, on the verge of death; окусити смрт — taste of death
смртан adj. — mortal, deadly, fatal; на самртном одру — on one' s death bed; смртна болест — fatal disease; смртни непријатељ — mortal enemy
снага n. f. — strength, force, power, fortitude
снажан adj. — mighty, strong, powerful; снажна жеља — intense wish; снажан гнев — violent anger; снажан утицај — strong influence; снажна воља — strong will
снисходити v. — condescend
снисхођење n. n. — condescendence, mercy, descendence
сношај n. m. — intercourse, copulation (sexual); имати сексуални однос (са) — copulate
снужден adj. — dejected
снужденост n. f. — dejection
созерцавати v. — meditate, contemplate
созерцање n. n. — meditation, contemplation, theoria
созерцатељ n. m. — contemplative person, contemplator
сотириологија n. f. — soteriology
сотириолошки adj. — soteriological
софизам n. m. — sophism
софистика n. f. — fallacy, sophistry
сохранити cf. сачувати
спасење n. n. — salvation; safety; пут спасења — path of salvation; лишити спасења — reprobate
Спаситељ n. m. — the Saviour
спаситељски adj. — saving, of the Saviour
Спасовдан n. m. — Ascension of Our Lord
спасоносан adj. — salvific
спасти v. — save, deliver from; спасти се — save oneself, work out one' s own salvation
спиритуализам n. m. — spiritualism
сплетка n. f. — gossip, piece of scandal
сплеткарити v. — gossip, spread scandal
сплеткарош n. m. — gossip, talebearer
спознање n. n. — realization, recognition, acknowledgement
спознати v. — realize, acknowledge, be conscious of, know, be aware of, recognize; спознати своју кривицу — acknowledge one'sguilt
спокој (спокојство) n. m. — calmness, quietness, repose; спокојство духа — peace of mind
спокојан adj. — calm, quiet, tranquil, serene; спокојно — with a light heart
спомен n. m. — memory, reminiscence, remembrance, recollection
спомињати v. — remember, recall, call to mind
спор n. m. — controversy, discussion, dispute
споран adj. — controversial, disputable
спорити v. — argue, discuss
способан adj. — able, capable
способност n. f. — ability, capacity
срамити се cf. посрамити се
срамота n. f. — shame, shamefulness, ignominy
срамотан adj. — shameful, disgraceful
среброљубац n. m. — one who loves money
среброљубив adj. — greedy, avaricious
среброљубље n. n. — avarice; greed
средњи adj. — middle, mean, average; intermediate; средњи век — Middle Ages
средњовекован adj. — medieval, of Middle Ages
Сретење n. n. — the Presentation of Jesus Christ in the Temple, Meeting of our Lord,(cath. eccl.) Candlemas Day
сродник cf. рођак
сродство n. n. — kindred, kinship, relationship; духовно сродство — spiritual alliance, affinity; крвно сродство — blood relation; бити у сродству — be related to
срце n. n. — heart; (покајање) чиста срца — with heartfelt contrition; тешка срца — with a heavy heart, unwillingly, reluctantly
ставропигија n. f. — monastery under the direct control of the Patriarch
стадо n. n. — flock, herd
станиште n. n. — dwelling-place, habitation
старац n. m. — starets, old man, elder, spiritual guide
старешина n. m. — dean (of a church), officer priest; elder; principal
старешина манастира — prior
старешинство n. n. — rank; духовно старешинство — eldership
староверац, старообредник n. m. — old-believer
стваран adj. — actual, real, valid
стварање n. n. — creation; стварање света — creation of the world; од стварања света — anno mundi, since the creation of the world
стварност n. f. — reality, present day reality; претворити могућност у стварност — turn possibility into reality
створење n. n — creature
створити v. — create, make, produce; generate
стил n. m. — style
стилистика n. f. — art of style
стих n. m. — verse, stich (of the Bible)
стихар n. m. — stikharion (gr.); vestment; surplice
стихира n.(gr.) — hymn, song, canticle
стоик n. m. — stoic
стоицизам n. m. — stoicism
стоички adj. — stoic(al)
столпник n. m. — pillarist, stylite
страдање n. n. — the Passion; Страсна седмица — Passion Week, Holy Week
страдати v. — suffer
страст n. f. — passion; vice
страстан adj. — passionate
страх Божији n. m. — fear of God; godfearingness
страхопоштовање n. n. — awe
строг adj. — stern; strict
строгост n. f. — sterness; strictness
сублимирати v. — sublimate
субота n. f. — Sabbath
суботар n. m. — sabbatarian
суд n. m. — judgment; court of justice, court of law; црквени суд — ecclesiastical court; Божији суд — judgment of God
судбина n. f. — fate, destiny, lot
судбински adj. — fated, predestined
судија n. m. — judge; judiciary
судити v. — judge
судски adj. — judiciary
сујета n. f. — vanity, conceit, self-esteem
сујетан adj. — vain, conceited
сумња n. f. — doubt; без сумње — no doubt, doubtlessly; не подлеже сумњи — it is beyond doubt
сумњив adj. — doubtful, uncertain, suspicious, questionable; сумњив комплимент — equivocal compliment
сунаследник n. m. — coheir
супротставити (се) v. — confront, resist, oppose
суштина n. f. — substance, essence
схватање n. n. — understanding, comprehension; intelligence; view, idea, opinion; погрешно схватање — misunderstanding
схватити v. — comprehend, grasp; understand
схима n. f. — scheme; примити схиму — adapt a scheme
схимник n. m. — schema-monk; великосхимник — megaloschemos; малосхимник — mikroschemos, krestonosets
схоластик n. m. — scholastic
схоластика n. f. — scholasticism
схоластички adj. — scholastic
тајна n. f. — mystery; secret; света тајна — sacred mystery, holy mysteries; вршити свете тајне — administer the sacraments; света тајна крштења — sacraments of baptism; света тајна причешћа — the eucharist; света тајна исповести — Sacrament of Penance, the seal of confession
тајни adj. — secret, hidden; тајна вечера — the Lord's supper; тајна молитва — silent prayer; тајна исповест — auricular confession; Тајна вечера — Last supper
тајнозрење (сагледавање) n. n. — contemplation
тајноводство cf. мистагогија
талант n. m. — talent (ancient coin); gift; закопати талант у земљу — bury/waste one's talent
талисман n. m. — talisman, phylactery
Талмуд n. m. — Talmud (collectionofancientwritings inthe Jews)
талмудист n. m. — talmudist, rabbinist
талмудски n. m. — talmudic, rabbinic
тама n. f. — darkness, obscurity, hell
тамница n. f. — prison, jail
ташт adj. — vain; conceited
таштина n. f. — vanity
твар n. f. — creature, creation, being; cf. творевина
тваран adj. — creaturely
тварност n. f. — creaturehood
творац n. m. — maker, creator; Творац свих ствари — Creator of All things
творевина n. f. — creation, work; првоначална творевина — primary creation; образоватељна творевина — secondary creation
тежак adj. — difficult, hard, grave, weighty, serious, grievous; тежак посао — hard labour; тешка времена — hard times; тежак грех — capital sin
теизам n. m. — Theism
теист n. m. — theist
теистички adj. — theistic(-al)
телесан adj. — corporal, bodily, of the flesh
тело n. n. — flesh, body; substance; тело и крв — flesh and blood; обући се у тело — incarnate, embody; жалац у телу — the thorn in the flesh; робовати телу — walk after the flesh
телос (gr. коначни исход, сврха, циљ) n. m. — thelos
тема n. f. — topic, subject, theme
теодикеја n. f. — theodicaea (theodicy)
теогонија n. f. — theogony
теократ n. m. — theocrat
теократија n. f. — theocracy
теократски adj. — theocratic(-al)
теолог n. m. — theologian, theologist, Bachelor of divinity
теологија n. f. — theology
теолошки adj. — theological; теолошки факултет — theological seminary; theological academy
теоретисати v. — theorize
теоретски adj. — theoretic(-al)
теоретичар n. m. — theorist, speculatist, speculator
теорија n. f. — theory, speculation
теософ n. m. — theosophist
теософија n. f. — theosophy, theosophism
теософски adj. — theosophic(-al)
теотокологија n. f. — mariology
теотоколошки adj. — mariological
теургија n. f. — theurgy; cf. чудотворење
тимпан n. m. — tumbrel, tabor, cymbal
типик n. m. — Typicon
тиранија n. f. — tyranny
тиранин n. m. — tyrant
тиранисати v. — tyrannize, make a personsuffer, torture, martirize
тих adj. — calm, quiet, peaceful, still, tranquil
тиховање n. n. — silence, quietude, hesychia (gr.)
тиховатељ n. m. — silent, speechless, mute, hesychast
тиховати v. — practice the silent, inner prayer
тишина n. f. — peace, calm, silence
тонзура n. f. — tonsure
топао adj. — warm, heartily, cordial; топле речи — sympathetic words
топлота n. f. — warmth; kindness of heart
Тора n. f. — Torah
торжествен adj. — festive, solemn, pompous, triumphal, highday, festal day
торжествовати v. — be triumphal, triumph; solemnize, celebrate with pomp
традиција n. f. — tradition
традиционалан adj. — traditional
трајан adj. — permanent, lasting
трајност n. f. — permanence, continuity
трактат n. m. — treatise, treaty
трансупстанцијација n. f. — transubstantiation
трансцендентан adj. — transcendent, other-worldly
трансцендентност n. f. — transcendence, — ency
трансцендирати v. — transcend
трапеза, часна n. f. — altar, altar-table
треба n. f. — sacrifice, church ceremony; обављати црквене требе — officiate, perform the church ceremony
требник n. m. — Small Euchologion (book containing the Eucharistic rites and other liturgical matter), Book of Needs; book of devotion, prayer book, church-book; service book
трезвен adj. — sober, sound, sound judgment
трезвеност n. f. — sobriety
тридневни adj. — of the 3rd day
триипостасни adj. — trihypostatic, triplehypostatic
Триод n. m. — Triodion; Посни триод — (Fasting) Lenten Triod; Цветни триод — Pentekostarion
Трисвета (песма) n. f. — Trisagion/thrice-holy (hymn)
тритеистички adj. — tritheistical
трнов adj. — thorny; трнов венац — the crown of thorns
троједини adj. — three in one, triune
Тројица n. coll. — the (Holy) Trinity; Trinity Sunday (esp. of the Trinity: that is three in one)
тројични adj. — Trinitarian, triune
тројичност n. f. — threeness
тројствен adj. — triple, treble
тројственост n. f. — triplicity, trio
тропар n. m. — Troparion
трпеза n. f. — meal, table, victuals
трпезарија n. f. — refectory, dining hall (in a cloister)
трпељив adj. — tolerant, forbearing
трпељивост n. f. — tolerance, endurance; mildness
трпети v. — endure, bear, stand, suffer, tolerate
трпљење n. n. — perseverance; patience, suffering; дуготрпљење — great/long suffering
труд n. m. — endeavour; labour, toil, work; efforts, deeds; живети од свог труда — live by one' s labour
трудбеник n. m. — zealous worker, labourer, striver
трудити (се) v. — labour, toil, work, strive for, work hard
трулежан adj. — corruptible, frail, perishable
трулежност n. f. — corruptibleness, perishability
трулити v. — become rotten, decay, become corrupted
труљење n. n. — corruption, defilement; putrescence, putrefaction
туга n. f. — sorrow, sadness; grief
тужан adj. — sad, sorrowful, unhappy
тужилац n. m. — accuser, plaintiff, imputer;(jur.) prosecutor
тужилачки adj. — accusatory, imputative
тужити v. — accuse (of), charge, indict; inculpate; impute
тумач n. m. — hermeneut, interpreter, explainer, commentator
тумачење n. n. — hermeneutics; interpretation, explication, commentary
тумачити v. — interpret, explain
убедити, убеђивати v. — persuade, convince; човек јаких убеђења — a man of strong beliefs
убеђење n. n. — conviction; живети према свом убеђењу — have the courage of one's conviction; мењати своја убеђења — take a different view of things; религиозна убеђења — religious conceptions
убиство n. n. — killing, murder, slaughter
убити v. — kill, murder, slay, assassinate
убица n. m. f. — murderer, murderess
убог adj. — poor, needy, wretched
уважавање n. n. — respect, esteem;
из уважавања према коме — out of respect towards sb
уважавати v. — respect, hold in esteem
уважен adj. — distinguished, respectful, renowned
увереност n. f. — assurance, certainty, confidence, conviction
уверење n. n. — conviction, confidence; assurance, assertion; морално уверење — moral conviction; научно уверење — scientific conviction
увреда n. f. — insult, offence, injury, impudence
увредити v. — offend, insult, injure, affront
угађање n. n. — obliging, pleasing; satisfaction; indulgence
угађати v. — please, satisfy, oblige, gratify; indulge; be (well pleasing)
угњетавање n. f. — oppression, tyranny; maltreatment
угњетавати v. — oppress, repress, tyrannize
угодан adj. — well pleasing, pleasing, gratifying; suitable, fit, proper; agreeable
угодити cf. угађати
угодник n. m. — complaisant/obliging person; свети угодник, Божији угодник — Saint
уд n. m. — member of a body
удаљити v. — drive away, send away, banish; удаљити се — be absent, move away; retire; удаљити се од света — enter a convent; удаљити се од теме — stray from the subject
удеоничар n. m. — participant, associate, accomplice
удеоничарити v. — participate
удес n. m. — doom, destiny, fate, fortune
удивити v. — amaze, surprise, wonder; удивити се — be surprised, be amazed, wonder
удивљење n. n. — astonishment, surprise, wonder
удовољење, удовољавање n. n. — satisfaction, gratification, indulgence
удовољити, удовољавати v. — indulge (in), satisfy, gratify, fulfill; give satisfaction; cf. одавати (се)
удостојити v. — vouchsafe, deign; honour; deem worthy, make worthy; удостој ме да могу чинити вољу Teojy — grant that I may do Thy will; удостојити се — be thought worthy, be deserving
удружење n. n. — society, union, company; религиозно удружење— religious society
удружити v. — join (in a partnership); unite; associate
ужас n. m. — fright, dread, horror, terror
ужасан adj. — horrible, terrible, dreadful
ужаснути се v. — be terrified/horrified
узбудити v. — excite, provoke
узбудљив adj. — exciting, provoking, stimulating
узвисити v. — sublimate
узвишен adj. — exalted, sublime, lofty; узвишена душа — elevated soul; узвишена осећања — lofty sentiments
узвратити v. — render, reward, recompense; узвратити добрим на зло — return good with evil / evil with good
уздање n. n. — hope, trust, expectation
уздати се v. — hope, trust in sb, have faith in sb; take refuge in, hope for protection, expect
уздизање n. n. — exaltation; erection, elevation; the Exaltation of the Cross cf. Воздвижење
уздизати v. — erect, raise, lift up (hands); elevate; уздизати (се) — ascend
уздржање n. n. — abstinence, temperance, chastity; continence
уздржати, уздржавати (се) v. — abstain, forbear from, restrain oneself; cf. задржати
уздржљив adj. — abstinent, temperate, moderate, abstemious
уздржљивост n. f. — temperance, abstention
узносити v. — ascribe, offer; elevate; молитва узношења — anaphora; узносити молитве — offer up prayers; узносити на небо — enheaven; cf. вазнети
узношење n. n. — raising up, elevation; exaltation
узрок n. m. — cause, reason, ground, motive; крајњи узрок — final cause; првобитни узрок — original cause; праузрок — the First Cause (God); узрок и последица — cause and effect
узрочност n. f. — causality
уипостазиран adj. — enhypostasized
уипостазираност n. f. — hypostasization
ујединити v. — unite, unify; reunite, join again; ујединити се — be united
уједињење n. n. — unification; union, reunion, rejoining; уједињење Цркава — the reunion of the Churches
укинути v. — annul, abolish, abrogate, cancel, revoke; укинути решење — annul a decision; укинути закон — abolish a law
уклањати се, уклонити се v. — shun, turn away, avoid, fly from;
уклањати се од зла — shun the evil
укор n. m. — reproach, blame
укоренити v. — enroot, implant, inculcate, instil; укоренити се — take root
укорити v. — reproach, blame, upbraid
украсити v. — adorn, beautify, embellish
укус n. m. — taste; flavour
улазак n. m. — entry
ултрамонтанистички adj. — ultramontane
ум n. m. — mind, intellect, sense, wit; помрачен ум — darkening of the nous, sullied intellect; сазнатељни ум — conscious mind; уздизати ум ка небесима — lift up the mind towards heaven; бистрина ума — brightness of mind
умерен adj. — abstinent; moderate, temperate
уметник n. m. — artist
уметнички adj. — artistic
уметност n. f. — art; work of art; the art of writing/conversation
умивање cf. омивање
умиљење n. n. — compunction, contrition, repentance; humility,sensitivity, tender emotions
умирење n. n. — pacification, appeasing, peacemaking
умиритељ n. m. — pacificator, appeaser, peacemaker
умирити v. — appease, soothe, pacify; subdue, restrain
умни adj. — intelligent, rational, reasoning
умножење (благодати) n. n. — growth in Grace
умоболан adj. — insane, mad, senseless
умрли n. m. — (the) departed, dead, deceased; молитва за умрле — the Litany of the Departed
умртвити v. — put to death, subdue (the flesh)
умртвљење n. n. — mortification of flesh, discipline
умствовати v. — philosophise
умудрити v. — teach, give advice, give wise council, make wise; умудрити се — grow wise
унизити v. — humiliate, depreciate, degrade; унизити се — be humbled, depreciated, humble oneself
унијат n. m. — Uniate
унијатство n. n. — Uniatism
униније n. n. — abasement, despondency, dejection
уочи adv. — on the eve, the day before
уподобити v. — attainthe likeness of God; compare, liken, assimilate, adapt to
уподобљење n. n. — piety; life pleasing to God; comparison, similitude, similarity, assimilation
упокојење n. n. — repose, rest, peace
упокојити v. — pass away, give rest
управа n. f. — board, office; црквена управа — church administration, church-government
управљати v. — govern, control, lead
усавршити, усавршавати v. — perfect, improve, cultivate (a talent)
усамљен adj. — lonely, reclusive, solitary
усамљеник n. m. — recluse; живети као усамљеник — lead a solitary life
усвојење n. n. — adoption, adopting; appropriation
усвојити v. — adopt, habitualize; adopt the custom of
усековање n. n. — beheading; Усековање главе Светог Јована Крститеља — Beheading of St. John the Baptist
усиа cf. суштина
усиновити v. — adopt
усиновљење n. n. — adoption (of a child)
усиологија n. f. — ousiology
Ускрс cf. Васкрс
ускршњи adj. — Passover, Easter; ускршње јагње — Passover lamb
усмен adj. — auricular; тајна исповест — auricular confession
усмерење n. n. — direction; tendency, trend; school
усмерити v. — direct, guide; усмерити на прави пут — set a person on the right path
успење n. n. — falling asleep, death; Успење Пресвете Богородице — the Dormition, the Falling Asleep of the Mother of God
усрдан adj. — ardent, fervent, very zealous
усрдност n. f. — ardour, fervency, zeal, eagerness; усрдно се молити — pray with fervour
устав n. m. — regulation, statute; црквени устав — church rubric, church discipline, canon; манастирски устав — cloistral rule
установити v. — establish, found; prove, show, certify
устоличење n. n. — installation
устројитељ n. m. — artificer, Creator (of the world)
устројити v. — arrange, organize
устројство n. n. — arrangement, organization, structure
утеловити v. — incorporate, embody
утеловљење n. n. — incorporation, embodiment
утеха n. f. — consolation, comfort
утешан adj. — consolatory, comforting, gratifying; утешна околност — gratifying circumstance
Утешитељ (Дух Свети) n. m. — The Comforter, Paraclete (gr.)
утешити v. — comfort, bring consolation
уточиште n. n. — retreat, refuge, shelter; seclusion
утроба n. f. — womb; the innermost part of man, one's whole being
утући v. — depress, deject
утучен adj. — dejected, depressed
утученост n. f. — depression, dejection
учен adj. — learned, erudite; educated
ученик n. m. — pupil, student; scholar; disciple
ученост n. f. — erudition, education, sophistication
учење n. n. — doctrine; поучавање — schooling, teaching; lessons; хришћанско учење — Christian doctrine; учење о пресељењу душа — doctrine of metempsychosis / transmigration of souls;
учење Светог Томе Аквинског — Thomism; следбеник учења Томе Аквинског — thomist
учесник n. m. — participant; partaker, sharer
учествовање n. n. — participation; sharing, partaking
учествовати v. — participate, take part in; partake, share
учитељ n. m. — teacher, instructor, guide, tutor
учити v. — learn, study; teach, instruct; be instructed
фанатизам n. m. — fanaticism
фанатик n. m. — fanatic, zealot
фанатичан adj. — bigoted, fanatic, overzealous
фанатичност n. f. — bigotry, fanaticism
фараон n. m. — Pharaoh
фарисеј n. m. — pharisee
фарисејски adj. — pharisaic
фарисејство n. n. — pharisaism
фатализам n. m. — fatalism
фаталистички adj. — fatalist
фелон n. m. — phelonion, felon
фетиш n. m. — fetish
фетишизам n. m. — fetishism
филантроп cf. човекољубац
Филиокве (lat.) — Filioque
философ n. m. — philosopher
философија n. f. — philosophy
философски adj. — philosophical
философствовати v. — philosophize
форма n. f. — form, shape
формалан adj. — formal
формализам n. m. — formalism
формалност n. f. — formality
фреска n. f. — fresco
фриз n. m. — frieze
фундамент n. m. — foundation, basis
фундаменталан adj. — fundamental, essential
фундаментализам n. m. — fundamentalism
функција n. f. — function; свештеничка функција, служба — ministry
функционисати v. — function
хагиограф cf. агиограф
хагиографија cf. агиографија
Халкидон n. pr. — Chalcedon
Хананејка n. f. — woman of Canaan
хаос n. m. — chaos; првобитни хаос — abyss
хаотичан adj. — chaotic
харизма n. f. — charisma
харизматски adj. — charismatic
хаџи (хаџија) n. m. — pilgrim; hadji; cf. ходочасник
хаџилук n. m. — pilgrimage, hadji; cf. ходочашће
хвала n. f. — praise, praising, eulogy, lauding, extollment, panegyric; thanks; хвала Богу — God be praised
хвалисав adj. — boastful; vainglorious
хвалисавост n. f. — boastfulness, vainglory
хвалити v. — praise, laud, extoll; хвалити се — boast, brag
хедонизам n. m. — hedonism, concupiscence
хедонист n. m. — hedonist, sensual man/woman
хеортологија n. f. — heortology
херменеутика cf. ерминевтика
херувим n. m. — cherub (pl. cherubim)
херувимски adj. — cherubic; Херувимска песма — Cherubic Song
химна n. f. — hymn, gradual; химна благодарности — hallel, thanksgiving hymn, hymn of thanks
хиромант n. m. — chiromantist, chiromancer, palmist
хиромантија n. f. — chiromancy, palmistry
хиротесија n. f. — chirothesia
хиротонија n. f. — chirotony, laying of hands, ordination
хладан adj. — cold, cool, chilly; unfeeling, unemotional; указати коме хладан пријем — receive sb coldly
хладнокрван adj. — cool, equanimous
хладнокрвност n. f. — coolness, cold-bloodedness
хладноћа n. f. — coldness, coolness
хлеб n. m. — bread; хлеб насушни — daily bread; свети хлеб — altar-bread, holy oblation; хлеб живота — bread of life; хлеб и вино за причешће — the elements; хлеб предложења — shew-bread; ломљење хлеба — breaking of bread
ходочасник n. m. — pilgrim
ходочашће n. n. — pilgrimage
хомилетика cf. омилитика
хомилија cf. омилија
хор n. m. — choir, chorus
хостија n. m. — wafer, host
хотимице adv. — voluntarily, intentionally, deliberately
храбар adj. — bold, brave, courageous
храбрење cf. бодрење
храбрити cf. бодрити
храм n. m. — temple; church
храмовни adj. — ofthe temple, ofthe church; храмовни празник — patron Saint's day
христијанизација n. f. — christianization
христоборац n. m. — antichristian
христограм n. m. — christogram
христођаконство n. n. — Deaconate in Christ
христолик adj. — Christ-like
христологија n. f. — Christology
христолошки adj. — christological
христољубив adj. — Christ-loving, Christian
Христос n. pr. — Christ, the Son of God; пре Христа — before Christ (B. C.); после Христа (лета Господњег) — Anno Domini (A.D.); приказ Христовог распећа — Holy Rood
христоцентричан adj. — christocentrical
хришћанин n. m. — Christian; образован хришћанин — educated Christian (well versed in the Bible); добар хришћанин — good Christian
хришћански adj. — Christian, Christianly
хришћанство n. n. — Christianity, Christianism, Christendom
хроника n. f. — chronicle
хронологија n. f. — chronology
хронолошки adj. — chronological
хула n. f. — curse, blasphemy, oath
хулитељ n. m. — blasphemer
хулити v. — blaspheme, curse, swear, commit blasphemy
хуман adj. — humane, compassionate
хуманизам n. m. — humanism
хуманист n. m. — humanist
хуманитаран adj. — humanitarian
хуманост n. f. — humanity, compassion
цар n. m. — king, emperor, tsar; Цар небески — Heavenly King, Heavenly Father
Цариград cf. Константинопољ; Цариградска васељенска патријаршија — Ecumenical Patriarchate of Constantinople
царица n. f. — queen, empress
царски adj. — royal, princely; царске двери — the holy doors/gates
царство n. n. — kingdom, empire; Царство небеско — Heavenly Kingdom
царствовати v. — reign, be king
цветање n. n. — flourish, thrive; prosperity
цветати v. — flourish, thrive, prosper; flower, bloom, blossom
Цвети (Цветна недеља) n. pl. — Palm Sunday, the Entry of Our Lord into Jerusalem
целебан cf. нетрулежан
целибат n. m. — celibate
целив n. m. — kiss;
целив мира — the kiss of peace; Јудин целив — Judah' s kiss
целивање n. n. — kissing, veneration;
целивање крста — veneration of the cross
целивати v. — kiss; venerate
целовит adj. — integer, complete, whole; perfect
целомудрен adj. — chaste; pure; virginal
целомудреност n. f. — chastity, purity; cf. чедност
целост, целовитост n. f. — integrity; cf. честитост
цена n. f. — price, cost; value, worth; по сваку цену — at any cost, whatever the cost
ценити v. — value, rate, estimate, appreciate
центар n. m. — center
централан adj. — central
цењен adj. — valuable, precious; eminent, distinguished
церемонија n. f. — ceremony
церемонијалан adj. — ceremonial
цимбал cf. кимвал
циљ n. m. — purpose, aim, object, end; служити циљу — serve a purpose; циљати на — aim at
цистерцијанац, цистерцит n. m. — Cistercian
цитат n. m. — quotation; библијски цитат — Scriptural reference, Scriptural text
цитирати v. — quote
Црква n. f. — Church; света, саборна и апостолска Црква — Holy Catholic and Apostolic Church; Реформаторска Црква — Reformed Church; (Римо)католичка Црква — Roman Catholic Church; Англиканска Црква — Anglican Church; Гркокатоличка Црква — Greek-Catholic Church; Лутеранска Црква — Lutheran Church; у духу Цркве — churchlike
црквен adj. — ecclesial, ecclesiastic; sacred; of the Church, belonging to Church, churchly, clerical; црквено појање — chant, plain-chant; црквени приходи — church-living; црквено право — Church law
црквенословенски adj. — Church-Slavonic/Slavic
црквенослужитељ n. m. — churchman
црквеност n. f. — ecclesiality
црквењак n. m. — sexton; sacristan, vestry-keeper; ecclesiarch (gr.)
црноризац n. m. — friar, monk
чамотан adj. — listless, apathetic, impassive
чамотиња n. f. — listlessness, impassivity
чаробница n. f. — witch, sorceress, enchantress
чаробњак n. m. — sorcerer, wizard, enchanter
час n. m. — hour; установљени часови молитве — canonical hours; часови (први час, трећи час, шести час, девети час) — hours of Divine Office (prime, terce, sext, nones)
часност n. f. — honesty, purity, virtue
часослов n. m. — Book of Hours, Horologion
част n. f. — honour, virtue, respect; credit; указати част — show respect
частан adj. — honest, pure, decent, fair, upright; holy, venerable; часна трпеза — altar-table; часни (дарови) — precious gifts; часна Kpв Твоја — Thy precious blood; часнији oд… — more honourable than…
частољубац n. m. — man of great ambitions, glory seeker
частољубив adj. — ambitious, high-aspiring
частољубље n. n. — ambition, love of glory
чаша n. f. — cup, chalice; communion-cup (cup used in the administration of the Eucharist); чаша гнева Господњег — the vials of God' s wrath; испити чашу жучи — drink the cup of bitterness to the dregs; чаша његовог стрпљења је препуна — his patience is exhausted; дa ме мимоиђе oea чаша — let this cup pass from me, take away this cup from me
чедан adj. — unstained, chaste
чедност n. f. — chastity, chasteness, virginity; celibacy
чедо n. m. — child; духовно чедо — spiritual child, penitent
чедоморство n. n. — abortion
честит adj. — decent, honest
честитост n. f. — decency, honesty, integrity
четворојеванђеље n. n. — the four Gospels
чин n. m. — dignity; post, rank, office; order; rite, ceremony; act, deed; духовни чин — holy orders; примити чин — ordain; лишити духовног чина — disfrock, disrobe; чин венчања — Wedding ceremony
чинити добра дела (дела милосрђа) v. — do good deeds, show charity
чираконосац n. m. — banner-bearer
чист adj. — clean, pure; intact; чисти срцем — pure hearted; чисти понедељак — first Monday of Lent, clean Monday
чистилиште n. n. — Purgatory
чистити v. — cleanse, clean, purify
чистота n. f. — purity, chastity; чистота срца — open-heartedness
читач n. m. — reader, lector (lat.)
чишћење n. n. — purification
човек n. m. — man; person; individual; mortal; Божији човек — saint, prophet
човекољубац n. m. — philanthropist, lover of man, he that loves mankind; humanist
човекољубив adj. — humane, philanthropic;(that) lovest mankind
човекољубље n. n. — love towards man, loving-kindness towards Mankind, philantropy
човекомржња n. f. — misanthropy, hatred towards man
човекомрзац n. m. — misanthrope, man-hater
човечан adj. — humane, compassionate
човечански adj. — of man, human; род човечански — mankind;
човечанска природа Христова — the human nature of Christ, Christ' s humanity
човечанство n. n. — human race, mankind
човечност n. f. — humanity, compassion
човештво n. n. — humanity
чрево n. n. — womb; belly, stomach
чревоугодије n. n. — gluttony, overeating; предавати се чревоугодију — be given to stomach gratification
чревоугодник n. m. — belly-slave
чтец n. m. — acolyte; server; reader
чување n. n. — observance, keeping, following; (одржавање) conservation, preservation; safe-keeping; чување обичаја — observance of custom; чување реда — maintenance of order
чувар n. m. — guardian, custodian, keeper; protector
чувати v. — keep; guard, maintain; preserve; observe (rules, traditions, customs); чувати заповести Божије — observe the commandments of God; нека вас Бог чува — God save you, God protect you; чувати тајну — keep a secret
чувствен adj. — sensual, of the senses; physical; чувствена задовољства — the pleasures of the flesh
чувственост n. f. — sensibility, sensitivity; sentiment
чувство cf. чуло
чудесан adj. — miraculous, wonderful, extraordinary
чудити се v. — wonder, marvel
чудо n. n. — miracle, wonder, marvel; prodigy
чудотворан adj. — thaumaturgic; wonder working; чудотворна икона — thaumaturgic image, miraculous icon
чудотворац n. m. — wonder maker; miracle worker, wonder-worker; thaumaturgist
чулан adj. — sensible, sensory; sensual, sensuous, voluptuous
чулност n. f. — sensuality, voluptuousness
чуло n. n. — sense, sensation, faculty
џамија n. f. — mosque
шаманист n. m. — sorcerer, shamanist
шаманство n. n. — sorcery, shamanism
шарлатан n. m. — charlatan, verbalist
шарлатанство n. n. — absence of proof, verbalism
шестопсалмије n. n. — Exapsalmos (Six Psalms)
шизма n. f. — schism
шизматичан adj. — schismatic
шкрт adj. — stingy, avaricious, mean, close-fisted, shabby
шкртац, шкртица n. m. — miser
шкртост n. f. — avarice, stinginess
abacus n. (upper part of the capitol) (archit.) — абакус, плоча, најчешће квадратног облика, завршетак капитела
abate v. — оборити, поништити, укинути (закон); смањити, умањити; ублажити, утишати (бол)
abbacy cf. abbotship
abbatical adj. — манастирски; опатски
abbess n. — игуманија; настојница самостана
abbey n. — манастир; опатија
abbot n. — игуман; опат; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)
abbotship n. — чин, служба игумана; достојанство опата
abide v. — придржавати се, остати веран; живети, боравити
abiding adj. — сталан, трајан
abjuration n. — одрицање (под заклетвом)
abjure v. — одрећи се (јереси), опозвати, одустати (од)
ablution n. — богослужбени чин омивања тела и руку; ablutions — употреба Дарова после причешћа; испирање уста након причешћа нових свештеника и болесних
abode n. (formal) — боравиште, пребивалиште
abortion n. — абортус; чедоморство
absoluteness n. — апсолутизам
absolution n. (cath. eccl.) — разрешење, опроштај грехова, апсолуција; administer sacramental absolution — прочитати разрешну молитву
absolve v. — разрешити, опростити
abstain (from) v. — уздржати се; апстинирати
abstainer n. — трезвењак, умерењак
abstention n. — уздржавање; суздржљивост
abstinence n. — умереност, уздржање, апстиненција
abstinent adj. — трезвен, умерен
abundance n. — богатство; обиље, изобиље
abundant adj. — богат; обилан
abuse n. — злоупотреба; погрда; скрнављење
abuse v. — злоупотребити
acceptable adj. — прихватљив, благоугодан
accidence n. (cath. eccl.) — акциденција; прелазност
accident n. — акциденцијалан, небитан, споредан; (phil.) који нема везе са суштином ствари
accord n. — слагање, сагласност; склад; споразум; with one accord adv. — једнодушно
accord v. — допустити; одобрити; сложити се
acolyte n. — црквени служитељ (у чину читача); (cath. eccl.) аколут
acquit v. (jur.) — ослободити (оптужбе)
active adj. — делатан, вољан
Acts n. pl. (of the Apostles) — Дела апостолска
actual adj. — прави, реалан, стваран; садашњи
actualize v. — актуализовати, оделотворити
actually adv. — стварно; у прави час
addict v. — (usually passive) be addicted to — бити зависан (од)
addiction n. — зависност
administer v. — управљати; применити; извршавати; вршити дужност; administer justice — делити правду; administer sacraments — чинодејствовање светих тајни
administration n. — управљање, управа; администрација; (cath. eccl.) администратура
administrative adj. — извршни; управни
administrator n. — администратор; управитељ; старатељ; (cath. eccl.) управитељ епархије док епископ није именован
adopt v. — усвојити, посинити
adoption n. — усиновљење, усвојење
adoptionism n. (cath. eccl.) — адопционизам, јерес по којој је Христос био само усвојени (адоптирани) син Божији, то јест није имао божанску природу
adoration n. — благочешће, богопоштовање; поклоњење, латрија; (cath. eccl.) адорација; Adoration of the Magi — поклоњење мудраца
adore v. — обожавати; поштовати
adulterate v. — извршити прељубу
adulteration n. — кварење; кривотворење
adulterer n. — браколомник, прељубник
adulteress n. — прељубница
adulterous adj. — прељубнички
adultery n. — прељуба, браколомство; блуд
advent n. — долазак, божићни пост; (cath. eccl.) адвент (период припреме за Божић)
adversary n. — непријатељ, противник
adversity n. — беда, невоља
Aer n. (gr.) — воздух, ваздух (прекривач Дарова)
affinity n. — сродство, род; сродност, блискост
affirm v. — тврдити, потврдити; посведочити; потписати
affirmation n. — тврдња, изјава; афирмација
afflict v. — мучити; нанети бол
affliction n. — жалост, бол, несрећа, туга
affusion n. — поливање (при крштењу)
agape n. (gr.) — хришћанска љубав, милосрђе; agape feast — трпеза љубави
agnosticism n. — агностицизам (учење које допушта постојање Бога, више силе коју људски ум не може спознати)
Agnus Dei (Lamb of God) — Божији; (cath. eccl.) Јагње Божије
ail v. (old use) — мучити, болети
ailment n. — болест, бољка
aisle n. (archit.) — бочни брод цркве, црквено крило; пролаз између клупа у цркви
akathistos (Acathistus) n. lit. "not seated" — акатист (црквена песма која се пева стојећи, посвећена Христу, Богородици или светима)
akoimetai n. (gr.) = non-sleepers — акимити, "неснени"
akolouthia n. (gr.) — последовање
alb n. — стихар, алба
albigensians n. pl. — албежани, албигензи (дуалистичка јерес, слична богумилској, у Француској XII и XIII века, чији припадници нису признавали црквени поредак)
all-blameless adj. — пренепорочна
all-chaste adj. — пречиста
allegory n. — алегорија
Alleluia interj. — алилуја
all-encompassing adj. — свеобухватан
all-holy adj. — пресвети, свесвети
all-honourable adj. — пречасни
all-laudable adj. — свехвални
all-powerful adj. — свемоћан
All Saints' Day n. — Дан свих светих; Недеља свих светих (празник који се слави 1. новембра на Западу, односно прва недеља после Духова на Истоку)
almighty adj. — свемоћни; Almighty God — Сведржитељ, Свемогући Бог
alms n. pl. — милостиња
almsgiving n. — давање милостиње, милосрђе
altar n. — жртвеник; олтар, трапеза; altar cloth — олтарско платно
altar covers — олтарски прекривачи
altar-boy n. — прислужитељ
altar-table n. — часна трапеза; свети престо
ambition n. — амбиција, славољубље, частољубље; cf. love of glory
ambo(n) n. (archit.) — амвон
amen — амин; нека тако буде
amend v. — поправити (се); исправити (се)
amice n. — нарамник, наглавник
Amish n. — амиш (припадник анабаптистичке секте)
amoral adj. — аморалан, неморалан
amphora/rae n. (gr.) — амфора
anabaptist n. — анабаптиста, припадник секте из XVI века која је тражила поновно крштење одраслих
Anamnesis n. (gr.) — анамнеза, сећање, спомен; део Канона Евхаристије
anamnetic adj. — анамнетички
anaphora n. (gr.) — узношење, принос, приношење Дарова, Канон Евхаристије, понекад се тако назива и антидор ("анафора")
anargyroi (gr.) "without silver" — бесребреници (нпр. свети врачи Козма и Дамјан)
Anastasis n. (gr.) — Васкрсење
anathema n. — анатема
anathematize v. (to issue an anathema) — анатемисати
ancestor n. — праотац; предак; старозаветни патријарх; ancestor of God — богородитељ
ancestral adj. — прадедовски; наслеђен
anchoress n. — отшелница
anchorite adj. n. — пустињачки, отшелнички; пустињак, отшелник, анахорета
ancient adj. — древни, антички; the Ancient Church — рана Црква
ancillary adj. — помоћни; потчињен, подређен
angel n. — анђео, ангел
Angelus n. (cath. eccl.) — Ангелус, молитва Девици Марији која се моли на глас звона ујутру, у подне и увече
anger n. — гнев; љутња; срдитост; бес
anger v. — разгневити; љутити; срдити (се)
Anglicanism (cf. Church of England) n. — англиканизам, Англиканска Црква
angry adj. — гневан, љутит
Anno Domini (lat.) (abbr. AD) — лета Господњег, после Христа
announce v. — благовестити, објавити; најавити; предсказати
annunciate v. — објавити, благовестити
Annunciation n. — Благовести, Благовештење
anoint v. — мазати; помазати
anointed one, the n. — богопомазан
anointing n. — миросање; anointing of the sick — јелеосвећење
anointment n. — помазање
ante-chamber n. — предсобље
ante-diluvial adj. — препотопски
antenuptial adj. — предбрачни
antependium n. (lat.) — олтарска завеса
anthem n. — црквена песма, химна, антифон
anthropological adj. — антрополошки
anthropology n. — антропологија, хришћанско учење о човеку
anthropomorphism n. — антропоморфизам
Antichrist n. — Антихрист
anticipate v. — предвидети; предухитрити; унапред урадити
anticlericalism n. — антиклирикализам
antidoron n. (gr.) "instead of the gift" — антидор, "нафора"
antimins (antimension) n. (gr.) = "уместо стола" — антиминс (четвороугаоно платно са потписом епископа, а у које су обично ушивене мошти светитеља; на антиминсу се савршава Света евхаристија)
antinomy n. — антиномија
antiphon н. — антифон
antiquity n. — древна епоха; стари век; старина; народи који су живели у старом веку
anti-religious adj. — антирелигијски
anti-Semitic adj. — антисемитски
anti-Semitism n. — антисемитизам
apathy n. — бестрашће, равнодушност
Apocalypses (Apocalypse) n. — апокалипса; Book of Apocalypse; cf. Revelation
apocatastasis n. — апокатастаза (Оригеново учење осуђено као јерес на Петом васељенском сабору)
apocrypha n. — апокрифи (списи или дела који се издају за библијске, али их не прихватају ни јеврејско ни хришћанско предање)
apocryphal adj. — апокрифан
Apollinarian adj. n. — аполинаријевски; аполинаријевац
Apollinarianism n. — аполинаризам, христолошка јерес названа по Аполинарију, епископу лаодикијском (IV век)
apologetic adj. — апологетски
apologetics n. — апологетика, богословска одбрана хришћанских истина од различитих приговора, у новије време грана систе-матске теологије
apologist n. — апологета
apology n. — апологија
apophatic adj. — апофатички (одрицатељно богословље); apophatic theology — апофатичко богословље
apophaticism n. — апофатика
apostasy n. — одступништво, отпадништво, апостазија
apostate n. — одступник од вере, апостат, отпадник
apostatize v. — одступити, отпасти (од вере)
aposticha n. (gr.) — стихира која се пева на вечерњем и јутрењу уз стихове псалама
apostle n. — апостол, посланик
apostolate n. — апостолат, служба апостола
apostolic adj. — апостолски; папски; apostolic fathers — апостолски Оци (ученици апостола); apostolic succession — апостолско прејемство, наслеђивање; apostolic see — апостолска столица, римска епископска катедра; cf. Света столица, Римска столица
apostolicity n. — апостоличност
Apostolos n. (Book of epistles) — Апостол (књига коју чине Дела апостолска, саборне и Павлове посланице, а чији се одељци читају на богослужењу)
apotheosis n. — обожавање; величање; апотеоза
appetitive adj. — appetitive part of the soul — желатељни, жудећи део душе
apprehend v. — схватити
apprehension n. — схватање; spiritual apprehension — духовно поимање
apse n. (archit.) — апсида
Aramaic adj. — семитски језик, арамејски
arbiter n. — изабрани судија, арбитер
arbitration n. — арбитража, одлука, пресуда
arch n. (archit.) — лук; свод; надсвођен трем
archangel n. — арханђео, архангел
archbishop n. — архиепископ; Your Eminence — Ваше високопреосвештенство (обраћање)
archbishopric n. — архиепископија
archdeacon n. — архиђакон; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)
archdiocese n. — епархија архиепископа
archetypal adj. — архетипски
archetype n. — архетип, идеална форма, прототип
archidiaconal adj. — архиђаконски
archidiaconate, archdeaconry n. — архиђаконство
archiepiscopacy n. — архиепископија
archiepiscopate n. — архиепископија
archieratikon n. (gr.) — архијерејски чиновник
archimandrite n. — архимандрит, некада старешина више манастира, данас почасна титула свештеномонаха; Very Reverend Father — високопреподобни оче (обраћање)
archistrategos n. (gr.) — архистратиг (арханђели Михаило и Гаврило)
architrave n. (archit.) — архитрав (греда која повезује два стуба и лежи на њима)
archpriest n. — протопрезвитер; Very Reverend Father — високопречасни оче (обраћање)
ardent adj. — ватрен; ревностан, усрдан
ardour n. — жар, ентузијазам; ревност
areopagitical adj. — ареопагитски
Aristotelian adj. — аристотеловски
ark n. — сандук, ковчег; ark of the Covenant (of Testimony) — ковчег Завета; Noah's Ark — Нојева барка
Armageddon n. — Армагедон (свети рат, по Библији)
arrogance n. — гордост; охолост
arrogant adj. — горд, гордељив; охол
artificer cf. creator
artoforium n. — артофорион, посуда са Светим даровима за причешћивање болесника
Aryanism n. — аријанска јерес, аријанство, аријанизам, христолошкајерес из IV века, осуђена на Првом васељенском сабору
ascend v. — уздизати се, узнети се
Ascension n. — Вазнесење Господње, Спасовдан
ascesis n. (gr.) — аскеза, подвижништво
ascetic n. adj. — аскета, подвижник; подвижнички, аскетски; ascetic act — рад, деловање; чин, дело; подвиг; realization oflikeness — оделотворено подобије; cf. likeness of God
asceticism n. — подвижништво, аскетизам, аскеза
ascribe v. — узносити; приписати
Ash Wednesday n. (cath. eccl.) — пепељава среда (прва среда Великог поста); пепелница, чиста среда
aspersorium (lat.) (cath. eccl.) — посуда са благословеном водом
assembly n. (cf. synaxis) — сабрање; eucharistic assembly — евхаристијско сабрање
assumption n. — претпоставка; узимање, примање (изгледа, лика, израза)
Assumption of the Mother of God (cf. Dormition) n. — Успење Пресвете Богородице
assurance n. — основ, сигурност; поверење
asterisk n. — звездица
astragal n. (archit.) — астрагал, венац око стуба
astute adj. — проницљив, лукав, оштроуман
athanasian adj. — атанасијевски
Athanasius of Alexandria n. pr. — Атанасије Велики, епископ александријски (IV век)
atheism n. — атеизам, безбожништво
atheist n. — атеиста, безбожник
atheistic adj. — безбожнички, атеистички
Athos, Mount n. pr. — Света Гора, Атос
atone v. — испаштати, окајавати
atonement n. — испаштање, кајање, искупљење, помирење (између Бога и грешника)
atoner n. — покајник
atrium n. (archit.) — атријум, двориште цркве
attain (to sth) v. — стићи, досећи, постићи
attainment n. — усвојење; постигнуће, тековина
aureole n. — ореол, нимб, ауреола
auricular adj. — усмени, тајни; auricular confession — тајна исповест
austere adj. — аскетски, испоснички
austerity n. — строгост, самодисциплина, уздржљивост
authentic adj. — истински, изворан; веродостојан
authoritarian adj. — ауторитаран
authority n. — ауторитет, власт; углед; the authorities — органи власти
autocephalous (autocephalist) adj. — аутокефалан
autocephaly n. — аутокефалност
avarice n. — похлепа; шкртост, среброљубље
avaricious adj. — похлепан; шкрт
avid adj. — пожудан; лаком
avidity adj. — пожуда; лакомост
avow v. — исповедати; признати, изјавити
avowal n. — исповедање; признање, изјава
awe n. — страх, страхопоштовање
awesome adj. — страшан, ужасан
azyme n. — азима, бесквасни, пресни хлеб
azymites n. pl. (gr.) — азимити, назив за оне који у евхаристијском приносу користе бесквасни хлеб
Babel n. — Вавилонска кула
banner n. — барјак, застава; banner-bearer — чираконосац
banquet table n. — свечана трпеза
Baptism n. — крштење; baptism by immersion — крштење погружењем; baptism by pouring — крштење обливањем; baptism by sprinkling — крштење кропљењем; the Baptism of Christ in the Jordan — Крштење Господа Исуса Христа у реци Јордану; cf. Epiphany
baptismal n. — крштени, крштењски; baptismal name — крштено име; baptismal font (baptisterion) — крстионица, баптистеријум (базен у којем се врши крштење погружењем)
Baptist n. — баптиста (припадникједне од највећих заједница Слободних протестантских Цркава)
baptistery n. — крстионица
Baptist, John the — Свети Јован Крститељ
baptize v. — крстити
basilica n. — базилика; T-shaped basilica (archit.) — базилика Basil the Great / Basil of Caesarea — Свети Василије Велики, Василије Кесаријски
baton n. — жезло; скиптар
bead n. — бројаница;
beads — бројанице
bear v. — носити; родити; bear a child — носити (родити) дете; bear witness to — сведочити
beatific adj. — блажен; beatific vision — виђење Бога
beatification n. — благосиљање; проглашење блаженим, беатификација
beatify v. — бити блажен; учинити блаженим, прогласити блаже-ним
Beatitudes n. pl. — Блаженства (Мт 5, 3-12)
beget v. — рађати, зачети; створити
begotten p. p. adj. — рођен; the Only-begotten — Јединородни
Beheading of St. John the Baptist — Усековање главе Светог Јована Крститеља
behold v. — видети, гледати
being n. — биће; (ontol.) битије
belfry n. — звоник, звонара
Benedictine n.(cath. eccl.) — бенедиктинац (бенедиктинци — ред који је основао Свети Бенедикт у VI веку; најстарији монашки ред на Западу)
benediction n. — благослов (који даје свештеник на крају службе); benediction "urbi et orbi" (cath. eccl.) — благослов који папа даје у свечаним приликама граду Риму и целом свету
Benedictus n.(lat.) — химна Благословен Господ Бог Израиљев
benefactor n. — добротвор
benefactress n. — добротворка
benefice n. — дар, бенефиција (плата за вршење неке црквене службе); црквено добро, пребенда
beneficence n. — доброчинство
benefit n. — добробит, корист, доброчинство, потпора
benevolence n. — доброта, добродушност, добронамерност; благонаклоност
benevolent adj. — добродушан, добронамеран; благонаклон
beseech v. — молити; преклињати
besiege v. — опколити; опседати
bestiality n. — бестијалност, зверство
bestow (upon) v. — принети на дар, даровати
Bethlehem — Витлејем
betray v. — издати, изневерити
betroth v.(old formal use) — дати руку; заручити; верити
betrothal n. — веридба
beware of v. — чувати се (нечега), пазити, бити на опрезу
beyond prep. — изнад, изван, с оне стране; n. — оностраност, будући живот, онај свет
Bezpopovtsy n. pl.(russ.) — беспоповци, старообредници (руска секта)
Bible n. — Библија, Свето Писмо
biblical adj. — библијски
bigot n. — ревнитељ; зилот
bigoted adj. — фанатичан, зилотски
bigotry n. — ревност; фанатичност, зилотизам
birth n. — рођење; give birth to — родити; birth control — контрола рађања, контрацепција
bishop n. — владика, епископ; (cath. eccl.) бискуп; His Grace — Његово преосвештенство, Преосвећени; Његова милост; Your Grace — Ваше преосвештенство, Преосвећени; Ваша милости (обраћање); Bishop's residence — владичански двор; bishop's throne — владичански престо; titular bishop — титуларни епископ; assistant bishop — викарни епископ; (cath. eccl.) помоћни епископ (бискуп); bishop's conference (cath. eccl.) — епископска (бискупска) конференција (установа једне црквене по-крајине чији су чланови сви ординарији, помоћни епископи и остали насловни епископи тог подручја)
bishopric n. — епископски чин; епископија, епархија
bitter adj. — горак, огорчен
bitterness n. — горчина, огорчење
blaspheme v. — богохулити, хулити на Бога; клеветати
blasphemous adj. — богохулан, безбожан
blasphemy n. — хула, скрнављење
bless v. — благословити, благосиљати, блаженим звати
blessed, the — блажени, благословени; the blessed sacrament — света тајна (причешћа); blessed water — освећена вода, агијазма; ever blessed (of the Holy Theotokos) — Присноблажена; most blessed — преблагословена
blessedness n. — блаженост
blessing n. — благослов, благодат, милост; blessing of water — водоосвећење; the great blessing of the waters at Theophany — богојављенско водоосвећење
bliss n. — блаженство, радост, срећа
bloodless adj. — бескрван; bloodless sacrifice of Christ — бескрвна жртва Христова
blot (out) v. — очистити, избрисати; истребити
boast v. — радовати се; хвалити се
boastful adj. — хвалисав, поносан, охол
boastfulness n. — хвалисавост, охолост
bodiless adj. — бестелесан; bodiless servitors — бестелесни служитељи; bodiless powers — небеске силе
body n. — тело; Body of Christ — Тело Христово
Bogomil n. — богумил (дуалистичка јерес из X века, названа по за-четнику, бугарском свештенику Јеремији или Богомилу из Тракије, која одбацује брак, употребу меса, поштовање икона итд.)
bogoroditchni (bogorodichen) n.(slav.) — химне Пресветој Богородици, богородични
bold adj. — храбар, смео
boldness n. — смелост
bondage n. — ропство, заробљеност
book n. — књига; Book of Hours — Часослов; Book of Psalms — Псалтир; Book of Revelation — Откривење; Book of Offices — Служебник; Book of Needs (Small Euchologion) — Требник; Book of Three Odes — Триод; cf. Triodion; Book of Eight Tones — Осмогласник; Books of the Prophets — пророчке књиге; Book of Common Prayer — Служебник Англиканске Цркве
bow n.v. — поклон, наклон; поклонити се
brethren n. — братија
breviary n. — бревијар, часослов (римокатоличка богослужбена књига)
bring v. — донети, доносити, принети, довести; bring forth (the Spirit) — исходити
brotherhood n. — братство
bull n.(cath. eccl.) — (папска) була, важно папско писмо с оловним, сребрним или златним печатом, којим се потврђују папска именовања или папске енциклике; шире, у црквеном смислу, службени документ с печатом
burial n. — погреб, сахрана; burial rites — погребни обичаји
burn v. — горети, изгорети; burning bush — несагорива, неопалима купина
bury v. — сахранити, покопати; прекрити
buttress n.(archit.) — потпорни стуб, потпора, ослонац
Byzantine adj. — византијски
Byzantium — Визант, касније Константинопољ (Цариград); Ромејско царство, Византија
Caesarian papism (caesaropapism) n. — цезаропапизам
calamity n. — велика несрећа, невоља, беда
calendar n. — календар; Old Calendarists — старокалендарци; Old Style (Julian) Calendar — стари (јулијански) календар; New (Gregorian) Calendar — нови (григоријански) календар
calling n. — позив, призив (Божији)
calumniate v. — клеветати, оклеветати, оцрнити
calumniator n. — клеветник
calumny n. — клевета, лажна оптужба
Calvary n. — Калварија, место Распећа Господа Исуса Христа; cf. Golgotha
Calvinism n. — калвинизам, огранак протестантизма, назван по оснивачу Жану Калвину (XVI век)
Calvinists n. pl. — калвинисти
candelabrum (pl. -bra) n. — велики свећњак, полијелеј, канделабер candle n. — свећа; светло свеће
Candlemas Day (cath. eccl.) — Свијећница; cf. Presentation of Jesus Christ in the Temple candlestick n. — свећњак
canon n. — канон, правило; Канон Евхаристије; закон, правни пропис; Canon of Scripture — канон Светог Писма; Canon Law — канонско право; Canon of Requests cf. Octoechos; Canon tables — канонске таблице
canonic(-al) adj. — канонски; canonical synthesis — канонска синтеза; canonical letter — канонско писмо
canonicals n. pl. — одећа, свештеничка одежда
canonization n. — канонизација, проглашење за светитеља
canonize v. — канонизовати, прогласити за светитеља
cantata n.(mus.) — кантата
canticle n. — хвалоспев, химна; Canticles — Песма над песмама
cantor n. — појац
capitol n.(archit.) — капитол
Cappadocian Fathers n. pl. — кападокијски Оци (Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Нисијски)
Capuchins n. pl. — капуцини, капуцински ред (реформирани, строжи огранак фрањеваца)
cardinal n.(cath. eccl.) — кардинал (главни папин помоћник); у старини римски презвитери; од XII века почасна епископска (бискупска) титула; Your Eminence — Ваша еминенцијо (обраћање)
careful adj. — пажљив; брижљив
careless adj. — немаран, нехајан; непромишљен
carelessness n. — немарност, нерад
Carmelites n. pl. (White Friars) (cath. eccl.) — кармелићани, просјачки ред основан у XII веку
carnal adj. — чулан, телесдн, плотски; блудан
Cartesian adj. n. — картезијански, декартовски; следбеник Декарта, декартовац
Cartesianism n. — картезијанизам
Carthusians n. pl.(cath. eccl.) — картузијанци, пустињачки ред који је основао Свети Бруно у XI веку
cassock n. — мантија, свештеничка хаљина
cataphatic adj. (what God is) — катафатички; cataphatic theology (the way of affirmation) — катафатичко (потврдно) богословље, катафатика
catechesis n. — катихеза (поуке о вери за катихумене)
catechetical adj. — катихетски
catechism n. — веронаука, катихизис; cf. religious education
catechist n. — катихета, вероучитељ
catechize v. — поучавати, учити (неког) веронауци, катихизирати
catechumen n. — катихумен, оглашени
cathars n. pl. — катари, манихејско-гностичка секта из XI–XIII века
cathedra n. — епископска катедра, епископско седиште cathedral n. — саборна црква, епископска престона црква; катедрала
catholic adj. — саборни; римокатолички; the Catholic Church — васељенска (католичанска) Црква; Roman Catholic Church — Римокатоличка Црква
Catholicism n. — римокатолицизам
catholicity n. — саборност, католичност; католичанство
catholicon n.(archit.) — саборна црква, католикон
catholicos n. — првојерарх, патријарх (јерменски и грузијски)
cause n. — узрок
celebrant n. — онај који служи, служашчи (свештеник); principal celebrant — началствујући у служењу
celebrate v. — служити (Литургију); прослављати
celebration n. — служење; прослава, славље
celestial adj. — божански; небески; celestial bliss — небеско славље; celestial powers — небеске силе
celibacy n. — целибат, девственост, безбрачност; celibacy of priesthood — свештенички целибат
celibate adj. — безбрачан, невенчан, неожењен
celibate n. — девственик
cell (kellia) n. — ћелија, келија
cemetery n. — гробље
cenobites cf. coenobites
cenobitism cf. coenobium
cenotaph n. — кенотаф, празна гробница; споменик подигнут покојнику
cenoule n. — одаја у којој је била Тајна вечера
cense v. — кадити
censer n. — кадионица; кадило
censer-bearer n. — свећоносац
censure n. — цензура, црквена казна
centenary n. — стогодишњица
ceremony n. — церемонија, служба; свечани обред, светковина; cf. marriage
Chalcedonian — халкидонски; Chalcedonian definition — халкидонски орос
chalice n. — путир; cf. Holy Grail
chancel screen n.(archit.) — ограђен простор пред главним олтаром
chandelier n. — полијелеј; свећњак
changeless adj. — непроменљив; сталан, постојан
changelessness n. — непроменљивост; сталност, постојаност
chant n. — појање; liturgical chant — богослужбена песма; Byzantine plain-chant — византијско појање
chantry n. — (гробљанска) капела
chapel n. — капела, параклис
chaplain n.(cath. eccl.) — капелан, свештеник који по налогу епископа помаже викару
chaplet n. — бројанице; cf. prayer-rope charisma n. (gr.) — дар, харизма
charismatic adj. — благодатан, харизматски; харизматичан
Charismatics n. pl. — харизматични покрет (пентекосталци)
charitable adj. — добротворан; милосрдан, добростив
charity n. — хришћанска, делотворна љубав, добротворност; милосрђе; Caritas — римокатоличка хуманитарна организација)
chaste adj. — целомудрен, чедан, чист
chasten v. — очистити, прочистити; обуздати
chastity n. — чедност, невиност, чистота, целомудреност
chasuble n. — фелон, казула
Cheese Fare Sunday n. — сиропусна недеља
cherub n. — херувим; анђео, ангел; Cherubic Hymn — Херувимска песма
chevet n.(archit.) — полукружни део олтара
chirothesia n. — хиротесија, рукопроизвођење за ниже чинове клира (ипођакон, читач и појац)
chirotony n. — хиротонија, рукоположење; cf. ordination
chrism n. — миро (освећено уље); (cath. eccl.) кризма
chrismation n. — миропомазање; кризма
Christ n. pr. — Христос
Christadelphians n. pl. — америчка секта чији чланови не верују у Свету Тројицу и бесмртност душе
Christendom n. — хришћанство, хришћански свет
Christian adj. — хришћански; Christian-prayer movement — богомољачки покрет
Christian adj. n. — хришћански; хришћанин
Christianity n. — хришћанство
Christianization n. — христијанизација
Christian Scientists n. pl. — припадници секте Црква Христова (Church of Christ)
Christ-like adj. — христолик
Christ-loving adj. — христољубив
Christmas n. — Божић
christocentrical adj. — христоцентричан
Christocentrism n. — христоцентричност
christogram n. — христограм, иницијали имена Исуса Христа
christological adj. — христолошки
Christology n. — христологија
chronicle n. — хроника
Chrysostom, John — Свети Јован Златоусти
Church n. — Црква; Church in heaven — Небеска Црква; Church on earth — земаљска Cpraa; Churches of Christ — протестантске цркве у Великој Британији и Сједињеним Америчким Држава-ма; Greek/Eastern Church — Православна Црква; Church Fathers — црквени Оци; Church Militant — војујућа Црква; Church Triumphant — торжествујућа Црква, Црква која тријумфује
church garret n. — поткровница, соба на тавану цркве
churching n. — уцрковљење (новорођеног детета)
church portico n. — трем са стубовима, портик
ciborium (archit.) (canopy supported on four pillars, above an altar) — киворијум, олтарско небо, олтарски балдахин; свод испод кога стоји олтар
circumcise v. — обрезати
circumcision n. — обрезање; Circumcision of Christ — Обрезање Христово
circumscribe v. — ограничити; окружити, обимоописати
circumscribable adj. — обимоописив
Cistercians n. pl. — цистерцити
claim n. — тврдња
clean adj. — чист; Clean Monday — чисти понедељак (први дан Великог поста)
cleanse v.(formal or archaic) — очистити, спрати, опрати
clear-sighted adj. — далековидан, прозорљив
clear-sightedness n. — далековидност, прозорљивост
clergy n. — клир, свештенство; clergy-laity council — црквено-народни сабор
cleric n. — клирик, свештеник, свештено лице
clerical adj. — свештенички, клирикални
clericalism n. — клирикализам
cloak n. — плашт, огртач
cloister n. — манастир, самостан; (archit.) унутрашње манастирско двориште окружено тремовима са аркадама
coalescence n. — спој, спајање; сједињење, преплитање
coalescent adj. — онај који се спаја, сједињује
codex n.(pl. codices) — рукопис; законик, законски зборник, кодекс
coenobite n. — монах, калуђер; монах који живи у монашкој заједници
coenobitic adj. — монашки, калуђерски; coenobitic life — општежиће
coenobium n. — општежиће, киновија
coeternal adj. — савечни, сабеспочетни
coexist v. — сапостојати
coexistence n. — сапостојање
cognitive adj. — сазнајни
co-inherence n. cf. perichoresis
college n. — колеџ; колегијум; College of Apostles — апостолски колегијум
collegial adj. — саборни, колегијални
collegiality n. — саборни дух, заједничка одговорност епископа у црквеном управљању
colobium n. — хаљина без рукава, дужа од хитона, коју носи Христос на неким представама Распећа
colonnade n. — колонада
column (archit.) n. — стуб
come into being v. — постати
Comforter (the) — Утешитељ, Дух Свети
commandment n. — заповест; keep (obey) the commandments — чувати (држати) заповести; the Ten Commandments (Decalogue) — десет Божијих заповести
commemorate v. — славити; прослављати успомену (на)
commemoration n. — прослава у спомен кога, комеморација; помен
commence v. — почети
commencement n. — почетак
commend v. — предати, поверити; commend one's soul to God — предати дух свој Богу
commendation n. — препорука; похвала, хвала
commission n. — послање; извршење (преступа), огрешење; комисија, одбор; Commission for Religious (Church) Affairs — Koмисија за верска питања; Commission on World Mission and Evangelism — Комисија за светску мисију и евангелизацију
commit v. — извршити, починити; commit an offence — учинити преступ; commit a sin — згрешити, учинити грех; commit a crime — извршити злочин
communal adj. — заједнички; заједничарски; communal worship — заједничка молитва
communicant n. — причасник, заједничар
communicate v. — причестити се
communion n. — заједница, заједничарење, заједничарство; при-чешће; Holy Communion — свето причешће, Евхаристија; take communion — причестити се; impart communion (to) — дати причешће, причестити (некога); communion cloth — cf. antimins
community n. — заједница; (of brethren) братство, (of nuns) сестринство; community of saints — заједница светих; community of people — заједница
compassion n. — милосрђе; доброта
compassionate adj. — многосажаљив
compassion-loving adj. — милостив
compensate v. — надокнадити; обештетити (некога за претрпљени губитак, повреду, штету); платити
compensation n. — накнада, одштета, награда
compline n. — вечерња молитва, повечерје; (cath. eccl.) молитва којом се завршава вечерња; Great Compline — велико повечерје; Small Compline — мало повечерје
comprehensible adj. — схватљив, појмљив
comprehension n. — схватање, поимање
comprehensive adj. — свеобухватан
compunction n. — умиљење; скрушеност; грижа савести, кајање
compunctious adj. — скрушен, покајнички
conceit n. — мисао, замисао, помисао; таштина, самољубље
conceited adj. — уображен, умишљен, ташт, сујетан
conceitedness n. — таштина, умишљеност, сујета
concelebrant n. — саслужитељ; концелебрант
concelebrate v. — саслуживати
concelebrating adj. — саслужујући
co-celebration n. — саслуживање
conch n. (archit.) — конха
conciliar adj. — саборан, концилијаран
conciliarity n. — саборовање
conciliate v. — помирити, измирити; умирити, одобровољити
conciliation n. — измирење; умирење, одобровољавање
conclave n. (cath. eccl.) — конклава, одајау којој се бира папа; скуп кардинала који учествују у избору папе
concomitance n. (cath. eccl.) — конкомитенција, коегзистенција (истовремено постојање) Крви и Тела Христовог у причешћу чак и када верник узима само један елемент (хостију)
concordance n. — конкорданца, преглед паралелних места у Светом писму; verbal concordance — азбучни регистар главних речи Библије са наводима из пасуса у којима се оне налазе
concordat n. (cath. eccl.) — конкордат (уговор између папе и државних власти), нагодба
condemn v. — осудити, осуђивати; condemn a man to death — осудити човека на смрт; condemned sermon — проповед за осуђенике
condemnation n. — осуда; without condemnation — неосуђено
condescend v. — благоизволети, удостојити се, снисходити
condescension n. — снисхођење, љубазност
confess v. — исповедати; исповедати се; исповедати веру; confess a penitent — исповедити покајника
confession n. — исповест; исповедање вере, вероисповест, конфесија; public confession — јавна исповест; auricular confession — тајна исповест
confessional adj. — вероисповедни, верски; конфесионални; n. — исповедаоница; confessional church — конфесионална Црква
confessionalism n. — конфесионализам
confessor n. — исповедник
confirmation n. — миропомазање; конфирмација, потврда
conform (with) v. — саобразити (се), постати саобразан; бити у складу са; (to) покорити се
conformity n. — саобразност, сагласност
confront v. — суочити се; опирати се, супротставити се; (jur.)
confront a man with his accusers — суочити човека са његовим тужиоцима
confrontation n. — суочавање; упоређивање
confusion n. without confusion — несливено, без сливања, без мешања
congregate v. — скупити (се); сабрати
congregation n. — сабор; збор људи; народ (у цркви); (cath. eccl.) конгрегација
congregational (church) n. — Конгрегационистичка Црква
congregationalism n. — протестантски систем црквене управе који подразумева самостално одлучивање сваке цркве и њених парохијана у административним и верским питањима
congregationality n. — богослужбени скуп
conjugal adj. — брачни, супружански; conjugal relations — брачни односи; conjugal rights — брачна права
conscience n. — савест
consecrate v. — осветити, освећивати; consecrated Elements — освећене честице; consecrated Gifts — освећени Дарови
consecration n. — освећење; освећење Дарова; консекрација; (episcopal) consecration — посвећење, рукоположење епископа; consecration of bread, wine, building — освећење хлеба, вина, грађевине
consensus n. — сагласност; general consensus — опште сагласје, једнодушност; consensus of the Churches — консензус Цркава
consequently adv. — следствено (томе)
consideration n. — сагледавање
Consistory n. — конзисторија, некадашњи духовни судови, најпре у Карловачкој, а потом и Београдској митрополији; (cath. eccl.) састанак кардинала на челу с папом приликом именовања но-вих кардинала или канонизације светитеља
consolation n. — утеха, тешење
constitute v. — сачињавати; установити, установљавати
constitution n. — састав; устав
constitutional adj. — конститутиван; уставни; битан; constitutional (make-up) — састав
constitutive adj. — саставни, установљујући
consubstantial adj. — једносуштан, сасуштаствен
consubstantiality n. — једносушност, сасуштаственост
consubstantiation n. cf. transubstantiation
consume v. — потрошити, употребити; уништити у пожару
consummate adj. — савршен, потпун
consummate v. — завршити, довршити; испунити, усавршити
consummation n. — свршетак, савршавање; испуњење, постигнуће (циља); циљ, савршенство
contain v. — садржати, обухватити; савладати, обуздавати
containable adj. — садржив
contakion n. — кондак
contemplate v. — размишљати, премишљати, сагледавати, созерцавати
contemplation n. — сагледавање, посматрање, умно гледање; созерцање, виђење; contemplation of God — богомислије
contemplative adj. — контемплативан, созерцатељан; мисаон, дубокомислен; молитвен
contend v. — борити се, сукобити се
continual adj. — непрестан, непрекидан, сталан
continuity n. — трајност, непрекидност, сталност; living continuity (of the tradition) — живо предање
continuous adj. — непрестан, непрекидан, сталан
contrite adj. — скрушен, покајнички
contrition n. — скрушеност, кајање
convent n. — (женски) манастир
conversion n. — преобраћење, преобраћање
convert n. — преобраћеник, конвертит
convert v. — преобратити, преобраћати, вратити грешника на прави пут, духовно пробудити
convocation n. — сазивање, скуп; Convocation — покрајински синод
convoke v. — сазивати 170
cope n. — хорски капут, хорски огртач
Copts n. pl. — Копти, египатски хришћани
corner-stone n. — крајеугаони камен, камен темељац
corporal adj. — телесан
corporal n. — платно слично антиминсу, али без ушивених реликвија; њиме се не покрива жртвеник
corporate adj. — оваплоћен, утеловљен; корпоративан, удружен;
corporate personality — саборна личност, корпоративна персоналност
Corpus Christi n. (lat.) (cath. eccl.) — Тјелово, празник посвећен евхаристијским даровима хлеба и вина; прославља се у четвртак после Духова
corroborate v. — поткрепити (веровање, теорију и сл.), потврдити, подупрети
corroboration n. — подршка, поткрепљење (доказима)
corrupt adj. — оскрнављен; покварен, нечист, изопачен
corrupt v. — оскрнавити; покварити, изопачити
corruption n. — пропадљивост, труљење; изопаченост
cosmogonic(-al) adj. — космогонијски
cosmogony n. — космогонија, теорија о стварању света
cosmological adj. — космолошки
cosmology n. — космологија
cotta n. (eccl.) — стихар
council n. — сабор, концил
counsel v. — саветовати, дати савет, препоручити
counselor n. — саветник
countenance n. — лице
counter-reformation n. — контрареформација
covenant n. — Божије обећање човеку, завет
covet v. — страсно желети, бити похлепан
covetous adj. — похлепан, грабежљив
coward n. — кукавица, страшљивац, плашљивац
cowardice adj. — кукавичлук, страшљивост, плашљивост, малодушност
cowl (koukoulos) n. (gr.) — кукуљ
craftiness n. — лукавство, препреденост
crafty adj. — препреден, лукав
create v. — створити, творити, саздати
created adj. — стваран, створен
createdness n. — стварност, створеност
creation n. — творевина, твар
creator n. — творац, устројитељ
creature n. — створење, биће; fellow creature — ближњи
creaturehood n. — тварност
creaturely adj. — тваран
Credo (lat.) — Символ вере, Bepyjem (реч којом почиње Символ вере) Вјерују
creed n. — Символ вере; вероисповедање; догмат, доктрина; the Apostles' Creed — Апостолски символ вере (старо римско веровање из III века); Athanasian creed — Атанасијев символ (VI век); Nicene-Constantinopolitan
creed — Никео-цариградски символ вере
cremate v. — кремирати
cremation n. — кремација
crematorium, crematory n. — крематоријум
crosier n. — (епископски или владичански) штап
cross (oneself) v. — (пре)крстити се
cross n. — крст; make the sign of the Cross — (пре)крстити се; arms of the cross — краци крста; a free cross (archit.) — слободан крст; cross-chest — реликвијар који садржи честицу Часног крста
crucifix n. — распеће
Crucifixion (the) n. — Распеће, смрт Христова на крсту
cruciform adj. (in the form of a cross) — у облику крста, крстаст, крстообразан
crucify v. — разапети, распети
crusade n. — крсташки рат
crusader n. — крсташ
crypt n. — крипта, просторија испод цркве у којој се налазе мошти или друге светиње
cuffs n. pl. — наруквице (свештеничке)
culminate v. — врхунити, достићи врхунац, кулминирати
cult n. — култ, богопоштовање; обожавање
cupola n. — купола
curate n.(cath. eccl.) — свештеник; викар
cure n. — исцељење, лечење, излечење; (cath. eccl) духовна паства, жупа
cure v. — исцелити, излечити, лечити
curia n.(lat. papal court)(cath. eccl.) — римска курија, папски двор (централне установе папске власти); bishop's curia — епископска курија, епископски (бискупски) ординаријат
curse n. — проклетство, клетва; псовка
daemon n. — демон
dalmatic n. — далматика, горња свештеничка одежда
damn v. — осудити на вечне муке; проклети
damnation n. — осуда на вечне муке; проклетство
damned adj. — осуђен; the damned n. pl. — осуђени у паклу
dare v. — усудити се, смети
darken v. — помрачити; darkening of the nous — помрачење ума
day n. -дан; day of Unleavened Bread — Празник бесквасног хлеба
deacon n. — ђакон; Reverend Father — часни оче (обраћање)
deaconess n. — ђакониса
dean n. — декан; архијерејски намесник (старешина више парохија једне епархије); (cath. eccl.) декан, свештеник на челу деканата, црквеног округа који чини више парохија, жупа; декан факултета
deanery n. — архијерејско намесништво; (cath. eccl.) деканат (црквено управно подручје које чини више парохија, жупа)
Decalogue n. — Декалог, десет Божијих заповести
decay n. — пропадање; труљење, распадање
deceit n. — превара, варка; лукавство
deceitful adj. — преваран, варљив, лажан, лукав
deceitfulness n. — варљивост, лукавост
deceive v. — преварити, обманути
deception n. — превара, обмана, опсена, прелест
decollation n. — погубљење, усековање; cf. Beheading of St. John the Baptist
decompose v. — разлагати, распасти се
decomposition n. — разлагање, распадање
decree n. — наредба; пропис, правилник; decree of God — воља Божија; prohibitive decree — забрана
Deesis n.(lat.) — Деизис (представа Христа, Богородице и Јована Крститеља), молитва заступништва
defame v. — клеветати, оклеветати
defile v. — прљати, оскрнавити, оскврнути
defilement n. — нечистота, прљавштина
defraud n. — преварити
defrock v. — рашчинити (свештеника); cf. unfrock
degenerate adj. — изрођен, изопачен; изрод, пропалица, покварењак
degenerate v. — изродити се, изопачити се, пропадати
deification n. — обожење; cf. theosis
deify v. — обоготворити, обожавати; deifying grace — обожујућа благодат
deign v. — удостојити, изволети, благоизволети
de-individualization n. — деиндивидуализација
deism n. — деизам
deist n. — присталица деизма
Deity (the) n. — Бог, свевишњи
deity n. — божанство; бог; the deities of ancient Greece — божанства античке Грчке
dejected adj. — снужден, утучен
dejection n. — утученост, снужденост
deliberate adj. — промишљен, намеран, с предумишљајем
deliberate v. — размишљати, разматрати
deliberation n. — разматрање, промишљање; промишљеност, предумишљај
deliver v. (old use) — избавити, спасти
delusion n. — обмана, привид, привиђење, халуцинација
demi-god n. — полубог
demon n. — демон
demoniac adj. n. — демонски, ђавоиман, под утицајем злог духа; човек опседнут злим духом
demystification n. — демистификација
demystify v. — демистификовати
demythologize v. — одвојити од мита, демитологизирати
denial n. — негација, порицање, одрицање
denomination — деноминација; вероисповест
denounce v. — објавити; (jur.) оптужити, пријавити
denunciation n. — објава; (jur.) јавна оптужба
deny v. — порицати, одрицати, негирати
departed adj. n. — преминули, умрли; prayers for the Departed — молитве за умрле
department n. — одељење; Department of External Church Relations — одељење за спољне црквене послове
depose v. — уклонити (са положаја), збацити с престола
deposition n. — збацивање, свргнуће с престола; преношење Светих дарова на свети престо
deprave v. — искварити, изопачити (морал, карактер)
depraved adj. — покварен, искварен
depravity n. — поквареност, изопаченост, порочност
depress v. — утући, обесхрабрити, растужити
depression n. — утученост, потиштеност
deprive v. — лишити (нечега), одузети; (eccl.) отпустити из службе
desecrate v. — обесветити, оскрнавити
desecration n. — скрнављење, обесвећење
desire n. — жеља, похота
desire v. — желети; захтевати
despondency n. — мрзовоља, очајање, малодушност, клонулост, униније
despondent adj. — снужден, утучен, очајан, мрзовољан
destine v. — одредити (за нешто)
destined adj. — суђен, одређен
destiny n. — судбина, назначење
deteriorate v. — погоршати (се), изопачити се, покварити се
determination n. — одређеност, решеност
determine v. — одредити, решити
determinism n. — детерминизам
dethrone v. — уклонити (са положаја), збацити с престола
dethronement n. — збацивање, свргнуће с престола
deuterocanonical (books) n. pl. — девтероканонске књиге Светог Писма
Deuteronomy n. — Књига поновљених закона, Пета књига Мојсијева, Девтерономиј
devil n. — ђаво, враг
devilish adj. — ђаволски, вражји
devote v. — посветити (се), предати (се нечему)
devoted adj. — предан, посвећен
devotion n. — преданост; поштовање, побожност; Mariological devotion — поштовање Пресвете Богородице
devout adj. — благоверан, благочестив, побожан
diabolical adj. — ђаволски
diaconal adj. — ђаконски; diaconal ministry — ђаконска служба
diaconate n. — ђаконство, ђаконски чин; Diaconate in Christ — христођаконство, служење другима у Христу
diaconate n. (deaconry) — ђаконат
diakonikon n. (gr.) — ђаконикон, јужни део олтара, где се чувају богослужбене одежде, са суди и књиге; cf. sacristy
dialectic n. — дијалектика
diaspora n. — дијаспора, расејање
diatesseron n. — дијатесарон, дело написано на основу четири јеванђеља с тежњом да их усагласи
dichotomy n. — дихотомија
Didache n. (gr.) — Дидахи, Учење дванаесторице апостола, ранохришћански спис
differentiation n. — различитост
dignitary n. — великодостојник; ecclesiastical dignitary — црквени великодостојник
dignity n. — узвишеност (о интелекту и карактеру), достојанство (у понашању)
diligence n. — ревност; cf. zeal
diocesan n. — епархијски; diocesan highpriest — епархијски архијереј
diocese n. — епархија (епископија); (cath. eccl.) дијецеза (бискупија)
dionysiac adj. — дионисијски
diptych n. — диптих
dirge n. — погребна песма, тужбалица
discern v. — разазнати, разлучити, расуђивати
discernment n. — расуђивање, разбор
disciple n. — ученик, следбеник
discipline n. — дисциплина; научна грана
discos (diskarion) n. — дискос
disincarnate v. — обезличити
disintegrate v. — распасти се, дезинтегрисати се
disintegration n. — распадање, дезинтеграција
dismissal n. — отпуст (на крају Литургије); dismissal hymn — отпусна химна, тропар
disobedience n. — непослушност, непокорност
disobedient adj. — непокоран, непослушан
disobey v. — бити непослушан, непокоран
dispassion n. — бестрашће, спокојство
dispassionate adj. — бестрасан, миран, спокојан
dispensation n. — промисао, домострој спасења; cf. economy; Mosaic
dispensation — божански закони предати преко Мојсија, Мојсијеви закони; (jur.) ублажавање или обустављање неког закона у посебном случају; grant dispensation — разрешити (поста)
dispense v. — делити, разделити, доделити; давати, раздавати
disperse v. — расути, растурити, расејати
dispersion n. — расејање, растуреност; (the) dispersion — расејана јеврејска племена
dispute n. — расправа, дебата, спор
dispute v. — расправљати се, спорити се
dissent v. — не слагати се, бити различитог мишљења; одступати од мишљења Англиканске Цркве
dissenter n. — дисентер, онај који одступа од учења Англиканске Цркве
dissident n. — дисидент, отпадник, одметник
dissipated adj. — неумерен, разуздан, раскалашан
dissipation n. — разузданост, раскалашност; растресеност
dissolution n. — распадање, распадљивост
distinct adj. — посебан, различит
distinctness n. — посебност, различитост
distress n. — (о душевном стању) бол, жалост, туга
diverse adj. — различит, другачији
diversity n. — разлика, различитост, разноврсност; unity in diversity — јединство у различитости
divide v. — поделити; (у Литургији) ломити
divine adj. — божански, Божији; Divine grace — божанска благодат; divine nature (of Christ) — божанска природа Христова; Divine Providence — божански промисао; Divine Service — служба Божија, Литургија
divinity n. — (the Divinity) божанство, бог; (a divinity) (пагански) бог; the divinity of Christ — божанска природа Христова; богословље; научно проучавање религије; a doctor of divinity — доктор теологије
divinization n. — обожење
divinize v. — обожити
division n. — подела, подељеност, деоба
docetism n. — докетизам, јерес из II и III века која осуђује све материјално, а Христово оваплоћење и смрт сматра привидним
doctrinal adj. — догматски; научан
doctrine n. — учење, доктрина; догма
dodekaorton n. (gr.) — дванаест празника Господњих
dogma n. — догма, догмат (доктринарна дефиниција); верско на-чело, одлука, решење
dogmatic(al) adj. — догматски
dogmatics n. — догматика
dogmatism n. — догматизам
dogmatist n. — догматичар
dogmatization n. — догматизовање
dogmatize v. — догматизовати
dome n. (archit.) — купола
domical adj. (archit.) — надсвођен, куполаст
dominate v. — владати, управљати
Dominican n. adj. — припадник монашког реда који је основао Свети Доминик 1212; доминиканац, доминикански
Dominions n. — господства (анђелски чин)
dominions n. pl. — доминион, област под врховном управом
doom n. — судбина, удес, зла коб, пропаст; Страшни суд; doomsday — судњи дан
doom v. (usu. passive) — осуђен (на пропаст)
door n. — врата; deacon doors n. pl. — северне и јужне двери; Holy Doors, Beautiful Doors — царске двери
Doric order n. — дорски стил
Dormition n. (the Falling Asleep of the Holy Theotokos) — Успење Пресвете Богородице; Велика Госпојина
doxological adj. — доксолошки
doxology n. (Thanksgiving service) — доксологија, славословље; похвална црквена песма
dreadful adj. — страшан
drum n. (archit.) — тамбур куполе
drunkenness n. — пијанство, опијеност
dualism n. — дуализам
dualistic adj. — дуалистички
duarchy n. — дијархија, двострука власт (царева и патријархова), двовлашће
duty n. — дужност, обавеза; служба
dwell v. — становати, боравити, пребивати, обитавати; (on, upon) — премишљати
dwelling-place n. — станиште, обитавалиште
eager (about) adj. — ревностан, марљив
early Church n. — рана Црква
earnest adj. — озбиљан, ревностан; искрен
earthiness n. — земност
earthly adj. — земаљски, светован
Easter n. — Васкрс, Васкрсење Христово
ecclesia (gr.) — Црква, сабор, сабрање, скупштина; cf. assembly
ecclesial adj. — еклисијалдн; црквен
ecclesiality n. — црквеност
ecclesiarch n. — еклисијарх (који се стара о реду богослужења), црквењак
ecclesiast n. — свештеник; Ecclesiastes — Књига проповедника
ecclesiastic n. — духовник, свештеник
ecclesiastical adj. — црквен; духован; свештен; ecclesiastical rank црквени чин, чин клирика, духовно старешинство; ecclesiastical court — духовни суд; eccleastical new year — црквена нова година
ecclesiological adj. — еклисиолошки
ecclesiology n. — еклисиологија
echinos (archit.) n.(the lower part of a capitol) — ехинус
economy n. — икономија, домострој, промисао, управљање, руковођење, примена црквених канона која подразумева извесно одступање од правила
ecstasy n. — екстаза, иступљење
ecstatic adj. — екстатичан, екстатички
ectene n. (gr. ekteneia) — јектенија; молитва; Great ectene — велика јектенија; Suppliant ectene — прозбена јектенија; Little Ectene мала јектенија; Ectene of Fervent Supplication — молитва усрдног мољења; Ectene for the catechumens — молитва за катихумене; Ectene for the dead — јектенија за умрле
ecumenic(-al) adj. — васељенски, свеопште; екуменски; ecumenical council — васељенски сабор; ecumenical conscience — са-борна свест; ecumenical patriarch — васељенски патријарх; Ecumenical Patriarchate — Васељенска патријаршија
ecumenicity n. — васељенство; cf. universality
ecumenism n. — екуменизам (тежња за јединством хришћанских Цркава)
Eden (heb. bibl.) n. — Еден, рај
egocentric adj. — егоцентричан
egocentrism n. — егоцентризам
egoism n. — егоизам, себичност, саможивост
egotism n. — самољубље, самозадовољство
Eileton (the) n. — илитон, мање платно за заштиту антиминса
elder n. — старешина (код Јевреја и првих хришћана); рукоположена особа у Презвитеријанској Цркви; духовни отац, старац
eldership n. — духовно старешинство, духовно вођство
elect (the) n. pl. — изабраник; God's elect — изабраник Божији
elect v. — изабрати гласањем
elevation n. — уздизање, узношење; (of a primate to the throne) — ступање на престо, на пример патријарашки; the Elevation of the Holy Cross — Воздвижење Часног крста
Eliah, the Prophet n. pr. — Свети пророк Илија
emanate v. — произлазити, исходити, еманирати
emanation n. — излив, еманација
embalm v. — балсамовати
embody v. — оваплотити, отелотворити
emeritus adj. (lat.) — умировљен, пензионисан
Eminence n. — преосвештенство; (cath. eccl.) еминенција
empty oneselfv. — понизити се, унизити се, испразнити се, смирити се
encaustic adj. n. — енкаустичан; енкаустика (техника сликања воштаним бојама које се загрејане, у течном стању преносе на основу слике — дрво, метал, камен, стакло)
encolpion (enkolpion) n. (gr.) cf. pectoral cross
encomium n. (formal) — енкомион, похвална песма или беседа
encyclical (letter) n. — окружна посланица, енциклика
endeavour n. — труд, напор
endow v. — завештати, дати
endowed monastery (endowment) n. — задужбина
endurance n. — трпљење, трпељивост, издржљивост, истрајност
endure v. — трпети, подносити, издржати
enduring adj. — истрајан; непрекидан
energy n. — енергија; divine (God's) energies — божанске (Божије) енергије
enfleshment n. cf. incarnation
engrave v. — гравирати, урезати (цртеж, натпис) на металу или камену
enlighten v. — просветити, поучити
Enlightenment, the n. — просветитељство; просвећење
enslave v. — потчинити, поробити
entablature n. (the uppermost part of a columnar system consisting of the architrave, frieze and cornice) — ентаблатура
entelechy n. — ентелехија
entity n. — ентитет, биће
entomb v. — положити у гроб, сахранити
Entrance n. — улаз, улазак; Little Entrance — мали вход; Great Entrance — велики вход; cf. Introit entreat v. — усрдно молити, преклињати
entry n. — улазак; the Entry of Our Lord into Jerusalem — улазак Христов у Јерусалим; cf. Palm Sunday; the Entry of the Mother of God into the Temple — Ваведење (Пресвете Богородице)
envious adj. — завидан, љубоморан
envy n. — завист, љубомора; завидети
envy v. — завидети; бити љубоморан
eparch n. — епарх; намесник области или провинције
eparchy n. — епархија, епископија; област којом управља епарх
epiclesis n. — епиклеза, евхаристијска молитва призива Духа Светога
epicletic adj. — епиклетичан
epigonation n. (gr.) — надбедреник (део богослужбене одежде)
epimanikia n. (gr.) — наруквица, епиманикија (део богослужбене одежде)
epiphanic adj. — богојављењски, епифанијски
epiphanize v. — открити
Epiphany (Theophany) n. — Богојављење
epiriptarion n. — мандија (епископска)
episcopacy n. — епископат; архијерејски чин; consecration to the Holy Episcopacy — архијерејско служење
episcopal adj. — архијерејски; episcopal stole — омофор; Episcopal diocese — епархија, епископија, дијецеза
epistemological adj. — епистемолошки
epistemology n. — епистемологија, теорија сазнања
epistle n. — посланица, епистола; читање Апостола на Литургији
epistyle n. (upper part of a columnar system) — епистил, архитрав, греда која стоји на стубовима и спаја их
Epitaphion (the figure of Christ laid out for burial) — плаштаница
epitimion n. (gr.) — епитимија; cf. penance
epitrachelion n. (gr.) — епитрахиљ
equal adj. — раван, једнак; Equal-to-the-Apostles — равноапостолни
equality n. — једнакост
equitable adj. — правичан, праведан
equity n. — правичност, праведност; право правичности
erratum n. (lat. pl. -ta) — грешка у куцању или писању
eschata n. — оно што припада есхатону, есхатолошко
eschatological adj. — есхатолошки; render eschatological — есхатологизовати
eschatologization n. — есхатологизирање
eschatologize v. — есхатологизовати
eschatology n. — есхатологија
eschaton n. — есхатон
esoteric adj. — езотеричан, унутарњи, тајни, намењен посвећенима
essence n. — суштина, битије, бит; one in Essence (homoousios) — јединосушни; essence and energies in God — божанска суштина и енергије
essential adj. — суштински, битан, неопходан
establish v. — установити, основати, поставити, устројити; (be) established — створити, бити створен; поставити
estrangement n. — удаљавање Западне и Источне Цркве; cf. Rapprochement
eternal adj. — вечан, вечит, бесконачан, беспочетан; Eternal World — живот вечни
eternity n. — вечност, безвременост
ethic(al) adj. — етички, моралан
ethics n. pl. — етика
ethos n. (gr.) — етос, морал; Christian
ethos — хришћански етос
Eucharist n. — Евхаристија, благодарење; причешће
eucharistic adj. — евхаристијски
Euchologion (the Book of Needs) n. (gr.) — Молитвослов; the Great Euchologion — Молитвослов; the Small Euchologion — Требник
eulogia n. (gr.) — благослов; антидор; cf. antidoron
euthanasia n. (gr.) — еутаназија
evangelical adj. — јеванђелски; евангелистички; Evangelical Church — Евангелистичка Црква
Evangelion n. (gr.) — Јеванђеље, Јеванђелистар
evangelist n. — јеванђелист; evangelist symbol — символи јеванђелиста, према виђењу пророка Језекиља (крилати човек — Матеј; лав — Марко; бик — Лука; орао — Јован)
evangelistic adj. — мисионарски
eve n. — дан или вече уочи хришћанског празника, навечерје
evensong n. — вечерња молитва (песма) у Англиканској Цркви; cf. Vespers
everlasting adj. — вечит, беспочетан
ever-memorable adj. — незаборавдн
Ever-Virgin n. — Приснодјева
evict v. — (jur.) избацити судским или законским путем, одузети посед судским путем
eviction n. — (jur.) одузимање поседа судским путем; повраћај поседа судским путем
evidence n. — (jur.) доказна грађа, доказни материјал; сведок
evident adj. — очигледан; доказан
evil adj. — лош, зао, подмукао
evil n. — зло, несрећа, грех
exalt v. — узвисити, узвисивати; узносити
exaltation n. — издизање, уздизање, занос, одушевљење; The Exaltation of the Holy Cross — Воздвижење Часног крста
Exapsalmos (six psalms) n. (gr.) — Шестопсалмије, шест јутарњих псалама
Exarch n. (patriarchal representative, provincial bishop) — егзарх, патријарашки намесник
exarchate n. — егзархат; патријарашко намесништво
ex cathedra (lat. the authority of the office)-(cath. eccl.) с папског престола
excel v. — надмашити, премашити
excellence n. — изврсност, савршеност; Your Excellence (bishop's title)
excess n. — прекорачење (границе), вишак, преобиље
excessive adj. — прекомеран, претеран
exclaustration n.(cath. eccl.) — ексклаустрација (добровољни или наметнути боравак монаха изван матичне заједнице, који под-разумева ослобађање од неких обавеза, али и губитак неких права)
exclusive adj. — искључив, ексклузиван
exclusiveness n. — искључивост, ексклузивност
excommunicate v. — екскомуницирати; изопштити; искључити из Цркве
excommunication n. — искључење, изопштење из црквене заједнице, екскомуникација
execute v. — извршити (смртну казну)
exegesis n. — егзегеза, тумачење Светог Писма
exegete n. — егзегета
exegetic adj. — егзегетски; exegetics n. — егзегетика
exemplarism n. — учење по коме су створења саздана према узорима (идејама) који претпостоје у Божијем уму, егземпларизам
exhalt v. — уздизати (се), узносити (се)
exhort v. — саветовати, бодрити
exhortation n. — бодрење; опомињање
exile n. — изгнанство, прогонство; егзил
exile v. — изгнати, прогнати, протерати
exist v. — постојати, битисати
existence n. — постојање, битисање
existentialism n. — егзистенцијализам
existentialist adj. n. — егзистенцијалистички; егзистенцијалист
ex nihilo (lat.) — ни из чега; creation
ex nihilo — стварање ни из чега
exodus n. — излазак (Јевреја из Египта), протеривање, егзодус; the Exodus — Књига изласка, Друга књига Мојсијева; (фиг.) ослобођење из ропства
exorcise v. — изгнати (ослободити од) злог духа
exorcism n. — изгнање нечастивих сила (духова), егзорцизам
experience n. — опит, искуство; доживљај
experientially adv. — емпиријски, искуствено
expiate v. — испаштати, окајавати
expiation n. — испаштање, окајавање
expiatory adj. — покајнички
express v. — изразити; пројавити
expression n. — израз, пројава
extreme adj. — крајњи, последњи; extreme unction cf. unction
exult v. — клицати од радости, ликовати
exultation n. — клицање, радовање
facade n. — фасада
faint-hearted adj. — малодушан, страшљив, бојажљив
faint-heartedness n. — малодушност, бојажљивост, кукавичлук
faith n. — вера, веровање; поверење, поуздање; вероисповест
faithful adj. — веран, поуздан; истинит, веродостојан
faithfulness n. — верност, поузданост; истинитост, веродостојност
faithless adj. — неверан, невернички
faithlessness n. — безверје, неверништво; неверство
fall n. — пад, грехопад; пропадање, пропаст
fallibility n. — грешност
fallible adj. — грешан, погрешив
false adj. — лажан, преваран, дволичан; неверан, неистинит
falsehood n. — неистинитост, дволичност, лагање
fanatic n. adj. — фанатик; фанатичан
fanaticism n. — фанатизам
fast v. — пост; постити; observe the fast days — држати пост; the Great (Easter) Fast (Lent) — Велики (васкршњи) пост; the Fast of the Apostles — петровски пост; the Dormition Fast — велико-госпојински пост; the Christmas Fast — божићни пост
fast day n. — посни дан
fatalism n. — фатализам
father n. — отац; свештеник; Fathers of the Church n. pl. — Свети оци, Оци Цркве
fatherhood n. — очинство
fault n. — грешка; недостатак; кривица
faultiness n. — грешност; неисправност
faultless adj. — исправан, безгрешан
faultlessness n. — исправност, безгрешност
fear n. (of God) — страх (Господњи)
feast n. — празник; movable feast — покретни празник; fixed feast — непокретни празник
feat n. — подвиг, дело
fellow n. — члан; другар; fellowman — сабрат
fellow-creature n. — ближњи
fellowheir n. — сунаследник
fellowship n. — друштво; заједница; cf. koinonia
felonion n. (gr.) — фелон (део богослужбене одежде)
Fermentum n. — ферментум, део епископског евхаристијског приноса који је ношен презвитерима, предстојатељима парохијских сабрања, чиме је наглашавана јединственост Евхаристије
fervency n. — жар, усрдност, ревност
fervent adj. — ватрен, горући, жарки, усрдан; Fervent Intercessor to God — усрдни посредник, заступник
festal adj. — празничан; festal menaion — празнични минеј
festival n. cf. feast — празник; observe a festival — празновати; festival icon — празнична икона
fetish n. — фетиш
fetishism n. — фетишизам
fideism n. — фидеизам
fidel adj. — верник, верујући
fidelity n. — верност, оданост; истинитост
fierce adj. — дивљи, необуздан; жустар, ревностан
fiery adj. — ватрен, огњен, пламен, усијан, ужарен
filial adj. — синовски
Filioque (lat.) — Филиокве, додатак ("и од Сина") Никео-цариградском символу вере у Западној Цркви
filioquism n. — учење о Филиокве
filth (filthiness) n. — прљавштина
filthy adj. — прљав, огаван, зао
final adj. — коначдн, крајњи, финални
finalize v. — окончати, завршити
finery n. — накићеност, нагизданост; украшеност; украси
first-begotten adj. — прворођен
flair n. — склоност; дар
flatter v. — ласкати, улагивати се
flattery n. — ласкање, улагивање
flesh n. — месо; тело; passions of the flesh — телесне страсти
flock n. — стадо (верујући народ)
flute n. (archit.) — жлеб, бразда (у стубу)
foe n. — непријатељ; противник
fold n. — црква; хришћанска заједница, верска заједница
follow v. — пратити; следити
follower n. — следбеник; ученик
folly (for the sake of Christ) n. — јуродивост
font n. (archit.) — суд за свету воду; baptistery font — крстионица
fool n. "Fool in Christ" — јуродиви
forbearing adj. — кротак; стрпљив
forefather n. — предак, праотац
foreknowledge n. — предзнање
forerunner n. — претеча, претходник; John the Forerunner — Joван Претеча
foretaste n. — предокус
forfeit v. — погрешити, преступити; проиграти, претрпети губитак; бити кажњен због преступа
forfeiture n. — преступ, кршење закона
forget v. — заборавити, занемарити
forgetful adj. — забораван
forgetfulness n. — заборавност, заборав
forgive v. — опростити
formidable adj. — страшан, страховит
fornicate v. — блудничити
fornication n. — блуд
forsake v. — напустити, оставити
fortify v. — утврдити, утврђивати; strengthen faith through the Holy Mysteries — учвршћен у вери светим тајнама
fortitude n. — постојаност, морална (духовна) снага, самоконтрола
foster v. — бринути се (о)
fra (abbr. lat. frater = брат) — додатак имену код фрањеваца
fragment v. — разделити, фрагментирати
fragmentation n. — раздељивање, фрагментација
fragrance n. — мирисност, пријатан мирис, миомирис
fragrant n. — мирисан, миомирни
Franciscan n. — фрањевац, припадник монашког реда који је 1209. године основао Свети Франциско Асишки
fraternity n. — братство, братија
fraternize v. — братимити се
free-masonry n. — слободни зидари, масони
fresco n. — фреска
friar n. — редовник, фратар; Black friar — доминиканац; Grey friar — фрањевац, францисканац
frieze n. (archit.) — фриз
frivolous adj. — испразан, безвредан; frivolous talk — празнословље
frock n. — одећа монаха, раса
fruit n. — плод, воће, летина, принос
fruitful adj. — плодан, обилан; богат
fulfil v. — испунити, остварити
fulfilment n. — испуњење, остварење, пуноћа
full adj. — пун, обилат; богат
fullness (measure of the greatness of Christ) n. — пуноћа (мера pacтa пуноће Христове)
fundamentalism — фундаментализам
funeral n. — погреб, сахрана
gabled roof n. (archit.) — кров са забатима
gallery n. (archit.) — галерија
gather v. — сакупити се, сабрати се, окупити се
genealogy n. — родослов; генеалогија (Исуса Христа)
generate v. — рађати; створити
generation n. — рађање, рођење
Genesis n. — порекло; Прва књига Мојсијева, Постање
genesis n. — рађање, настајање
genocide n. — геноцид
Gentiles n. — нејеврејин, незнабожац
gentle adj. — кротак, благ, трпељив; gentle goodness — доброта
gentleness n. — кроткост, благост, трпељивост
genuflect v. — приклањати коленом; поклонити се
genuflection n. — приклон коленом; поклон
genuine adj. — истинит, искрен, чист
genuineness n. — истинитост, искреност, непатвореност
gerant n. — старац
gift n. — дар, талент; gift oftongues — дар говорења језика; precious gifts — часни дарови
glitter v. — блистати, сијати
glorification n. — славословљење
glorify v. — хвалити; прослављати, славити; славословити
glorious n. — славан; величанствен, преславни
glory n. — слава, благодарење
glow v. — пламтети, зажарити
glutton n. — прождрљивац
gluttony n. — неумереност; прождрљивост; похлепа, лакомост
gnomic adj. — гномички; gnomic will — гномичка воља
gnosiology n. — гносеологија
Gnostic adj. — гностички
gnosticism n. — гностицизам
Gnostics n. pl. — гностици, ранохришћанска секта
God n. — Бог; божанство
God-bearing adj. — богоносни
God-child n. — кумче
god-daughter n. — кумче (женско)
God-father n. — кум
god-fearingness n. — страх Божији
Godhead n. — божанство, Бог
God-incarnate n. (God-made-Man) — оваплоћени Бог
godless adj. — безбожан, безверан
godlessness n. — безбожност, безверје
godlike adj. — божански
Godlikeness n. — подобије
godly adj. — побожан, богобојажљив
godmother n. — кума
godparent n. — кум
godseeker n. — боготражитељ
God's fool n. (Holy fool) — јуродиви; cf. yurodivi
godson n. — кумче (мушко)
Golgotha (aramaic) n. — Голгота, "место лобање"; место изван зидина где је Исус био распет; данас је на том месту Црква Светог Гроба у Јерусалиму
good adj. — благ, благопријатан; n. — добро; Good Friday — Велики петак; good deeds — добра дела; goodness — доброта; врлина
good-will n. — наклоност
Gospel n. — Јеванђеље; deliver the Gospel to Man — благовестити;
gospel lectionary — богослужбена књига Јеванђеља која се читају током године, Јеванђелистар; lectionary epistolaries cf. Apostolos — Апостол, књига која се чита на Литургији
gossip n. — дошаптач, оговарач; оговарање, трач
gossip v. — оговарати, трачати; празнословити
Grace n. — благодат; милост; Divine Grace — божанска благодат; full of grace — благодатни; grace at meals — молитва пре јела; outpouring of grace — излив благодати
gracious adj. — милостив; благ
grail (Holy) n. — света чаша из које је Исус пио на тајној вечери
grant (unto sb) v. — даровати, дати, подати
Great adj. — велики; Great Feasts — Велики празници; Great Schism — раскол (између Источне и Западне Цркве); Great Lent — Велики пост
greed n. — среброљубље, похлепа, грамзивост
greedy adj. — грамзив; похлепан
Greek adj. — грчки, јелински; Greek Catholics (Greek Catholic Church) — гркокатолици; Catholics of the Eastern rite cf. унијати
Greek n. — Грк, Јелин; Greek Fathers — јелински Оци, источни Оци
Gregory the Theologian (Nazianzus) — Свети Григорије Богослов (Назијанзин)
Gregory of Nyssa — Свети Григорије Нисијски
Gregory Palamas — Свети Григорије Палама
grief n. — јад, бол, жалост; grief-stricken adj. — ожалошћен, уцвељен
grieve v. — жалити, туговати, жалостити се
grudge n. — мржња, зла воља; bear (have) a grudge against sb — желети зло некоме, мрзети некога
grudge v. — ненавидети; жалити, (против воље) давати; роптати, гунђати
guard v. — чувати, сачувати
guardian n. — чувар, стражар; гвардијан (поглавар самостана у фрањевачком и капуцинском самостану); Guardian angel — анђео чувар, хранитељ
guilt n. — грех; кривица
guiltless adj. — невин, недужан
guilty adj. — крив; грешан
gynaikites (women's gallery) n. (gr) — одвојена галерија за жене
Hades (gr. bibl.) — ад, пакао
hagiasmatarion cf. Small Euchologion
Hagiasmos (sanctificationofwater) n. (gr.) — водоосвећење, освећење воде; Small Hagiasmos — мало водоосвећење; Great Hagiasmos — богојављенско освећење
Hagiographa n. pl. (gr.) — агиографи, књиге Старог Завета без књига Мојсијевих и Пророка; животи светитеља
hagiographer n. — писац агиографа; писац житија светих
hagiography n. — агиографија, животопис светитеља; житије светих
hagiologic(-al) adj. — агиолошки, агиологијски
hagiologist n. — агиолог
hagiology n. — агиологија; збирке житија
hallow v. — светити, прогласити светим, осветити (цркву); очистити
halo n. — ореол
happiness n. — срећа, радост, задовољство
happy adj. — срећан, радостан, задовољан
hardness n. — чврстоћа, строгост, крутост
harmonize v. — сагласити се
harmony n. — хармонија; склад
hate v. — мрзети, ненавидети; hater of God — богомрзац
haughty adj. — охол, сујетан
heal v. — лечити, излечити, исцелити
healing adj. n. — лековит; лечење, исцелење
hearken v. (poet.) — (пажљиво) слушати; послушати
heaven n. — небеса, небо, Небеско царство
heavenly adj. — небески, наднебесни; heavenly powers — небеске силе
hebdomad n. (gr.) — седмица, недеља
Hebdomadarian n. (gr.) — презвитер одређен да чинодејствује током једне седмице
Hebrew n. — Јеврејин; јеврејски, хебрејски (језик); adj. -јеврејски
hedonism n. — хедонизам
heed n. — пажња; pay heed to — послушати; обраћати пажњу; give heed to — чути
heed v. — пазити, обазирати се (на), обратити пажњу; бринути се
Hegoumenos n. (gr.) — игуман
hegumene n. (Mother Superior) — игуманија
heir n. — наследник, баштиник
Heirmologion (Irmologion) n. (gr.) — ирмологија
hell n. — пакао
Hellenism n. — јелинизам
Hellenistic adj. — јелинистички
hellish adj. — паклен, ђаволски
heortology n. — хеортологија (наука о црквеним празницима)
heresiarch n. (leader of a fraction) — јересијарх, јересеначалник, архијеретик, оснивач јереси, вођа кривовераца
heresy n. — јерес, кривоверје
heretic n. — јеретик, кривоверац
heretical n. — јеретичан, кривоверан
hermeneutics n. — ерминевтика (наука о начелима тумачења Библије)
hermit n. — пустињак, испосник, отшелник, еремит
hermitage n. — испосница, пустињаково пребивалиште
hermitic adj. — пустињачки, испоснички; hermitic life — пустињаштво, отшелништво
hesychasm n. (gr.) — исихазам, молитвено тиховање, ћутање
hesychast n. (gr.) — исихаст
heterodox adj. — хетеродоксан, иноверан, припадник друге вероисповести, неправославан
Hetoimasia n. (gr.) — Хетимасија, приказ престола са Јеванђељем, символ Другог Христовог доласка
hierarch n. — јерарх; the Three Great Hierarchs — Света три јерарха (Basil the Great, Gregory the Theologian and John Chrysostom)
hierarchical adj. — јерархијски; hierarchical Divine (Solemn) Liturgy — свечана архијерејска Литургија
hierarchy n. — јерархија
hieratikon n. (gr.) — служебник
hiereus n. — јереј; Reverend Father — оче (обраћање)
hierodeacon n. — јерођакон
hieromonk n. — јеромонах, свештеномонах; Reverend Father — преподобни оче (обраћање)
high adj. — вишњи, превишњи
High Priest n. — архијереј; првосвештеник
Hinduism n. — хиндуизам, традиционална религија већег дела Индије
historicism n. — историцизам
historicity n. — историчност
history of salvation n. — историја спасења
holiday n. — празник
holiness n. — светост, светиња
holy adj. — свет; Holy Bible — Свето Писмо; Holy City — Свети град; Holy Coat — света хаљина (Господња); Holy Communion — свето причешће; Holy Cross Day — Крстовдан; Holy Doors — Часне двери; Holy fool — јуродиви; Holy God — свети Бог; Holy icon stand — тетрапод, мали сто са четири ноге на којем се налази целивајућа икона; Holy Land — Света земља; Holy of Holies — Светиња над светињама; Holy Matrimony — света тајна брака; Holy Orders — свештенство; Holy Saturday — Велика субота; Holy Unction — освећење јелеја (уља); Holy Water — освећена вода; Holy Week — Страсна недеља (седмица пре Васкрса); Holy Ghost (Spirit) — Свети Дух; seal of the gift of the Holy Spirit — печат дара Духа Светога
Holy Trinity — Света Тројица
homicidal adj. — убиствен, убилачки
homicide n. — убиство, човекоубиство; убица, човекоубица
homiletics n. — омилитика, проповедништво, црквено беседништво
homiliary n. — збирка омилија
homily n. (old use) — омилија; беседа, говор (после читања Јеванђеља)
homoousion (gr.) cf. consubstantial
honor v. — дубоко поштовати, уважавати
honour n. — част, почаст, слава
Horologion n. — Часослов
Hosanna — Save, we beseech Thee — Осана
host n. — домаћин, газда
Host n. — (cath. eccl.) хостија, хлеб који се користи у евхаристијском приносу
hostile adj. — непријатељски
hostility n. — непријатељство
Hour n. — час; canonical hours — канонски часови (7); the Book of Hours (Horologion) — Часослов, часловац; prayer of the hours — молитвени часови
house n. — кућа; house church — кућна црква; household church — домаћа црква
Huguenots n. pl. — хугеноти, француски протестанти
human adj. — људски; human nature of Christ — човечанска природа (Христова)
humane adj. — хуман, човечан, самилостан
humaneness n. — хуманост, човечност
humanity n. — човечанска природа (Христова), човештво
humble adj. — смеран, скроман; смирен
humble oneself v. — унизити се
humiliate v. — понизити, посрамити
humiliation n. — понижење
humility n. — смиреноумље, смирење; умиљење
Hussites n. pl. — хусити, хусовци, следбеници чешког реформатора Јана Хуса
hymn n. v. — црквена песма; певати
hymnographer n. — црквени песник
hypocrisy n. — лицемерје
hypocrite n. — хипокрит, лицемер
hypostasis n. (gr.) (personal existence) — ипостас (лично постојање); biological hypostasis — биолошка ипостас; without hypostasis — безипостасни, неипостасни
hypostasization n. — ипостазирање (природе)
hypostasize n. — уипостазирати, чинити подставу, стицати нову подставу, утемељити, оличнити
hypostatic adj. (personal) — ипостасни; hypostatic nature — ипостасност; hypostatic constitution — ипостасни састав; hypostatic union — ипостасно јединство (божанске и човечанске природе у Христу)
hyssop n. — благовањ; исоп
icon n. — икона, слика
iconism n. — иконизам
icon-lamp n. — кандило
iconoclasm n. — иконокластија, иконоборство
iconoclast (icon-smasher) n. — иконоборац
iconodule n. — поштовалац икона, иконодул
iconographer n. — иконописац, живописац, зограф
iconographic adj. — иконографски
iconography n. — иконографија; живопис, иконопис
iconological adj. — иконолошки
iconology n. — иконологија
iconophile n. — иконофил, противник иконоборства
iconostasis n. r. — иконостас
icon-screen n. — иконостас
iconstasion n. (gr.) — иконостас
identity n. — идентитет, битијност
idiorrhythmic adj. — идиоритмијски; idiorrhythmic skete — идиоритмијски скит
idle adj. — лењ, беспослен, докон
idleness n. — лењост, доконост, беспосленост; испразност
idolater n. — идолопоклоник
idolatry n. — идолатрија, идолопоклонство
ieratikon n. (gr) — служебник
Ignatius of Antioch n. pr. — Свети Игњатије Антиохијски (Богоносац)
ignorance n. — незнање, неукост, необразовање, непознавање
ill adj. — болестан, слаб
illness n. — болест, слабост
illuminate v. — осветлити, просветлити; украсити цртежима у боји
illuminati n. pl. (lat.) — шпанска секта из XVI века
illumination n. — осветљавање; просветљење, просвећивање; украшавање
illumine v. (poet.) — духовно просветлити
image n. — слика, лик; image and likeness of God — слика и прили-ка, лик и подобије
imitate v. — опонашати, подражавати, имитирати
imitation n. — опонашање, подражавање, имитација; the Imitation of Christ — угледање на Христа
immaculate adj. — непорочна; пречиста (Богородица); immaculate conception (cath. eccl.) — безгрешно зачеће Богородице Мари-је; догма коју је прогласио Пије IX 1854, а изражава веру Цркве да је Марија по посебној милости и предвиђеним Христовим заслугама очувана од прародитељског греха у часу свога зачећа; immaculate body — пречисто тело (Спаситеља)
immanence n. — учење о свеприсутности Бога (иманентности)
immanent adj. — иманентан, својствен, садржан
immaterial adj. — бестелесан, нематеријалан
immeasurable adj. — неизмеран, неизмерив
immemorial adj. — незапамћен, прастар
immense adj. — бескрајан, огроман
immensity n. — бескрај, неизмерност, големост
immerse v. — потопити; уронити, утонути
immersion n. — потапање; baptism by immersion — крштење погружењем
immoderate adj. — неумерен, неуздржљив
immoderation n. — неумереност, неуздржљивост
immoral adj. — неморалан, развратан
immorality n. — неморал, разврат
immortal adj. — бесмртан, вечан, непролазан
immortality n. — бесмртност, вечитост, непролазност; immortality of the soul — бесмртност душе
immortalize v. — учинити вечним
immovable adj. — непокретан
impassable adj. — непремостив
impasse n. — безизлаз
impassible adj. — бестрастан
impassibility n. — бестрашће
impeccability n. — непогрешивост
impeccable adj. — непогрешив; беспрекоран
imperfect adj. — несавршен; непотпун, мањкав
imperfection n. — несавршеност
imperial adj. — царски, владалачки
imperishable adj. — вечан; неуништив
impersonal adj. — безличан
impersonate v. — оличавати, утеловити
impersonation n. — оличавање
impiety n. — безбожност; грешност; грех
impious adj. — безбожан, непобожан; опак
implement v. — спровести у дело, реализовати, имплементирати
implementation n. — спровођење у дело, имплементација
implicate v. — умешати, уплести
implication n. — уплетеност, умешаност
implicit adj. — прећутан, који се подразумева
implore v. — преклињати, усрдно молити
importunate v. — салетати (наваљивати, досађивати) молбама
importunity n. — наметљивост, насртљивост
impose v. — наметнути, натурити; imposition of hands — рукоположење
imposition n. (of the hands) — рукополагање
imprison v. — затворити (у тамницу), ухапсити; ограничавати
imprisonment n. — заробљеништво, затвор
impure adj. — нечист, прљав, грешан, покварен; impure desires — нечисте мисли
impurity n. — нечистота, прљавштина, поквареност; impurity of the nous — помраченост ума
inaudible adj. — нечујан, безгласан
inauguration n. — инаугурација, свечано отварање
incarnate adj. — оваплоћен, отеловљен
Incarnation n. — оваплоћење, отеловљење
incarnational adj. — оваплоћенски
incense n. — тамјан
incense-box (burner) n. — кадионица
incentive n. — подстицај, побуда, стимуланс; the incentive part of the soul — раздражљиви део душе
incest n. — инцест, родоскврнуће
incomprehensibility n. — недосежност, необухвативост
incomprehensible adj. — недосежан, непостижан, необухватив
inconceivable adj. — несхватљив, непојмљив
incontinence n. — неуздржљивост
incontinent adj. — неуздржљив, неумерен
incorporate adj. — утеловљен; уједињен, удружен
incorporate v. — утеловити, отеловљавати
incorporation n. — утеловљење, отеловљење
incorporeal adj. — бестелесан, духован
incorruptibility n. — непропадљивост, непролазност
incorruptible adj. — непролазан, непропадљив
incorruption n. — непропадљивост
indebted adj. — задужен
indecision n. — неодлучност, оклевање, колебљивост
indecisive adj. — неодлучан, колебљив
indelible adj. — неизбрисив, незабораван
indescribable adj. — недосежан, неописив
indeterminate adj. — неодређен, неопредељен, неодлучан
indetermination n. — неодређеност, неодлучност
indict v. — (формално) оптужити, тужити
indifferent adj. — равнодушан
indifferentism n. — индиферентизам (равнодушност према религији)
indifferentist n. — индиферентист (у верским питањима)
indignity n. — недостојност, недоличност
indissolubility n. — нераскидивост (брака и сл.); нераздвојивост; неразрешивост
indissoluble adj. — нераскидив; нераздвојив; неразрешив
individual adj. — индивидуалан, појединачан
individual n. — индивидуа, појединац
individualism n. — индивидуализам
individuality n. — индивидуалност
individualization n. — индивидуализација
indivisible adj. — нераздељив, недељив
indolence n. — лењост, немар, индолентност
indolent adj. — лењ, немаран, индолентан
induct v. — увести, уводити, поставити
induction n. — постављање (на дужност), намештење
indulge v. — повлађивати, удовољавати; indulge oneself— одавати се, пуштати себи на вољу
indulgence n. — попуштање, удовољавање, угађање; индулгенција, опрост греха; over-indulgence — претерано угађање
ineffable adj. — неисказан; неизрецив; неописив
inexpressible adj. — неисказив, неизрецив; неизразив
infallibility n. — непогрешивост; (cath. eccl.) the infallibility of the Pope — папска непогрешивост (незаблудивост); infallibility of the Church — непогрешивост Цркве
infallible adj. — непогрешив
infant n. — новорођено дете, одојче, беба; infant baptism — крштење на рођењу
infidel n. — неверник, паганин, некрст
infinite adj. — безграничан, бескрајан, неизмеран, неисказан; the Infinite — Бог
infinity n. — бескрајност, безграничност, бескрај
infirmity n. — немоћ, слабост
ingratitude n. — незахвалност
inherit v. — наследити, баштинити; inherited guilt — наследна кривица
inheritance n. — наслеђе, баштина, наследство
inhumane adj. — нехуман, нечовечан, окрутан, бездушан
inhumanity n. — нечовечност, бездушност, окрутност
iniquity n. — безакоње, неправда, поквареност
initiate n. — посвећеник, новајлија, иницијант
initiate v. — посветити, увести, иницирати
initiation n. — посвећивање, увођење, иницијација
Inquisition n. (also called the Holy Office) (cath. eccl.) — црквени суд основан ради сузбијања јереси, инквизиција
inscribe v. — написати, исписати
inscription n. — натпис (урезан у стену или у надгробни споменик)
insensibility n. — неосетљивост, безосећајност, равнодушност
insensible adj. — неосетљив, безосећајан, равнодушан
insensitive adj. — неосетљив, неосећајан
inseparable adj. — неразлучан, нераздвојан, нераздвојив
insidious adj. — подмукао, мучки, прикривен
insight n. — прозрење, увид
insincere adj. — неискрен, дволичан, лицемеран
insolence n. — дрскост, безобразлук
insolent adj. — дрзак, безобразан
inspiration n. — надахнутост, инспирација; divine inspiration — богонадахнутост
inspired adj. — надахнут, инспирисан; inspired by God — богонадахнут
installation n. — устоличење; увођење у службу
institute v. — установити, утемељити, основати, увести; именовати
institution n. — институција, установљење, утемељење, оснивање, увођење
institutional adj. — институционалан
institutionalism n. — институционализам
instruct v. — поучавати (у школи), обучавати, васпитати
instruction n. — поука, учење, поучавање, васпитање
instructor n. — наставник, учитељ, инструктор
insurmountable adj. — непреброђен, несавладив
intact adj. — нетакнут, недирнут, чист
intangible adj. — недодирљив, неопипљив, несхватљив
integrate v. — саставити (у целину), употпунити, интегрисати
integration n. — уцеловљење, састављање (у целину), интегрисање
integrity n. — целост, целовитост; честитост, ваљаност
intellectual adj. — мислен, духован, душеван, уман; интелектуалан
intelligence n. — интелигенција, интелект; знање
intelligent adj. — интелигентан, паметан, словестан; уман, духован
intelligible adj. — интелигибилан, разуман, умствен
intemperance n. — неумереност, неуздржавање, претераност
intemperate adj. — неумерен, неуздржљив
intercede v. — посредовати, молити
intercession n. — заступничка молитва, мољење, посредништво
intercessor n. — заступник, посредник
intercommunion n. — заједничко причешће
interdenominational adj. — интерконфесионалан; екуменски
interdict n. — забрана; (cath. eccl.) интердикт, забрана чинодејстава у некој области
interdict v. — забранити; (cath. eccl.) искључити из црквене заједнице
intermarriage n. — брак између припадника различитих вероисповести
intermarry v. — венчати се са припадником друге вероисповести, нације и сл.
interment n. — погреб, укоп, сахрана
intermundal adj. — унутарсветски
interpret v. — тумачити; преводити
interpretation n. — тумачење; превођење
interrelate v. — међусобно општити
interrelation n. — међусобни однос
intervene v. — интервенисати, умешати се, посредовати
intervention n. — интервенција
intone v. — запевати, певати
intrinsic adj. — унутарњи, битан, карактеристичан
introit n. — уводни псалам или антифон на Литургији; (cath. eccl.) the introit — мали вход; great introit — велики вход
invincible adj. — непостидан; непобедив
inviolate adj. — неповређен, неоскрнављен
invisible adj. — невидљив; the invisible n. — невидљив свет, Бог
invocate (invoke) v. — призивати, преклињати
invocation n. — призивање (Светог Духа), епиклеза
involuntary adj. — невољан, нехотичан
Ionic order n. — јонски стил
irmos (theme song) n. (gr.) — ирмос
irradiate v. — зрачити
irradiation n. — зрачење; озареност
irreconcilable adj. — непомирљив
irreverence n. — непоштовање, непоштивање; необзирност
irreverent adj. — без поштовања, необзиран
irritability n. — раздражљивост, преосетљивост, гневљивост
irritable adj. — раздражљив, преосетљив, гневљив
isicasm n. (gr. hesychia) — безмолвије, молчаније, молитвено тиховање, ћутање
isicast n. — исихаст, молчалник, молитвени тиховатељ
isicastic adj. — исихастички
Islam n. — ислам
jamb n. (archit.) — довратник, прозорски рам
janissary n. — јаничар
Jehovah (Yahweh) n. pr. — Јахве, Божије име из Старог завета; Jehovah's witness — Јеховини сведоци, секта основана 1879. године
Jesuit n. — језуита, исусовац, члан Удружења исусоваца, римока-толичког реда који је 1534. године основао Игнацио Лојола, шпански свештеник
Jesus n. pr. (heb. Joshua) — Исус; Society of Jesus — исусовци; cf. Jesuits
Jesus prayer n. — Исусова молитва
Jew n. — Јеврејин, Јудејац
Jewess n. — Јеврејка
Jewish adj. — јеврејски, јудејски
Job n. pr. — Јов (Књига o Јову)
Johannine adj. — јовановски
joy n. — радост, весеље, срећа, добробит
jubilant adj. — усхићен, раздраган, који ликује
jubilate v. — тријумфовати, ликовати
jubilee n. — јубилеј, специјална годишњица
Juda Iscariot n. pr. — Јуда Искариотски
Judaism n. — религија јеврејског народа, јудаизам
judge n. — судија; познавалац, стручњак
judge v. — судити, пресудити
judgment n. — расуђивање, суд; the last Judgement — Божији (последњи) суд
judiciary adj. — судски; coll. судије, судство; правосуђе
Julian adj. — јулијански; Julian date — јулијански датум
juridical adj. — правни, судски, законски, јуридички
jurisdiction n. — судска надлежност, област, јурисдикција
juror n. — поротник, заклети чиновник
jury n. — порота
just adj. — поштен; праведан, правичан
justice n. — правда, правичност
justification n. — оправдање
justify v. — оправдати, правдати; (cath. eccl.) одрешити
katasarkion n. (gr.) — бело платно којим се прекрива света трпеза
Kathisma n. (gr.) — катизма, одељак Псалтира
Katholikon (Central Church) n. — саборна црква
kenosis n. — кеноза; испражњење, "пражњење" од божанске славе Вечнога Логоса, Сина Божијег, унижење, смирење
kenotic adj. — кенотички
kind adj. — добар, благ, љубазан
kindly adj. — љубазан, благотворан
kindness n. — благост, доброта
kingdom n. — краљевство, Небеско царство; Kingdom of God — Царство Божије
kinsmen n. — рођаци
kneel v. — клечати
kneeling n. — клечање
knight n. — витез; Knights Hospitallers — малтешки витезови, јовановци, витешки ред основан у XII веку у Јерусалиму; бри-нули су о болесницима и штитили ходочаснике
knowledge n. — знање, познање, спознање, спознаја; knowledge of God — богопознање
Koimesis n. (gr.) — Уснуће, Успење Пресвете Богородице
koinonia n. (gr.) — кинонија, заједница; литургијска заједница, са-брање; причешће светим тајнама
kontakion (kontakia) n. — кондак
ktetor n. — ктитор
lacuna n. (lat.) — празнина, међупростор у тексту
Lady-chapel n. — капела у цркви посвећена Пресветој Богородици
Lady Day n. (cath. eccl.) — празник Благовести; cf. Annunciation
laity n. — лаици
lamb n. — јагње (симбол ИсусаХриста); Агнец (део просфоре који се користи у евхаристијском приносу)
lamb of God (Agnus Dei) n. — Јагње Божије
lament n. — кукњава, лелек, оплакивање; Lamentations (of Jeremiah) — Плач Јеремијин (књига Старог Завета); Lamentations (of Good Friday) — плач Мајке Божије
lament v. — жалити, јадиковати
laos n. (gr.) — лаос, народ Божији
last adj. — последњи; крајњи, коначни; Last Supper — Тајнавечера
laud n. — хвала, похвала, хвалоспев; lauds — хвалитни (псалми, стихире) који се певају на крају јутрења; (cath. eccl.) јутрење, јутарња
laud v. — хвалити, славити, узносити
laudable adj. — достојан хвале, похвалан
lavra n. (laura) — лавра
law n. — закон, правило, упутство, пресуда, одлука; the Law of the Prophets — закон пророка
lay adj. — лаички; lay brother — сабрат, сакелејник; lay sister — сакелејница; lay people (laity) — лаици
lay v. — поставити, положити; laying on of the hands — рукополагање
layman n. — лаик
laziness n. — лењост, тромост, немарност
lazy adj. — лењ, тром, немаран
lead astray v. — завести на странпутицу
leaven n. — квасац
leavening n. — двиг
lectern n. — сталак за Јеванђеље
lectionary n. — књига текстова из Светог Писма који се читају на Литургији током године, лекционар
lector n. — читач, лектор, чтец; cf. reader
legacy n. — завештање, легат
legal adj. — законски; законит, правоснажан
legality n. — законитост, легалитет
legalize v. — легализовати, озаконити
legate n. — папин изасланик, нунције; cf. nuncio
legislate v. — прописивати, доносити законе
legislation n. — законодавство, доношење закона
legislative adj. — законодавaн
Leiturgicon n. (gr.) — служебник; cf. Hieratikon
lenient adj. — благ, попустљив, милостив
Lent n. — Велики пост; (cath. eccl.) коризма
Lenten adj. — васкршњи; Lenten Triodion — Васкршњи триод
Leper n. — губавац
Leprosy n. — губа
lethal adj. — смртоносан, убиствен
liberality n. — дарежљивост, великодушност, широкогрудост
liberate v. — ослободити
liberation n. — ослобођење
licentious adj. — распуштен, раскалашан, развратан
licentiousness n. — раскалашност, развратност
lie v. n. — лагати; лаж
lier n. — лажов, лажљивац
life n. — живот, живљење; life-giver — Животворни, Живоносац;
life-creating — животворан; life-giving — животворан, живоносан
light n. — светло, светлост; Divine and Uncreated Light — божанска нестворена светлост; the uncreated light of Tabor — таворска светлост
limbo n.(cath. eccl.) — чистилиште, лимб, лимбо, лимбус; претпакао, предворје пакла
listless adj. — равнодушан, безвољан
listlessness n. — равнодушност, безвољност
litany n. — јектенија, прозбена молитва; small litany — мала јектенија; litany of fervent supplication — сугуба јектенија; litany of the Departed — јектенија за умрле; litany of the Catechumens — јектенија за оглашене
lite (lity) n. — литија
liturgical adj. — литургијски
liturgics n. — литургика
liturgist n. — литургичар, литург
liturgy n. — Литургија; Liturgy of the Presanctified — Литургија пређеосвећених дарова
lives n. pl. — житије; lives of the fathers — житије светих отаца; lives of the saints — житије светих
living adj. — жив
loathsome adj. — одвратан
local adj. — локалан, помесан
locality n. — помесност
localization n. — помесност
locum tenens (lat.) — заступник, заменик (свештеника који је тренутно одсутан), администратор, мјестобљуститељ
locus (lat.) — место, локација
locus sanctus (lat. pl. loca sancta) — света места, места важних догађаја из библијске историје, светиње
lofty adj. — висок, узвишен; отмен, угледан; поносит, горд
logos (gr. word, reason) — Логос, Реч, Слово; закон, смисао, мисао, логика, разум, наука; logoi — логоси, логосности (одлуке Божије воље)
loins n. pl. — крста, слабине; gird up one's loins — опасати се
Lollards n. pl. — лоларди, следбеници Џона Витклифа, енглеског реформатора из XIV века
lonely adj. — усамљен, сам
lonesome adj. — oсaмљeн, усамљен, самотан
longevity n. — дуговечност
long-suffering adj. — дуготрпељив
long-suffering n. — дуготрпељивост
Lord n. — Господ, Владар; Lord's prayer — Господња молитва, Оченаш
love n. — љубав; love of mankind — човекољубље; love of glory — славољубље
love v. — љубити, волети; who loves(t) mankind — човекољубац
loving-kindness n. — милост
loyalty n. — верност, оданост; честитост, поштење
Lucifer n. — Сотона, Луцифер
lure n. — драж, привлачност
lure v. — привући, намамити
lust n. — блуд, разврат, нечистота
lustful adj. — пожудан, блудан, развратан
Lutheran adj. n. — лутеран, лутерански
lying n. — лагање, лаж
Macarius of Egypt (the Great) n. pr. — Макарије Египатски (Велики)
Madona n. pr. — (cath. eccl.) Госпа
Magi (old Persian — Magus) n. pl. — Мудраци; (cath. eccl.) Три краља
magic n. (cf. sorcery) — магија
magistros n. — византијски великодостојник
Magnificat n. — Величај, дyшo моја, Господа, песма посвећена Пресветој Богородици
magnificent adj. — величанствен, сјајан
magnify v. — величати, прослављати (Бога)
maid n. — девица, девојка
maiden adj. — чедан, чист, девичански
maidenhood n. — девојаштво
majestic adj. — величанствен; узвишен
majesty n. — моћ, висина
major adj. — већи, главни; значајнији, старији; major orders — виши чинови у црквеној јерархији (епископ, свештеник, ђакон)
malediction n. — проклињање, проклетство, клетва
malice n. — злоба, злоћудност, пакост
malicious adj. — злобан, пакостан, злурад
maltreat v. — злостављати, кињити, мучити
mandate n. — налог, наредба, овлашћење, пуномоћ
mandatory adj. — обавезан
mandyas n. — огртач, мандија
Mandylion n. — мандилион, платно на којем се налази нерукотворени лик Господа Исуса Христа
manger n. — јасле
Manichaeism n. — манихејизам, манихејство, дуалистичко-гностичко учење са примесама Заратустрине религије, будизма и хришћанства
Manichean adj. — манихејац, манихејски
manifest adj. — јасан, очигледан, очит
manifest v. — објавити, открити
manifestation n. — објава, манифестовање, јављање, пројава
manna n. — мана, храна којом је Бог крепио Израиљце током њиховог пута кроз пустињу
manse n. — кућа шкотског презвитеријанског свештеника
mansion n. — велико здање, палата; зграда са више станова
mantle n. — огртач (стандардни елемент византијске дворске одеће)
manuscript n. — рукопис, манускрипт
maphorion n. (gr.) — мафорион, марама, женски огртач који покрива главу и рамена; Богородичин покров
Mariolatry n. — Маријин култ, мариолатрија
mariological adj. — теотоколошки; мариолошки
mariology n. — теотокологија; (cath. eccl.) мариологија
Maronites n. pl. — маронити, чланови унијатске Цркве из Сирије, данас углавном живе у Либану
marriage n. — брак, света тајна брака; remarriage — поновни брак
martyr n. — мученик; Great Martyr — великомученик
martyrdom n. — мучеништво
martyria n. (gr) — мартирија, сведочење истине јеванђеља
martyrium n. (gr) — мартиријум, мартирион, црква која се гради на месту гроба светитеља
martyrology n. — мартириолог, повест о страдању
marvel v. — бити врло зачуђен, изненађен
mask n. — маска, личина, образина
mass n. (cath. eccl.) — миса, Евхаристија
Master n. — владика, владар
mastic n. — мастикс, жућкаста смола која се користи за прављење тамјана
material adj. — материјалан, земаљски; телесан
materialism n. — материјализам
materiality n. — материјалност; тварност; телесност
Matins n. — јутрење, полуноћница; Matins and Lauds (cath. eccl.) — јутрење; cf. Orthros
matrimony n. — брак; Holy Matrimony — света тајна брака; matrimonial practice — обичаји везани за брак
Maundy Thursday n. — Велики четвртак (пред Васкрс)
Maximus the Confessor n. pr. — Свети Максим Исповедник
Mazdaism n. — зороастријанизам (учење пророка Зороастера из VI века пре н. е.)
meaning n. — смисао, значење
measure n. (of Christ's gift) — мера (дара Христова)
measureless adj. — неизмеран
Meatfare Sunday n. — месопусна недеља
mediate v. — посредовати, мирити две завађене стране
mediation n. — заузимање, посредовање, заступништво
mediator n. — посредник, заступник; the Mediator of the New Covenant — посредник Новог Завета (Христос)
medieval adj. — средњовекован
mediocre adj. — осредњи, просечан
mediocrity n. — медиокритет, просечност
meditate v. — созерцавати, размишљати
meditation n. — созерцање, медитација; theological meditation — богомисаоност
meek adj. — смеран, кротак, покоран, нишчи духом
meekness n. — смерност, кроткост
meet adj. — достојан; прикладан, доличан
Meeting of Our Lord n. — Сретење
Melchites n. pl. — мелкити, испрва назив за православне (припаднике "царске" Цркве) у монофизитској средини; чланови Гркокатоличке Цркве на Средњем истоку
Memorial adj. n. — комеморативан; споменик, обичај у спомен нечега
Memorial Service n. — помен
memory n. — спомен, памћење, сећање; успомена
Menaion n. (gr.) (a collection of 12 books, one for each month of the year) — минеј (месечна богослужбена књига са песмама посвећеним светитељима); General Menaion — општи минеј;
Monthly Menaion — месечни (прости) минеј; Anthologion — празнични минеј
Menologion n. (gr.) — пролог
menorah n. — менора, седмокраки свећњак који се користи у јеврејским обичајима, најраспрострањенији симбол јеврејске религије
merciful adj. — милосрдан, милостив, многомилостив
merciless adj. — немилосрдан
mercy n. — милосрђе, милост; have mercy on/upon — помиловати
merit n. v. — заслуга; заслужити
meritorious adj. — заслужан, достојан
Messiah n. — месија; помазаник
messianism n. — месијанизам
metany n. — метанија; great metany — велика метанија; little metany — мала метанија
metempsychosis n.(gr.) — метемпсихоза, сељење душа
Methodism n. — методизам, протестантска деноминација која своје веровање темељи на учењу Џона Веслија (XVIII век)
Methodist n. — методиста
metope n. (archit.) — метопа (поље између два триглифа на фризу дорског стила)
metousious (gr.) cf. transubstantiation
Metropolitan n. — митрополит; His Eminence — Високопреосвештенство; Високопреосвећени (обраћање)
Metropolitanate n. — митрополија
Midnight Office (service) n. — полуноћница; cf. nocturns
might n. — сила, моћ
mighty adj. — силан, моћан, крепак
Milan, edict of — Милански едикт
mild adj. — кротак; трпељив
mildness n. — кротост; трпељивост
Militant Church n. — небеска војска, небеске силе; војујућа Црква
Military-Saint n. — свети ратник
mind n. — ум, разум, интелект; дух; мишљење, мисао
mindful adj. — обзиран, пажљив; be mindful of— поменути, сетити се
mindfulness n. — обзирност, пажљивост; сећање
mingle v. — мешати, измешати се; умешати се; without mingling (of Christ's nature) — без мешања
minister n. — свештеник, служитељ
minister n. (of the sacraments) — свештенослужитељ; свештеник у нонконформистичкој (Енглеска) и Протестантској Цркви (Шкотска); римокатолички свештеник, потпарох у Англиканској Цркви
minister v. — свештенослужити, вршити службу
ministration n. — свештенослужење, служење, служба
ministry n. — свештеничка служба, свештенодејство; свештенички позив; свештенство; (general) ministry — царско свештенство (верних); ordained ministry — јерархијско свештенство, пастирско свештенство, црквенослужитељи; perform the sacred Ministry — свештенодејствовати; ministry cycle — сликани циклус Христовог живота на земљи
minor adj. — мањи, нижи (по рангу); minor orders — нижи чинови у црквеној јерархији (ипођакон, читач)
minster n. — манастирска црква; катедрала (која је некад припада-ла манастиру)
minuscule n. — минускула, мало брзописно слово
miracle n. — чудо; miracle-worker — чудотворац
miraculous adj. — чудесан, чудотворан
miscellaneous adj. — мешовит, разноврстан
miscellany n. — мешовита збирка; антологија
misconduct n. — лоше владање; прељуба
misconduct v. — лоше се владати; чинити прељубу
misconstrue v. — погрешно разумети (протумачити)
missal n. (cath. eccl.) — мисал, молитвеник, требник, служебник
mission n. — мисија, послање
missionarize v. — мисионарити
missionarship n. — мисионарство
missionary adj. n. — мисионарски; мисионар
mistagogy n. — мистагогија, тајноводство
mithraism n. — митраизам, (у древној Персији) обожавање бога светлости Митре
Mitre n. (Am. Miter) — митра, (старојеврејска) првосвештеничка капа; круна православних епископа; капа католичких бискупа; епископство, владичанство, епископски, бискупски чин; confer a mitre — поставити, именовати за епископа
mitred adj. — мироносан
modalism n. — модализам, тријадолошка јерес из Мале Азије, која учи да се Бог откривао постепено у три различита облика или модуса (као Отац, Син и Дух Свети)
moleben (public prayer meeting) n. — молебан
monarch n. — монарх, владар; владика
monarchical adj. — монархијски
monarchy n. — монархија, једноначалије
monastery n. — манастир
monastic adj. — манастирски; monastic residence — манастирски конак; monastic commune (community life) — општежиће; monastic order — монашки чин
monasticism n. — монаштво
monism n. — монизам
monist adj. — монистички
monk n. — монах, калуђер; (cath. eccl.) редовник; rasophore, ryasonosets — расофор; krestonosets — мала схима; cf. micro-schemos; megaloschemos — велика схима
monogamous adj. — моногаман
monogamy n. — моногамија
Monophysites n. pl. — монофизити
monophysitism n. — монофизитизам, христолошка јерес осуђена на Четвртом васељенском сабору
monotheism n. — монотеизам, једнобоштво
monotheist n. — монотеист
Monothelites n. pl. — монотелити
monothelitism n. — монотелитизам, христолошка јерес осуђена на Шестом васељенском сабору
Monsignor(e) n. — почасна титула римокатоличких свештеника
monstranca n. — (cath. eccl.) монстранца; дарохранилница
montanism n. — монтанизам
moral adj. — моралан, етички; n. pl. morals — ******? понашање; moral theology — морално богословље
moralist n. — моралист
morality n. — морал, етика; поука
moralize v. — поучити, морализовати, придиковати
Moravians n. pl. — моравијанци (припадници Моравске протестантске секте)
morgue n. — мртвачница
Mormon n. — мормон
Mormonism n. — мормонизам, протестантска секта основана 1830. године у Сједињеним Америчким Државама
Morning Prayer n. — јутарња служба у Англиканској Цркви
mortal adj. — смртан; mortal remains — посмртни остаци; mortal sin — смртни грех
mortal n. — смртник, човек
mortality n. — смртност; смртници, човечанство, људски род
mortification n. — умртвљење, гушење страсти
mortify v. — умртвити, обуздавати похоту, гушити телесне страсти
Mosaic adj. — Мојсијев, мојсијевски; the Mosaic Law — пет књига Мојсијевих
mosaic n. — мозаик
mosque n. — џамија
Mother of God n. — Мајка Божија
mourn v. — оплакивати, жалити, бити ожалошћен
mournful adj. — ожалошћен, тужан, жалостан, уцвељен
mournfulness n. — ожалошћеност, уцвељеност, растуженост
mourning n. — туговање, туга, оплакивање, жаљење; црнина
Mozarab n. — Мозарапин (поарабљени Шпанац хришћанин у доба маварске владавине Шпанијом)
multiple adj. — мноштвен
multiplication n. — умножавање (хлебова)
multiplicity n. — мноштвеност
multitude n. — мноштво
mundane adj. — светован, земаљски; светски
murder n. — убиство
murder v. — убити
murderer n. — убица
Muscovite adj. — московски; the Muscovites — Московљани
Muscovy n. — Москва
Myrodochion n. (gr.) — посуда за свето миро
myrrh n. — миро
mystery n. — (света) тајна; Mysteries — свете тајне
mystic n. — мистичан; мистик
mystical adj. — мистичан; mystical theology — мистика
mysticism n. — мистицизам
mystique n. — езотерична природа личности, институције итд., мистичност
myth n. — мит
mythical n. — митски
name-day n. — имендан
naos n. (gr.) — наос
narthex n. — припрата
National adj. — националан, помесан
Nativity n. — рођење; The Nativity of Christ — Рождество Христово; The Nativity of the Theotokos — Рождество Пресвете Богородице; The Nativity of St. John the Baptist — Рођење Светог Јована Крститеља, Ивањдан
nave n. — брод (у цркви)
Nazarene, the n. — Назарећанин
Nazareth n. pr. — Назарет
Nazarites n. pl. — назарени
necessary adj. — нужан, неопходан, потребан
necessity n. — нужда, нужност, датост, потреба
necrology n. — некролог, књига са списком умрлих; беседа у част покојника
needy adj. — сиромашан, бедан
negate v. — порицати, негирати
negation n. — ништавило; порицање, негација
negator n. — порицатељ
neophite adj. (gr.) — неофит, новокрштени
Neoplatonic adj. — неоплатонски, новоплатонски
Neoplatonism n. — неоплатонизам, новоплатонизам
Nestorianism n. — несторијанизам, христолошка јерес осуђена на Трећем васељенском сабору
nether adj. (archit.) — нижи, доњи; the netherworld — доњи свет
new adj. — нов; The New Testament — Нови Завет
niche n. (archit.) — ниша
Nicholas of Myra, n. pr. (St. Nicolas the Wonderworker) — Свети Никола Мирликијски (Чудотворац)
nihilism n. — нихилизам, ништавило
nihilist n. — нихилиста
Noah n. pr. — Ноје
nobility n. — племенитост, отменост; племство
noble adj. — благородан; богообразан; племенит, узвишен
nocturns n. pl. (cath. eccl.) — вечерња молитва, ноктурнус
nominal adj. — номиналан
non-being n. — небиће
non-conformist adj. — неконформистички
non-existence n. — неегзистенција
normative adj. — нормативдн
nota bene (lat.) — напомена
nothingness n. — ништа, ништавило
notion n. — идеја, појам
notorious adj. — озлоглашен, злогласан
nought n. — ништа, нула; bring to nought — уништити
nourish v. — хранити, крепити
nourishment n. — храна
nous n. (gr.) — ум, дух; noetic prayer — умно-срдачна молитва
novice n. — искушеник, неофит; обраћеник; male novice — искушеник; female novice — искушеница
noviceship n. — искушеништво, новицијат
number n. — број; golden number — златни број, број по којем се израчунава датум Васкрса
numberless adj. — неизмеран, безбројан
nun n. — монахиња, калуђерица, опатица
nunciature n. — нунцијатура, седиште дипломатског представника Ватикана
nuncio n. — нунције, папин амбасадор или дипломатски представник у страној земљи
nunnery n. — женски манастир (самостан)
nuptial adj. — свадбен, венчани; give the nuptial benediction — венчати (кога); receive the nuptial benediction — венчати се; nuptial bonds — брачне везе
nuptials n. pl. — венчање; cf. wedding
nurture n. — одгој, храњење
nurture v. — отхранити, одгојити, однеговати
oath n. — заклетва, присега; клетва
obedience n. — послушност, обедијенција (један од три монашка завета); покорност; држање (заповести)
obedient adj. — послушан; покоран
obeisance n. — поклон, наклон, почаст; make obeisance (to) — одавати почаст
obey v. — слушати, покоравати се
obituary n. — читуља
object n. — предмет, ствар; циљ, сврха
objectify v. — постварити
Oblation n. — жртва; дар; принос, приношење, узношење
obligatory adj. — обавезан
obliterate v. — уништити, избрисати
obscene adj. — бестидан, блудан, срамотан
obscenity n. — разврат, бестидност, блуд
obscurantism n. — мрачњаштво, назадњаштво, супротно од просветљености,
obscurant(ist) adj. n. — мрачњачки, назадњачки; мрачњак, назадњак
obscure adj. — мрачан, скривен
obscurity n. — тама, мрак, нејасност
obsecrate v. — преклињати, усрдно молити
obsecration n. — преклињање, усрдна молба; (cath. eccl.) литанија
obsequies n. — погреб, пратња, сахрана
Occident n. — Запад; западне државе
occidental adj. — западни, западњачки
occult adj. — магичан; окултан
occultism n. — окултизам
Octateuch n. (gr.) — Октатеух, првих осам књига Старог Завета
Octoechos (Oktoekhos) — Октоих, Осмогласник
oecumenical adj. — васељенски; Oecumenical Council — васељенски сабор
offend v. — увредити; повредити, згрешити
offender n. — грешник; кривац
offense n. — кривица, прекршај; саблазан; take offense at sb — саблазнити се
offer v. — понудити, приносити, предложити
offering n. — предложење, просфора; burnt offering — жртва паљеница
offertory n. — приношење, проскомидија; прилог за цркву; (cath. eccl.) оферториј, уводна молитва; offertory procession — опход који одговара великом входу
office n. — служба, правило, (cath. eccl.) официј; (божанска, свештеничка), функција; hold office — вршити дужност (свештеника, епископа); remove from office — лишити дужности; be reinstated in an office — бити поново постављен на дужност (епископа); hours of Divine Office (prime, terce, sext, nones) — часови (први час, трећи час, шести час, девети час); monastic office — монашко правило; Office of Betrothal — чин заручења; Office of Crowning — чин крунисања
office for the dead n. — парастос; помен
officer priest n. — старешина цркве
officiant n. — служитељ, официјант
officiate v. — обављати службу, церемонију
officiating clergymen n. pl. — служашчи свештеници
oikos n. (gr.) — икос (део акатиста)
ointment n. — помазање
old adj. — стар; Old Testament — Стари Завет
omen n. — знак, знамење, предзнак
ominous adj. — злослутан, претећи
omnipotence n. — свемоћ
omnipotent adj. — свемогућ
omnipresent adj. — свудаприсутан, свеприсутан
omniscience n. — свезнање
omniscient adj. — свезнајући
omoforion (omophorion) n. (gr.) — омофор (део богослужбене одежде епископа)
oneness n. — једно
ontism n. — онтизам
ontological adj. — онтолошки; ontological monism — онтолошки монизам
ontologize v. — обићетворити, онтологизирати
ontology n. — онтологија
oppress v. — неправедно владати, угњетавати, тлачити
oppressive adj. — деспотски, тлачитељски
orarion n. (gr.) — орар
oratory n. — одаја за молитву; капела; говорничка вештина, говорништво
ordain v. (a priest, monk) — произвести (за свештеника, монаха); be ordained (a priest) — примити (свештенички) чин
ordeal n. — Божији суд; мучење
order (clerical) n. — чин (свештенички); be in / take holy orders — примити (свештенички) чин
ordinance n. — верски обред; уредба, закон
ordination n. (laying-on of hands) — хиротонија, постављање, рукополагање за свештеника
organization n. — организација, установа, институција
organizational adj. — организациони, институтиван
orient n. — Исток
oriental adj. — источни, источњачки; оријентални; Oriental Orthodox Churches — дохалкидонске Цркве Истока
origin n. — лоза; почетак, порекло
original adj. — изворан, првобитан; изворник; праизвор; original sin — првобитни, прародитељски грех
originate v. — настати, отпочети
ornament n. — украс, орнамент
orthodox adj. — православан; правоверан, ортодоксан
orthodoxy n. — православље; Orthodoxy Sunday — недеља православља (прва недеља Великог поста)
orthros n. (gr.) — јутарња молитва, јутрење
otherness n. — другост
otherworldly adj. — натприродан, оностран; cf. supernatural
ousiology n. — усиологија
outpour v. — изливати, излити
outpouring n. — излив (благодати)
pagan n. adj. — многобожац, незнабожац; пагански
paganism n. — незнабоштво, паганство
pallium n. (cath. eccl.) — бискупски плашт
Palm Sunday n. (The Entry of our Lord into Jerusalem) — Цвети; cf. Willow Sunday; (cath. eccl.) Цвјетница
Panakeheda n. pl. — панихида
panegyric n. — хвалоспев; панегирик (народни скуп, светковина)
pan-orthodox adj. — свеправославан
pantheism n. — пантеизам, поистовећивање природе са Богом
Pantocrator n. ("all-powerful", "almighty") — Сведржитељ, Пантократор
papa n. — папа, поглавар Римокатоличке Цркве
papacy n. — папство, папе, Римска Црква
papal adj. — папски
papist n. — римокатолик; папист, папиновац
par excellence (lat.) — беспрекорно; по превасходству, превасходно
parable n. — парабола, алегорија, прича са поруком
Paraclete n. (gr.) — Утешитељ
paradise n. — рај, небо; рајски врт
paraecclession n. — бочна капела
parapet n. — низак зид, ограда
parastos n. — парастос
parch v. — спржити, изгорети, сасушити
parchment n. — пергамент
pardon n. — опроштај, опроштење (греха); допуштење, дозвола
pardon v. — опростити, извинити
pardoner n. (cath. eccl.) — трговац опроштајницама греха
parish n. — парохија; rectory — парохијски дом
parishioner n. — парохијан; жупљанин
parochial adj. — парохијски, жупни
Parousia ("presence", "arrival") n. (gr.) — Парусија, Други долазак
Parsee n. — парс, приврженик староперсијске вере Зороастра
Parseeism n. — парсизам, вера парса
parson n. — (англикански) парох; жупник
parsonage n. — кућа свештеника, жупни двор; земља или плата за издржавање свештеника
part v. — делити; Christ is parted but not divided — ce дели, a ne раздељује
partake v. (of) — делити; учествовати, причестити се
partaker n. — заједничар
partaking n. — причешћивање, причешће
participate v. — учествовати, удеоничарити
particular adj. — посебан, личан, индивидуалан
particularity n. — посебност
Pascha n. (heb.) — Пасха
paschal adj. — пасхални, васкршњи; paschal cycle — Света четрдесетница; Paschal Lamb — пасхално јагње
Paschaltide n. — период између Пасхе и Педесетнице
passible adj. — осетљив; the passible part of the soul — осетљиви део душе
Passion, the n. — Страдање (Христово); Passion week — Страсна седмица; passion cycle — пасхални циклус; passion bearer — страдалник
passionless adj. — бестрастан
passionlessness n. — бестрасност, бестрашће
Passover n. — јеврејски празник, Пасха; ускршње јагње, Пасха; Христос; passover bread, cake — бесквасни хлеб
pastor n. — пастор, свештеник у нонконформистичкој Цркви
pastoral adj. — пастирски; свештенички; pastoral cross — оковратни крст; pastoral letter — пастирска посланица; pastoral staff (also crosier) — пастирска палица, владичанска (или бискупска) палица, штап; жезал
Paten n. — дискос; cf. Discos
Pater-noster n. (lat.) cf. Lord's Prayer — Оченаш
pathological adj. — патолошки
pathology n. — патологија
patriarch n. — патријарх; праотац, старешина; His Holiness — Његова светост; the Patriarch of Constantinopole — патријарх цариградски; The Patriarch of Rome — патријарх римски (папа)
patriarchal adj. — патријархалан; патријаршијски
patriarchate n. — патријаршија
patristic adj. — отачки, светоотачки, патристички
patristics n. — патристика
patroness n. — заштитница, покровитељица
Patron saint n. — светитељ заштитник
patter v. — брзо читати молитве, отаљавати молитву
pattern n. — образац, модел
pauper n. — сиромах, сиротица
peace n. — мир, смиреност, спокојство
peaceable adj. — миран, мирољубив
peaceful adj. — миран, тих
peace-loving adj. — мирољубив
peccability n. — грешност, склоност греху
peccable adj. — грешан, погрешив
Pectoral cross n. — крст на грудима који носи презвитер или епископ
pederasty n. — педерастија
pedestal n. — пиједестал, постоље; подножје (стуба)
pediment n. (archit.) — забат, калкан; ластавица; надвратак
Pelagianism n. — пелагијанизам, јерес из V века која пориче прародитељски грех и тврди да се човек може спасти по својим делима, без благодати
penal adj. — кривичан, кажњив
penalty n. — казна, глоба
penance n. — покора, окајавање, испаштање; Sacrament of Penance — света тајна покајања
penance v. — наметнути (досудити) покору
penitence n. — покајање, кајање
penitent adj. — покајнички, покајник
penitential adj. n. — покајнички, покорни; требник покајања (покоре)
Pentarchy n. — пентархија, редослед пет патријархата у древној Цркви: Рим, Цариград, Александрија, Атниохијаи Јерусалим
Pentateuch, the — Петокњижје, Пентатеух, пет књига Мојсијевих
Pentecost n. — Силазак Духа Светог, Духови, Тројица; јеврејска Педесетница
pentecostal adj. — педесетнички; пентикостални (покрет)
Pentecostarion n. — богослужбена књига песама за период између Васкрса и Духова; cf. пентикостар (цветни триод)
perdition n. — пропаст; вечна смрт, проклетство
perfect adj. — беспрекоран; савршен, усавршен, завршен
perfection n. — савршеност, савршенство; усавршавање; врлине
perfectness n. — савршеност
perichoresis n. (gr.) — перихоресис, перихореза, прожимање
pericope n. — навод; одељак из јеванђеља и посланица
peripteros n. (gr.) — храм окружен стубовима (градитељство раног хришћанства)
perish v. — пропасти, умрети
perishable adj. — пролазан, трошан
peristasis n. (gr.) — стубови који окружују периптерну грађевину
perjure v. — криво се заклети
perjurer n. — кривоклетник, издајник
perjury n. — издаја; кривоклетство
permanence n. — непроменљивост, трајност, сталност
permanent adj. — непроменљив, трајан, сталан
perpetual adj. — непрекидан, непрестан, вечит
perpetuate v. — овековечити
perpetuation n. — овековечење; непрекидно настављање
perpetuity n. — непрекидно трајање, вечитост; доживотни посед; доживотна рента
persecute v. — прогањати, прогонити
persecution n. — гоњење, прогањање
persecutor n. — прогонитељ
perseverance n. — истрајност, трпељивост, упорност
persevere v. — истрајати, не одустајати
persevering adj. — истрајан
persist v. — издржати, одолети, одупрети се
persistent adj. — доследан, истрајан, издржљив
person n. — личност; лице; просопон
persona (lat.) n. — персона
personal adj. — лични; персоналан; личностан
personality n. — личност, особеност, карактер; персоналност
personhood n. — персоналност; личност, личностност
personification n. — оличење, оваплоћење; оличностњење
personify v. — оличавати, представљати, утеловити
perverse adj. — изопачен, покварен; настран
pestilence n. — заразна болест, напаст
petition n. — молба, мољење, петиција
pew n. — црквена столица (или клупа)
pharisee n. — фарисеј
phelonion n. (felon chausuble) — фелон; polystavrion
phelonion — полиставрион
philantropy n. — човекољубље
philantropist (lover of humankind) n. — човекољубац
Philokalia n. (gr.) — Добротољубље (збирка аскетских и мистичких текстова)
philosopher n. — философ
philosophical adj. — философски
philosophy n. — философија
phylactery n. — филактериј, јеврејски молитвени каиш; ковчежић с реликвијама (првих хришћана)
Phylacton n. — освећени предмет који се носи ради заштите од злих сила
physician (saint) — свети врач
pietism n. — индивидуална побожност; пијетизам, реформаторски покрет у оквиру немачког протестантизма XVII и XVIII века
pietistic adj. — пијетистички, побожњачки
piety n. — побожност, благоверност; љубав
pilaster n. — пиластар
pilgrim n. — хаџија, ходочасник, поклоник
pilgrimage n. — хаџилук, ходочашће, поклоничко путовање
pillar n. — потпорни стуб; колона
pillarist n. — столпник (монах који се подвизава стојећи на стубу)
pinnacle n. — пинакл, шиљак (нарочито на готичким грађевинама), шиљата кула, торањ; врхунац
pious adj. — побожан, благоверан
pitiful adj. — сажаљив, самилостан
pitiless adj. — немилосрдан, неумољив
pity n. — милосрђе, сажаљење, самилост; have pity on — смиловати се (на)
pity v. — жалити, сажаљевати
platonic adj. — платоновски
please v. — угађати
pleasure n. — добра воља; сласт
plenitude n. — обилност, обиље
pluralism n. — плурализам, постојање више политичких, етничких или религиозних групација
pneumatological adj. — пневматолошки
pneumatology n. — пневматологија
politicization n. — политизација
politicize v. — политизовати
Polycarp of Smyrna n. pr. — Поликарп Смирнски
polygamist n. — многоженац
polygamy n. — многоженство, полигамија
pomposity n. — помпезност, надутост
Pontiffn. (Pope) — првосвештеник; јеврејски првосвештеник, владика, епископ, бискуп; папа
pontifical adj. — првосвештенички; владичански, бискупски, епископски; папски
pontifical n. — папска (или бискупска, владичанска, епископска) књига обреда
pontificals (pontificalia) n. — папска (бискупска, епископска) одежда
pontificate n. — управа патријарха; папство, паповање
pontificate v. — чинодејствовати (служити) као владика, бискуп
Popovtsy n. pl. — поповци, огранак старовераца
portico n. (archit.) — портик, трем са стубовима, стубиште
posterity n. — потомство, нараштај
posthumous adj. — постхуман
postulant n. — кандидат, приправник
postulate v. — наименовати на црквену функцију; полазити од нечега што се само по себи разуме
poverty n. — сиромаштво
powers n. pl. — власти (ангелски чин)
praise v. n. — хвалити, уздизати, величати; похвала, хвала
praxis n. (gr.) — пракса
pray v. — молити (се); умољавати
prayer n. — молитва; prayer(s) of the hours / sacramental function — (молитвени) часови; prayer-book — молитвеник; prayer beads — бројанице; pre-gospel prayer — молитва пред Јеванђеље; the inner (mental) prayer — унутрашња (умна) молитва; the Jesus prayer — Исусова молитва; prayer of silence — молитвено тиховање; prayer of the heart — молитва срца; evening prayer — вечерња молитва
prayerful adj. — молитвен; побожан, богоугодан
preach v. — проповедати, придиковати
preacher n. — проповедник
preambule n. — преамбула; увод, прелиминарна клаузула (уговора)
prebend n. — пребенда, место с приходом; свештенички приход, доходак
precede v. — претходити; имати првенство (над)
precedence n. — првенство, старешинство; претхођење
precentor n. — појац, кантор; вођа хора, протопсалт
precinct n. — ограђен простор у којем се налази катедрала или црква
precious adj. — драгоцен; пречисти
precursor n. — претходник, претеча
predestinate adj. — предодређен (од Бога)
predestination n. — предодређеност
predestine v. — предодредити
predicate n. — категорија
pre-eminence n. — надмоћност, супериорност
pre-existence n. — преегзистенција
pre-existing adj. — преегзистентан
prefect n. (cath. eccl.) — префект (свештеник са бискупском јурисдикцијом који управља префектуром)
prefecture n. (cath. eccl.) — префектура (управна јединица, најчешће у мисијским подручјима, којом управља префект у папино име)
prejudge v. — унапред судити, осудити, пресудити
prejudice n. — предрасуда, предубеђење
prelacy n. — црквено великодостојништво, чин (достојанство, слустојници; јерархијска црквена управа
prelacy n. (cath. eccl.) — прелатура, подручје којим управљапрелат
prelate n. (cath. eccl.) — прелат, бискуп, надбискуп, опат (почасна титула коју даје Света столица), црквени великодостојник
prelude n. — прелудијум, увод у музичко дело; увод, предговор
premeditate n. — унапред смислити; premeditated murder — убиство са предумишљајем
premeditation n. — предумишљај
Presanctified, Liturgy of the — Литургија пређеосвећених дарова
presbyter n. — презвитер, свештеник, старешина, старац
presbytera n. — свештеникова жена, попадија
Presbyterian adj. — Презвитеријанска Црква (којом владају само црквене старешине једнаког чина); ујединила се 1972. са конгрегационалистима у Уједињену реформаторску Цркву
presbyterian n. — презвитеријанац
presbyterianism n. — презвитеријанство (учење, начела и црквена управа презвитеријанаца)
presbyterium n. — презвитерство
presbytero-centric adj. — презвитероцентричан
presbytery n. — светилиште, источни крај цркве; парохијски дом; колегијум црквених старешина
Presentation n. (at the Temple) — Сретење Господње; cf. the Meeting of our Lord; The Presentation (of the Holy Theotokos) — Ваведење Пресвете Богородице
preside v. (at a liturgy) — служити Литургију; началствовати; (over) бити председавајући (на)
president n. — председавајући, предстојатељ; председник
presuppose v. — претпоставити
pretence n. — привидност, претварање; лаж, измишљотина; adj. — преваран, подмукао
pride n. — гордост, понос, охолост, таштина
prie-dieu n. (fr.) — наслон на којем се клечећи моли Богу
priest n. — презвитер, свештеник
priesthood n. — презвитерство, свештенство
priestly adj. — свештенички
priest-monk n. — свештеномонах
primacy n. — првенство; (cath. eccl.) примаштво, примат; primacy of honour — првенство части
primary adj. — првоначалан, изначалан
primate n. — архиепископ, надбискуп, поглавар; врховни прелат; Primate of all England (Archbishop of Canterbury) — архиепископ кентерберијски
prime n. — почетак, освит, цват, напон; први час молитве (шест сати ујутро)
primitive adj. — првобитан, древни, исконски, најстарији
principal n. adj. — старешина; главни, началствујући; principal celebrant — началствујући свештеник
principalities n. pl. — началства, начела (ангелски чин)
principle n. — начело, принцип
prior n. — старешина манастира; (cath. eccl.) приор
prioress n. — игуманија, настојница
priority n. — првенство
priory n. — манастир (самостан) под управом игумана (или настојника), подређен опатији
probation n. — доказивање, тестирање, искушеништво; (jur.) условна слобода, условни отпуст казне
probationer n. — приправник, приправница; искушеник, искушеница; затвореник условно пуштен
proceed v. — продужити, наставити, напредовати; (against) повести парницу; (from) исходити
process v. — (jur.) позвати на суд, повести судски поступак против; ићи у поворци
procession n. — литија, процесија; исхођење (Светог Духа); Double Procession — учење о двоструком исхођењу
proclaim v. — проповедати; објавити
procreation n. — рађање, стварање
prodigal adj. — расипан; издашан, дарежљив; раскошан, богат; the prodigal son — блудни син
profane adj. — профан, светован, пагански
profanity n. — профаност, светогрђе, богохуљење, бласфемија
profess v. — исповедати (веру)
profession n. — исповедање; enter the monastic profession — замонашити се
progenitor n. — родитељ, предак, праотац
Prokemenon (in the tone…) — Прокимен, глас…
promiscuous adj. — збркан; промискуитетан
promise n. v. — обећање, обручење; обећати
pronaos n. (archit.) — пронаос, трем храма
propagate v. — размножавати; (ра)ширити (болест, мишљење), распространити, преносити (звук, топлоту); пропагирати
property n. — особина, својство; својина, власништво, имовина; real property — непокретност, некретнина
prophecy n. — пророчанство
prophesy v. — предсказати; прорећи
prophet n. — пророк
prophetess n. — пророчица
prophetic adj. — пророчки, пророчански
propitiate v. — умилостивити, одобровољити; помирити, измирити
propitiation n. — умилостивљење
propitiatory adj. — умилостивљујући, помирујући, ублажујући;
propitiary sacrifice — жртва умилостивљења, помирења
proselyte n. — неофит; новокрштени; обраћеник, прозелит
proselytism n. — обраћање, прозелитизам
proselytize v. — стварати обраћенике, придобијати присталице
Proskomide n. (gr.) — проскомидија
Proskynesis n. (gr.) — проскинеза, клањање, поклон у знак поштовања или у молитви
prosopon n. (gr.) — лице, маска, личина
prosper v. — напредовати, успевати
prosperity n. — благостање, напредовање
prosphora n. — просфора, хлеб предложења
prostrate (oneself) v. — клањати се, метанисати
prostration n. — метанисање, клањање, падање на колена
protect v. — заштитити, избавити; Protecting Veil of the Mother of God — Покров Пресвете Богородице
protection n. — заштита, кров, покров
protector n. — заштита, заштитник, покровитељ
protestant n. — протестант
protestantism n. — протестантизам
Prothesis n. (gr.) — (сто за) приношење хлеба и вина, жртвеник; предложење
protomartyr n. (gr.) — првомученик (Стефан)
protopresbyter (gr.) — протопрезвитер (титула презвитера); Very Reverend Father — високопречасни оче (обраћање)
Protosynkellos n. (gr.) — протосинђел (титула свештеномонаха)
proud adj. — поносан; охол, ташт, горд
Proverbs, Book of n. pl. — Приче Соломонове
providence n. — провиђење, промисао; предвиђање; судбина
provident adj. — далековидан, прозорљив
prudent adj. — мудар; опрезан, разборит
prudential adj. — промишљен, разборит
psalm n. — псалам, побожна песма
psalmist n. — псалмопевац
psalmody n. — псалмодија, певање псалама; збирка псалама са музичком композицијом
psalter (psalterion) n. — псалтир, књига псалама
pseudo-religious adj. — псеудорелигиозан
psychoanalysis n. — психоанализа
psychoanalyst n. — психоаналитичар
psychological v. — психолошки
psychologize v. — психологизирати
psychology n. — психологија
psychotherapy n. — психотерапија
pulpit n. (archit.) — предикаоница
purgatory n. (cath. eccl.) — чистилиште, пургаториј
purification n. — чишћење, очишћење; self-purification — самоочишћење
purificatory adj. — који чисти, очишћујући
purify (oneself) v. — (о)чистити (се), опрати (се); умити
purity n. — чистоћа, невиност
Quadragesima n. f. (lat.) — Ускршњи пост; Quadragesima Sunday — прва недеља Великог поста
Quaker n. — квекер, члан Друштва пријатеља (Society of Friends), хришћанске групације која је уместо формалних црквених служби организовала неформалне скупове (реч долази од дрхтања чланова у верском заносу) и залагала се против насиља под било којим околностима
quarrelsome adj. — свадљив
quarrelsomeness n. — свадљивост
quench v. — угасити (ватру), стишати, ублажити, угушити; quenchless flame — вечни пламен
quick adj. — брз; жив
quicken v. — оживети
quietism n. — квијетизам, верски покрет заснован на пасивном мистицизму, уз потпуно потчињавање воље
quietist n. — квијетист(а), присталица квијетизма
Quinquagesima n. — недеља пред Велики пост, сиропусна недеља
quintessence n. — квинтесенција, срж, језгро, суштина
radiance n. — сијање, сјај
radiant adj. — сјајан, озарен
radiate v. — исијавати; зрачити, сијати се
rage n. — бес, јарост, плахост, страсност
rage v. — беснети, разбеснети
raiment n. — спољна хаљина; огртач
raise v. — вазнети; уздигнути, узнети; raise sb from the dead — васкрсавати, оживети
rancorous adj. — злобан, пакостан, подмукао
rancour n. — злоба, пакост, подмуклост
rapprochement n. — процес приближавања између Запада и Истока
Raskolnik (Old Believers) — старообредници
rason n. — мантија, раса
rasophore n. — расофор
ratification n. (formal) — ратификација (уговора)
ratify v. — ратификовати (уговор) потписом или на други начин, потврдити, одобрити
rational adj. — разуман, обдарен разумом, разборит, разложан; логички
rationale n. — основ (разлог) постојања; разложно излагање
Reader n. — читач, чтец
reason n. — разлог; разум, памет, разборитост
reason v. — разумно мислити, размишљати, закључивати; расуђивати
reasonable adj. — словестан, разуман, разборит
rebirth n. — поновно рођење, духовна промена обраћењем и крштењем
rebuke v. n. — прекорити, укорити, кудити; прекор, укор, покуда
recalcintrancy n. — непослушност, задртост
recalcitrant adj. — упоран, задрт, јогунаст
recapitulate v. — возглавити, овозглавити; рекапитулирати
recapitulation n. — возглављење, овозглављење; рекапитулација
recede v. — узмицати, повлачити се
recession n. — повлачење, одступање
recessional n. — песма при завршетку Литургије и одласку свештеника
recite v. — изговарати (молитву), рецитовати
recluse adj. n. — повучен, усамљен; усамљеник, пустињак; St. Theophan the Recluse — Свети Теофан Затворник
reconcile v. — измирити се, помирити се
reconciliation n. — измирење, помирење, реконцилијација
rector n. — главни (први) парох, жупник, пастор (у Англиканској Цркви); ректор језуитског колегијума; ректор (универзитета), директор, управитељ (школе)
rectory n. — парохија; парохијски дом
rectress n. — управитељица (школе)
recusant n. — рекузант, онај који одбија црквену заклетву, нарочито римокатолик који одбија да похађа англиканске службе
redeem v. — откупити, искупити
Redeemer n. — Искупитељ, Спаситељ (Исус Христос)
redemption n. — искупљење; откуп; cf. restoration
refectory n. — трпезарија у манастиру или интернату
Reformation n. — реформација
refuge n. — прибежиште
regeneration n. — обнова, препород; washing of regeneration (spiritual bath of rebirth) — бања новог рођења
reign v. n. — владати; владавина
reincarnate v. — реинкарнирати; поново утеловити, родити
reincarnation n. — реинкарнација
rejoice v. — радовати се
relational adj. — односан; родбински
relationship n. — однос; сродство
relics (of the saints) n. pl. — мошти (светитеља); (cath. eccl.) реликвије
relief n. — рељеф
religion n. — религија, вера; побожност, богобојажљивост
religious adj. — црквен; религиозан, верски; religious education — веронаука
reliquary n. — реликвијар (липсанотека)
remains n. pl. — остаци, последњи остаци, леш
remission n. (of sins) — отпуштење грехова, опроштење; grant remission — дати опроштај грехова
remit v. — отпустити, опростити (грехе)
renew v. — обновити
renewal n. — обнова
renounce v. (formal) — одрећи се, одрицати се
renouncement n. — одрицање, одустајање
renovate v. — обновити
renunciation n. — одрицање, одустајање; cf. self-denial
reordain v. — поново поставити (за свештеника, епископа), поново рукоположити
reordination n. — поновна хиротонија, поновно освећење
repent v. — (по)кајати се, жалити
repentance n. — (по)кајање
repentant adj. — покајнички; скрушен
repose n. — покој; упокојење
repress v. — потискивати, обуздавати
repression n. — обуздавање, савлађивање, сузбијање, угушивање
repressive adj. — репресиван, сузбијајући, потискујући
reprobate v. — одбацивати, одбијати; осудити на вечно проклетство
reprobation n. — осуда на вечно проклетство; одбацивање
repudiate v. — развести се; отерати (жену); одбијати, одбацивати (захтев); не признати
repudiation n. — одбијање, непризнавање
requiem n. (cath. eccl.) — реквијем, миса за покојне; requiem service — парастос
resent v. — вређати се, замерати, узимати за зло, мрзети
resentful adj. — озлојеђен, увредљив, злопамтив; пун мржње
respect n. — поштовање, страхопоштовање; обзир
respect v. — поштовати; имати обзира (према)
respond v. — одговорити, узвратити
response n. — одговор, узвраћање
responsory n. — песма у форми дијалога између свештеника и народа
rest n. — покој; eternal rest — вечни покој
restoration n. — довођење, враћање; поновно васпостављање, обнављање
restore v. — обновити, васпоставити; вратити
resurrect v. — васкрснути, ускрснути
resurrection n. — васкрсење, васкрснуће
retreat n. — уточиште, склониште, одмориште
retreat v. — повући се (привремено ради молитве)
retribute v. — вратити, платити
retribution n. — враћање за учињено зло, одмазда
reunion n. — (поновно) сједињење, уједињење
reunite v. — поново (се) сјединити, ујединити
reveal v. — јавити се; открити, објавити, пројавити
revelation n. — откривење, пројављивање
Revelation n. — Откривење, последња књига Новог завета
revere v. — поштовати; обожавати
reverence n. — поштовање, страхопоштовање; пречасност; reverence for the saints — поштовање (култ) светитеља; Your Reverence — Ваша пречасности (обраћање)
reverence v. — поклонити се, целивати; поштовати
reverend n. adj. — пречасни (обраћање презвитеру); поштовани, пречасни; Very Reverend — високопреподобни, пречасни; the Right Reverend — Преосвећени (титула владике, бискупа); Most Reverend — Високопреосвећени (титула митрополита, надбискупа)
revival n. — оживљавање, препород, буђење вере revive v. — поново оживети, оживљавати
right n. — право, правичност
righteous adj. — праведан, исправан; righteous spirit — дух праведника
righteousness n. — правда, исправност, правичност, праведност
right-victorious adj. — добропобедан
rite n. — обред, обичај; funeral rite — опело
ritual n. — обред, верски обичај; требник, обредник; adj. — обредни, свечан
robbery n. — пљачка, разбојништво
robe n. — доња хаљина
rogation n. — јавна молитва; Rogation days — три дана молитве пре Спасовдана; Rogation Sunday — пета недеља после Васкрса, пред Спасовдан; Rogation Week — седмица Спасовдана
rood n. — крст; крст на којем је Христос био разапет, распеће
rosary n. (cath. eccl.) — бројанице, молитве, Оченаши уз бројанице
rosette n. (archit.) — розета
rude adj. — сиров; прост, неваспитан
rudeness n. — сировост; простота, неваспитање
sabbatarian n. — суботар; adj. — суботарски
sabbath n. (heb.) — субота
sabbatical adj. — сабатни, суботни; sabbatical year — суботња година, код Јевреја свака седма година у којој су поља била угарена, а дужницима дугови опраштани; година одмора (или распуста) професора од редовних дужности
sabellianism n. — савелијанизам (тријадолошка јерес, III век)
sacerdotal adj. — свештенички
Sacra Parallela n. (lat.) — теолошка антологија
sacrament n. — (света) тајна, сакрамент; the Blessed Sacrament — Евхаристија; cf. Mysteries; sacrament of Holy orders — рукоположење
sacramental adj. — светотајински, причесни; sacramental priesthood — светотајинско свештенство; sacramental rites (cath. eccl.) — сакраментал, света радња, обред који није Христос установио, већ Црква (освећење храма, употреба освећене воде, погружење приликом крштења)
sacramentary n. — требник светих тајни
sacred adj. — посвећен, црквен; свет
sacredness n. — освећеност, светост, неповредивост
sacrifice n. — жртва, жртвовање; make a sacrifice — принети жртву;
sacrifice v. — жртвовати
sacrificial adj. — жртвени, жртвенички
sacrilege n. — богохуљење; скрнављење, светогрђе
sacrilegious adj. — богохулан, безбожан, обесвећујући
sacring-bell n. (cath. eccl.) — звоно при претварању бескрвне (литургијске) жртве
sacristan n. — црквењак
sacristy n. — црквена ризница; cf. vestry
sage adj. n. — мудар, паметан; мудрац
saint n. — светитељ, светац
saintly adj. — побожан
Sakellarios n. — сакелејник
salutation n. — поздрав, поздрављање; the Angelic Salutation — анђеоски поздрав
salvation n. — спас, спасење
salvific adj. — спасоносан
Samaritan n. — Самарјанин
sanctification n. — посвећење, проглашавање за светитеља; освећење
sanctify v. — благословити; осветити, освештати; посветити; sanctify in Grace — облагодатити
sanctity n. — светост
sanctuary n. — храм, светилиште; олтар, светиња
sanctum n. — светиња
sanctum sanctorum n. (lat.) — Светиња над светињама (јеврејског храма); cf. Holy of Holies sapient adj. — мудар
sarcophagus n. — саркофаг, ћивот, кивот
Satan n. — ђаво, Сатана
saving adj. — спаситељски, спасоносан
Saviour n. — Спаситељ (Христос)
sceptic n. — скептик
schema-monk (Skhimnik) n. — схимник; megaloschemos — великосхимник; stavrophore, mikroschemos — малосхимник
schism n. — шизма, раскол
schismatic adj. n. — шизматичан, расколнички, отпаднички; расколник, отпадник
scholastic n. adj. — схоластик; схоластички
scholasticism n. — схоластицизам
screen n. — иконостас, олтарска преграда
scribe n. — писар
scriptural adj. — библијски
Scripture (Holy) n., Scriptures n. pl. — Свето Писмо, Свети списи
scroll n. — свитак, смотуљак (папира)
scruple n. — недоумица, сумња, скрупула; have (make) scruple (about, of) — двоумити се, премишљати се, имати на савести
scrutinize v. — испитати, истраживати, проучити
scrutiny n. — испитивање, истраживање; испитивање катихумена пре крштења
seclude v. — издвојити, одвојити, искључити; seclude oneself — повући се, осамити се
secluded adj. — издвојен, одвојен, усамљен
seclusion n. — одвојеност, издвојеност, осама, повученост, осамљеност, самоћа; осамиште
Second Coming, the n. — Други (Христов) долазак
sect n. — секта
sectarian adj. — секташки
secular adj. — лаички; нецрквен
secularism n. — секуларизам
secularist n. — присталица секуларизма
secularization n. — посветовњавање, секуларизација
secularize v. — секуларизовати
see n. — седиште епископа (бискупа), седиште архиепископа (над-бискупа); епископска катедра; владичанство, епископство, бискупство, архиепископство, надбискупство (достојанство и надлежност); Apostolic see — Апостолска столица; Holy see — Света столица; Papal see — Папска столица
seek v. — тражити, затражити, тежити (чему)
self pron. n. — сам, лично; ја, властито биће, властита личност; сопство; self-affirmation n. — самопотврда; self-annihilation n. — самоуништење; self-centred adj. — усредсређен на самог себе, себичан, саможив; self-control n. — самоконтрола; self-denial n. — самоодрицање, одрицање, одустајање; self-discipline n. — владање собом, самодисциплина; self-esteem n. — сујета; самопоштовање; selfhood (onehood) n. — самост; своја (властита) личност; self-humiliation n. — самопонижење, самоуништење; self-indulgence n. — самозадовољство, самоугађање; self-justification n. — самооправдање; self-knowledge n. — самоспознаја; self-love n. — самољубље; self-negation n. — самоукидање; self-sacrifice n. — служење другом; self-sufficiency n. — самодовољност; self-transcendence n. — самонадилажење
seminary n. (theol.) — богословија; теолошки факултет; (cath. eccl.) семениште
Semite n. — Семит
Semitic adj. — семитски
sensation n. — осећај; узбуђење, сензација; порив
sense n. — осет, осећај, чуло; смисао
sensible adj. — чулан, осетан; свестан, разборит
sensory adj. — чулни, осетан
sensual adj. — чулан, путен, похотан
separate v. — раздвојити, одвојити
separation n. — одвајање, раздвајање; without separation — нераздељиво, без дељења
Septuagint n. (gr.) — Септуагинта, превод седамдесеторице
sepulchre n. — гроб, гробница; Holy Sepulchre — Свети гроб
seraph(im) n. — серафим
seraphic adj. — анђеоски, чист; небески
Sergius of Radonezh, St. — Свети Сергије Радоњешки
sermon n. — беседа, проповед
sermonize v. — укорити
serpent n. — издајица; змија; the old Serpent (the Devil) — ђаво
serve v. — служити, послуживати, помагати
server n. — служитељ
service n. — служба; услуга; divine service — богослужење; choir-service — служба са хорским певањем; the service of forgiveness — вечерње сиропусне недеље, измиритељно вечерње; the Service of Coronation or Crowning — крунисање
Seventh Day Adventists n. pl. — адвентисти
sexton n. — црквењак; гробар
Shamanism n. — шаманизам, веровање у духове
shameless adj. — бесраман, бестидан, срамотан
shamelessness n. — бесрамност, бестидност, срамотност
shepherd n. — пастир; the Good Sheperd — Добри пастир
shewbread n. — бесквасни хлеб
shield n. — надбедреник
Shintoism n. — шинтоизам, традиционална религија Јапана
shrine n. — светиња (црква, манастир); кивот, ћивот (са моштима)
shrive v. — исповедити и разрешити (кога); исповедити се
shrouds n. pl. — покров, мртвачко рухо
shrove Sunday n. — недеља Великог поста
shrove Tuesday n. — покладе
simony n. (cath. eccl.) — симонија, трговина духовним добрима
sin n. — грех, преступ, повреда; sin of nature — грех природе
sin v. — (з)грешити; погрешити, прекршити
sinless adj. — безгрешан
sinner n. — грешник, грешница; преступник
sinodos endimusa (gr.) — стални сабор
skete n. — скит (монашка ћелија, колиба); монашко насеље
skeuophylax n. (gr.) — чувар светих сасуда, ризничар манастира; cf. vestry-keeper
skouphos n. (gr.) — скуфија (камилавка); shouphos with a veil — панакамилавка
slander v. — опадати, клеветати
slanderer n. — опадач, клеветник
Slav n. — Словен
slave n. — роб, сужањ; be slave of one's passions — бити роб својих страсти
slavery n. — ропство, сужањство, робовање
Slavic (Slavonic) adj. — словенски
slavonic-serbian n. adj. — славеносрпски
Slavophil n. — славофил
sloth n. — очајање у лењости, немарност према сопственом спасењу
sobriety n. — трезвеност; умереност
sodality n. (eccl.) — братство, ред; удружење, друштво
solemn adj. — свечан, озбиљан
solemnize v. — светковати, прослављати, славити
solemnizer n. — свечар, свечарица
solitary adj. — сам, усамљен, осамљен; solitary life — осама
solitude n. — усамљеност, самоћа
somatic adj. — соматски
Son n. — син; Sonship — синовство (Исуса Христа)
Song of songs n. — Песма над песмама
soothe v. — умиривати, мирити
sorrow v. — туга, жалост
sorrowful adj. — жалостан, тужан
soteriological adj. — сотириолошки
soteriology n. — сотириологија
soul n. — душа, животно начело које Бог удахњује сваком људском бићу; дух
soul-corrupting adj. — душегубан
soul-destroying adj. — душегубан
soul-harming adj. — душегубан
soutane n. (cath. eccl.) — мантија
sovereign adj. — врховни, највиши, краљевски
sovereignty n. — суверенитет, врховна власт, независност
speculate v. — размишљати, премишљати, посматрати
speculation n. — посматрање, спекулација, размишљање, теоријско разматрање, теорија; виђење
spirate v. — исходити (Духа Светог); удахнути (душу)
spiration n. — исхођење (Духа Светог); удахњивање
spirit n. — дух; the Holy Spirit — Дух Свети; be called by the Holy Spirit — примити позив од Духа Светога
spiritual adj. — духован; spiritual direction — духовно вођење; spiritual priesthood — духовно свештенство; cf. sacramental; spiritual guidance — духовно руковођење, пастирство
spiritualism n. — спиритуализам, веровање у духове
spirituality n. — духовност
spotless adj. — нескверан
SS. Peter and Paul — свети апостоли Петар и Павле; St. Peter's Day — Петровдан
stall n. — столица са наслоном, обично фиксирана за под у цркви, намењена за потребе свештеника и хора
starets (pl. startsy) n. — старац, духовни отац; cf. gerant
steadfast adj. — постојан, чврст
steadfastness n. — постојаност, чврстина
stern adj. — строг, озбиљан
sternness n. — строгост, окрутност
steward (of God) n. — слуга Божији
stewardship (of God) n. — служење (Богу)
sticheron n. (gr.) — стихира
stigmata n. — стигме, ране на телу Христовом
stigmatization n. — стигматизовање
stigmatize v. — стигматизовати
stikharion (sticharion) n. (gr.) — стихар
stikheron n. (gr.) — стихира
stole n. — орар; cf. orarion; епитрахиљ
strict adj. — строг, непопустљив, тачан
strictness n. — строгост, непопустљивост; тачност
strive v. — тежити, стремити; (against) трудити се, борити се
striver n. — трудбеник, подвижник
structure n. v. — устројство; устројавати
stylite n. — столпник; St. Simeon Stylites — Свети Симеон Столпник
subdeacon n. — ипођакон, подђакон
sublimate v. — сублимирати, узвисити, уздићи, уздизати
sublime adj. — узвишен, величанствен
subsist v. — постојати, егзистирати
subsistence n. — постојање, живот
substance n. — суштина, усиа; супстанција
substantial adj. — супстанцијалан, суштаствен; битан, знатан
succeed v. — успети (in — у нечему); следовати, следити, доћи за; наследити, наслеђивати
success n. — успех, срећан исход, напредак
succession n. — наследство, наслеђивање, слеђење; apostolic succession — апостолско прејемство
successor n. — следбеник, наследник; престолонаследник
suffer v. — страдати, патити
suffering n. — страдање, патња
suffragan adj. (eccl.) — помоћни; suffragan bishop — викарни бискуп (епископ)
Sufism (Iran) n. — суфизам, мистични израз ислама
suicide n. — самоубиство; самоубица
Sunday of all Saints n. — Недеља светих
Sunday school n. — веронаука за децу
super-celestial (powers) adj. — небеске силе
super-essential adj. — надсуштаствен, надсуштински
supernatural adj. — натприродан, натчулан; надсуштаствен, трансцендентан
superstition n. — сујеверје
superstitious adj. — сујеверан
Supper, the Last n. — Тајна вечера
suppliant adj. n. — понизно молећив, покоран, преклињући; понизни молилац, покорни молилац
supplicant n. — молилац, заступник (пред Богом)
supplicate v. — молити, преклињати
supplication n. — мољење, молитва
supplicatory adj. — молбени; supplicatory service — молебан
suprasensory (supersensual) adj. — натчулан
supremacy n. — врховна власт; првенство; universal supremacy (of the pope) — непогрешивост, првенство папе у односу на све остале епископе
supreme adj. — врховни, највиши; врхунски; Supreme Being — Бог, Свевишњи; Supreme Pontiff (Pontifex Maximus lat.) — врховни поглавар
supress v. — савлађивати, гушити; потискивати; спречавати, забрањивати
supression n. — савлађивање, спречавање, забрана, потискивање
surmount v. — надмашити, надићи, савладати; надвисити, премашивати, преовладати
surplice n. — бела одећа (духовника у Енглеској); стихар; (cath. eccl.) стола
surrealism n. — надреализам
survival n. — надживљавање, преживљавање
survive v. — надживети, преживети
symbiosis (gr.) n. — симбиоза, заједничко живљење
symbol n. — символ, симбол
symbolism n. — символизам, симболизам
sympathy n. — саосећање, самилост
synagogue n. — синагога
Synaxarium n. — саборник; житија светих која се читају на богослужењу
syncretism n. — синкретизам, вештачко спајање елемената различитих религија у једну целину
synergy n. — синергија; сарадња, садејство
synkellos (syncellus) n. — синђел (почасна титула свештеномонаха), сакелејник
synod n. — синод, сабор; скупштина
synodal adj. — синодалан
synopsis n. (gr.) — синопсис, кратак преглед, сиже; упоређење прва три Јеванђеља
synoptic adj. — синоптичан, прегледан, сажет; synoptics — синоптичари (Матеј, Марко, Лука); the synoptic Gospels — синоптичка Јеванђеља
synthesis n. — синтеза
synthronon n. — синтронос, епископски трон и седишта за презвитере у олтару
tabernacle n. — привремено склониште, шатор, покретни храм; (cath. eccl) ковчежић (у олтару) у којем се чува монстранца; (евангелистичка) богомоља; обитавалиште; feast of tabernacles — Празник сеница (код Јевреја)
table n. — сто; table of Oblation — проскомидија, предложење дарова
Talmud n. — Талмуд
tangible adj. — опипљив, реалан
Taoism n. — таоизам, религиозни и философски систем Лао Цеа
Te Deum (lat.) — латинска химна која се пева на јутарњој служби
temenos n. (gr.) — земља посвећена божанству (око грчког храма)
tempera n. (it.) — сликање воденим бојама
temperance n. — уздржљивост, умереност, трезвеност
temperate adj. — благ, одмерен, умерен
temple n. — храм, црква, богомоља; the Temple — Јерусалим;
templar (knight) — темплар
templum n. — светилиште, светиња
temporal adj. — временски, пролазан; земаљски, светован
temporality n. — темпоралија; temporalities n. pl. — темпоралије (световне користи, приходи, плата, материјална права и поседи)
temporary adj. — привремен; пролазан
tempt v. — кушати, искушавати, довести у искушење, заводити, завести
temptation n. — искушење, напаст, завођење
Tempter, the — ђаво, кушач
tempting adj. — привлачан, примамљив
tenacious adj. — упоран, устрајан, непопустљив, постојан, чврст
terrestrial adj. — земаљски
testament n. — тестамент, завет; New Testament — Нови Завет; Old Testament — Стари Завет
testify v. — сведочити
testimony n. — сведочење
Tetraevangelion n. (gr.) — Четворојеванђеље
tetramorph n. (gr.) — симболи четири Јеванђелиста, настали према визији пророка Језекиља (крилати човек — Матеј, лав — Марко, бик — Лука, орао — Јован)
thank v. — захвалити, благодарити
thankful adj. — захвалан, благодаран
thankfulness n. — захвалност, благодарност
thankless adj. — незахвалан, неблагодаран
Thanksgiving Service n. — благодарење
theandric adj. — богочовечански, теандрички
Theandros n. — Богочовек
Thee pron. — тебе (лична заменица у акузативу)
theft n. — крађа
Theism n. — теизам, учење да је Бог творац и управитељ света, али да је различит од материјалног света
theme n. — тема, предмет разговора
theocentric adj. — богоцентричан
theocentrism n. — богоцентричност
theocracy n. — теократија, боговлада
theodicy n. — теодикеја, оправдање Бога
theognosis n. (gr.) — богопознање
theologoumenon n. (gr.) — телогумена (богословско мишљење, али не догма)
theology n. — теологија, богословље, богословствовање
theoretical adj. — теоријски
theoria n. (gr.) — созерцање, сагледавање, боговиђење; cf. contemplation
theory n. — теорија
Theosis n. (gr.) — обожење, теоза
Theotokos n. (gr.) — Богородица
theurgy n. — теургија, божанско дејство, чудотворење
Thine poss. pron. — твој (присвојна заменица)
thinghood n. — стварственост
Thou pron. — ти (лична заменица у номинативу)
thought n. — мисао; wandering thoughts — расејаност
threeness n. — тројичност
thrive v. — напредовати, успети, успевати, јачати, развијати се
throne n. — престо; (behind the Altar) — горње место; thrones pl. — престоли (ангелски чин)
thuribulum n. — кадионица; cf. incense burner, censer, thymiaterion
Thy poss. adj. — твој
Thyself refl. pron. — себе, се
tiara n. — тијара, трострука папска круна
tidings n. pl. — вести, новости
timeless adj. — безвремен
timelessness n. — безвременост
tithe n. — десетак (десети део производа који се даје парохијским свештеницима Англиканске Цркве)
token n. — знак, знамење
tomb n. — гроб, гробница, рака
tone n. — глас (црквеног појања)
tonsure n. — постриг, тонзура; be tonsured — примити постриг
torment v. — мучити, мучити се
torture n. — мучење, кињење, тортура
torture v. — мучити, казнити мучењем, кињити, мрцварити
Tractarians n. pl. — трактаријанци, следбеници оксфордског покрета који је покушавао да успостави ближе везе између Англиканске и Римокатоличке Цркве
tradition n. — предање, традиција; Traditio legis (lat.) — предавање закона
traitor n. — издајник, издајица, изневеритељ
traitorous adj. — издајнички; cf. treacherous
trample v. — згазити, погазити, гњечити ногама
transcend v. — прећи, прелазити, надићи, премашити; трансцендирати, бити трансцендентан
transcendence(ency) n. — надилажење; трансцендентност, трансценденција; натчулност, натпојавност
transcendent adj. — узвишен; трансцендентан; натчулан, надискуствен
trans-elementation n. — транселементација
transept n. (archit.) — трансепт, попречни брод цркве
Transfiguration n. — преображење, пресаздање; The Transfiguration of Christ — Преображење Господње
transfigure v. — преобразити, преображавати
transform v. — претворити, преобразити
transformation n. — претварање
transgress v. — извршити преступ, преступити (закон); огрешити се
transgression n. — прекршај; сагрешење, безакоње
transgressor n. — прекршитељ; грешник, безаконик
translation n. — превод; пренос моштију
transliterate v. — преписивати другом азбуком
transliteration n. — преписивање другом азбуком, транскрипција
transubstantiation n. (cath. eccl.) — транссупстанцијација, промена суштине евхаристијских дарова, а да се при томе не мењају њихове спољашње особине; the transubstantiated holy bread — освећени хлеб
Trappists n. — траписти, римокатолички монашки ред чији се чланови подвизавају ћутањем и строгим правилом
treacherous adj. — издајнички, невернички, неверан, вероломан
treachery n. — издаја, неверство; вероломство
treasure n. — благо, богатство
treasury n. — ризница
treat v. — опходити се (с ким), понашати се (према коме)
treatise n. — спис, расправа, трактат
trespass n. — преступ, прекорачење, грех, огрешење, прекршај
trespass v. — умрети; прећи границе законитог (или праведног), преступити, учинити преступ, згрешити (према коме), огреши-ти се (о што, о кога), прекршити закон, повредити право другога
triadology n. — тријадологија
tribelon (archit.) — троструки лук, обично између два простора, нпр. припрате и наоса цркве; cf. triple arch
tribulation n. — невоља, жалост
tribute n. — данак, дажбина; награда, хвала, похвала; pay tribute to — указивати част (поштовање) коме
triglyph n. — триглиф
trilateral adj. — тростран
Trinitarian adj. — Тројични, Светотројични
Trinity, the Holy — Света Тројица; Trinity Sunday — Духови, Тројица; cf. Whit Sunday
Triodion (Triodon) n. (gr.) — Триод; the Penitential (Fasting) Triod — Посни триод; Pentecostarion — Цветни триод
tripled adj. — трострук; triple-hypostatic — триипостасни
triptych n. — триптих
Trisagion (thrice-holy hymn) n. (gr) — Трисвета (песма)
tritheism n. — тритеизам, тробоштво
tritheistical adj. — тритеистички
triumphant adj. — победнички, победоносан; Triumphant Church (victorious Church) — торжествујућа Црква
triune adj. — тројичин, тројединичдн, троједан; cf. Trinitarian
trivial adj. — неважан, ситан, тривијалан
Troparion n. (troparia) — тропар
Trophy n. — трофеј, споменик победе; споменик изнад гроба мученика на месту мучеништва
troth n. (old use) — вера, побожност, истина
trust n. — поверење, поуздање; вeрa
trustful adj. — поуздан; пун поверења
trustless adj. — непоуздан, несигуран
trustworthy adj. — поверљив, поуздан
truth n. — истина; поштење; верност
truthful adj. — исправан; истинит; веран
truthfulness n. — искреност, истинитост, истинољубље
tsar n. — цар
Typicon n. — типик, правило, богослужбени устав
ultimacy n. — апсолутност, коначност
ultimate adj. — крајњи, основни, последњи, (све)врхунски
ultramontane adj. — ултрамонтанистички, безусловно одан (папи), папски
unanimity n. — једногласност, једнодушност, сложност
unanimous adj. — једногласан, једнодушан, сложан
unapproachable adj. — неприступан, недостижан
unbegotten (of the Father) adj. — нерођен
unbound adj. — одрешен, невезан, слободан
unbounded adj. — неограничен, неизмеран
unbreakable adj. — нераскидив; несаломљив
unceasing adj. — непоколебљив; непрекидан, сталан
unchangeable, unchanging adj. — непроменљив
unchanged adj. — непроменљив
unchangingness n. — непроменљивост
unchaste adj. — блудан, разблудан, развратан
unchastity n. — блуд, разблудност, развратност
uncial adj. — писан унцијалним (великим) словима
uncircumscribed adj. — неограничен; необухватив
unclean adj. — нечист, прљав
uncleanness n. — нечистота, прљавштина
unconditional adj. — неусловљен, безуслован
unconfused adj. — несливен, неизмешан
uncreated adj. — нестворен
unction n. — миросање; јелеосвећење; extreme unction — (cath. eccl.) последња помаст, јелеосвећење
undefiled adj. — несаблажњен; неокаљан, чист, неоскрнављен
undenominationaladj. — који не припада ни једној религиозној деноминацији
undertaker n. — погребник
undivided adj. — нераздељив, неподељен; јединствен
unexplainable adj. — необјашњив, несхватљив
unfaithful adj. — неверан, вероломан, издајнички
unfathomable adj. — недокучив, неизмеран
unfeigned adj. — нелицемеран, непатворен; прав, искрен
unforgettable adj. — незабораван
unforgivable adj. — неопростив
unfree adj. — неслободан
unfrock v. — рашчинити, распопити
unfruitful adj. — неплодан, јалов
ungodly adj. — безбожан, грешан, неверан
ungrateful adj. — незахвалан, неблагодаран
unhallowed adj. — неосвећен
unholy adj. — безбожан; грешан; неверан
Uniates n. pl. — унијати, хришћани источног обреда који су у јединству са Римокатоличком Црквом
unification n. — уједињење, сједињење
uniform adj. — једнолик, једнак; сагласан
uniformity n. — сагласност, једнакост
unify v. — сјединити, ујединити
union n. — сједињење, уједињење
unique adj. — јединствен, једини; недостижан
uniqueness n. — јединственост
Unitarian adj. n. — унитарац, припадник верске заједнице која одбацује учење о Светој Тројици и верује даје Бог само једно Лице
unite v. — сјединити, ујединити; be united to — сјединити се; присајединити
unity n. — јединство, јединственост; unity in diversity — јединство у разноликости
universal adj. — општи, свеопшти, универзалан, саборни; the universal Church — Васељенска Црква
universalism n. — универзализам; (cath. eccl.) наука о општем спасењу
universality n. — универзалност, свеобухватност, целокупност
universalization n. — универзализација
unjust adj. — неправедан, незаконит
unknowability n. — неспознатљивост
unknowable adj. — неспознатљив, несазнатљив
unloving adj. — непомирљив; безосећајан, хладан
unmerciful adj. — немилостив, немилосрдан
unproductive adj. — бесплодан, непродуктиван
unredeemed adj. — неискупљен, неоткупљен
unrepeatable adj. — непоновљив
unrighteous adj. — неправедан, неправичан; безбожан
unsearchable adj. — недокучив, неистражив
unspeakable adj. — неисказан
unspotted adj. — неокаљан, чист
unstained adj. — чедан; неокаљан, чист
unsubstantial adj. — несуштаствен, нетелесан
untrustworthy adj. — неверан; непоуздан
unutterable adj. — неисказан, неизрецив; неописив
unworthy adj. — недостојан, безвредан; незаслужен
upright adj. — честит, поштен, искрен, исправан
usurp v. — насилно (бесправно) присвојити, узурпирати
usurper n. — узурпатор, присвајач
utmost adj. — најдаљи, највиши, крајњи
utter adj. — потпун, апсолутан, крајњи
vain adj. — сујетан, ташт, уображен; узалудан, испразан, ништаван
vainglorious adj. — хвалисав; ташт
vainglory n. — охолост; разметљивост
valiant adj. — храбар, снажан, јуначки
value n. — вредност, важност
vanity n. — таштина, ништавост, узалудност; сујета, уображеност
vasa sacra n. pl. (lat.) — свети сасуди (богослужбене посуде)
vault n. (archit.) — свод (унутрашњи)
veil n.(cf. Aer) — покривач, вео; take a veil — заветовати се (за монахињу); large veil — воздух; the veils — покривачи којима се прекривају дискос и путир, дарци
vellum n. — велин, најфинији пергамент
venerable adj. — достојан поштовања (части); пречасни, часни (титула), високодостојни
venerate v. — клањати се, поклонити се; поштовати; venerate the icon, the Blessed Virgin Mary — клањати се икони, Пресветој Богородици
veneration n. — поштовање (које се указује светитељима, Пресветој Богородици и иконама), клањање, поклоњење; veneration of the cross — крстопоклоњење
vengeance n. — казна; освета, одмазда
vengeful adj. — осветољубив, осветнички
venial (sin) n. — опростив грех
Vespers (Evensong) n. — вечерња (молитва); Small Vespers — мало вечерње; Great Vespers — велико (свакидашње) вечерње
vestibule n. — вестибил, предворје, трем
vestment n. — одежда
vestry n. — црквена ризница, презвитеријум, ђаконикон
vicar n. — заменик, заступник; намесник; викар, жупник; the vicar of Christ — папа; vicar-general — епископски намесник; vicar-apostolic — апостолски викар, папски или архиепископски заменик; титуларни бискуп
vicarage n. — парохова кућа, капеланија; (cath. eccl.) жупништво, капеланство (служба пароха); викаријат
vice n. — порок, мана, развратност, изопаченост
victor n. — победник, победитељ
victorious adj. — победнички, победоносан
victory n. — победа
vigil (service) n. — бденије; All-night Vigil — свеноћно бденије; vigil light — светло које гори испред иконе; keep vigil — бдети
vigilance n. — будност, обазривост
vigilant adj. — будан, опрезан, пажљив
vile adj. — ништаван, рђав, бедан, неваљао, зао, грешан, нечист, прљав
virgin n. — девица, девојка
virginal adj. — девичански, нетакнут
virginity n. — девичанство, невиност, нетакнутост, неокаљаност
virtue n. — врлина; virtues — силе (анђелски чин)
visible adj. — видљив, видан, очевидан, јасан
vision n. — виђење, визија; Divine vision — боговиђење
vocation n. — позив (од Бога), позив, занимање, професија, посао
voluntary adj. — добровољан, хотимичан; voluntary transgression — вољно сагрешење
votive adj. — заветни, заветован, обречен, обећан, посвећен, захвални, побожан; votive Mass (cath. eccl.) — изванредна миса (која се служи по нечијој жељи); votive church — заветна црква; votive offering — жртва (Богу), дар; votive sacrifice — заветна жртва, жртва заветница
vouchsafe v. (unto sb to do sth) — удостојити; благоизволети, благоволети
vow n. — заклетва, завет; take vows as (a monk, a nun) — замонашити се
vow v. — заклети се; заветовати се
Vulgate n. — Вулгата, латински превод Светог Писма из IV века
wafer n. — хостија
wake n. — бдење крај одра покојника
warrior saint n. — свети ратник
wash-basin (stand) n. — умиваоник
watchful adj. — будан, пажљив, опрезан
watchfulness n. — будност, пажња, опрезност
weak adj. — слаб, немоћан, нејак; несталан, непоуздан, неуверљив
weakness n. — немоћ
weapon n. — оружје
well n. — бунар, зденац
Wesleyan n. — члан Методистичке (Везлијеве) Цркве, методист
westernization n. — позападњачење
westernize v. — позападњачити
westernizer n. — западњак
Whit Monday n. — духовски понедељак
Whit Sunday n. (cath. eccl.) — Духови, седма Недеља након Ускрса, Света Тројица, Тројице
Whitsuntide n. — време Духова, духовска седмица
wicked adj. — неморалан, зао, порочан; безбожан; wicked son cf. prodigal son
wickedness n. — неморал, порочност, грешност, безбожност
wile n. — лукавство, ујдурма, превара, подвала; the wiles of the Devil — лукавство ђаволско
will n. — воља, хтење, одлука, избор, намера; God's will — Божија воља; good/ill will — добра воља, благонаклоност / зла воља, рђава намера
will v. — хтети, одлучити, одредити, утицати на кога својом вољом, наређивати, заповедати
willing adj. — вољан, спреман, драговољан, рад, предусретљив
Willow Sunday n. — Цвети
wimple n. — калуђерски вео
wisdom n. — мудрост; wisdom of God — премудрост
wise adj. — мудар, паметан; разборит
withstand v. — одупрети се, одолети
woe n. — јад, бол, несрећа, невоља, туга, жалост
wonder n. — чудо, чуђење
wonder v. — чудити сe; wonder-worker — чудотворац
wonderful adj. — диван; изванредан
wordiness n. — многоговорљивост, преопширност
work n. — рад, посао; саздање
world n. — свет; World Council of Churches — Светски савет Цркава
worldliness n. — световност, светољубље; користољубље
worldly adj. — светован, земаљски
worship n. — поклоњење; service of worship — богослужење
worship v. — поклонити се (светињи), поштовати; молити се, богослужити; обожавати
worshipper n. — верник, поштовалац
worshipping adj. — богопоштујући
worthy adj. — достојан, вредан, заслужан; make (account) worthy — удостојити
wrath n. — гнев, љутина, јарост
wrathful adj. — гневан, срдит
wretched adj. — јадан, бедан, несретан; неваљао, невредан
wrong adj. — неистинит; неправедан, наопак
wrong n. — неправда, кривица, грех; штета, зло, увреда
xenophobe n. — ксенофоб, онај који мрзи странце
xenophobia n. — ксенофобија, мржња према странцима
xenophobic adj. — ксенофобичан, који мрзи странце
year n. — година, лето, годиште; liturgical year — литургијска година; unto many years, o Master — Многаја љета
yearn v. — жудети, чезнути, желети
yearning n. — чежња, жудња
Yiddish n. — јидиш
yoke n. — јарам
zeal n. — жар; преданост, ревност
zealot n. — фанатик; зилот
zealous (for) adj. — ревностан, предан, ревнитељ (добра)
Zen Buddhism n. — зен будизам
zeon n. (gr.) — топлота, вода која се сипа у свети путир пред причешће
zhupa n. — жупа
zhupan n. — жупан
Zion n. — Сион (брежуљак изнад Јерусалима); стара јеврејска теократија; хришћанска црква; Небески Јерусалим
Zionism n. — ционизам (покрет Јевреја да се врате у Палестину и тамо се настане)
Zionist n. — циониста, присталица ционизма
Zwinglians n. pl. — следбеници Улриха Цвинглија, протестантског реформатора
Море књиге Golden-Ship.ru